Jednostavne promene u rutini mogu smanjiti osećaj nadutosti i doprineti zdravlju creva

Mnoge žene često osećaju nadutost, bilo da je u pitanju period nakon jela ili dani puni stresa. Klinički nutricionista iz Njujorka, Gena Hamšo, naglašava koliko je zdravlje creva važno za naše opšte stanje, a male izmene u svakodnevici mogu značajno umanjiti neprijatnosti poput nadimanja.

Uzroci nadimanja su raznovrsni – od narušene ravnoteže dobrih crevnih bakterija, funkcionalnih problema sa varenjem, pa do viška bakterija u tankom crevu. Hamšo savetuje da slušamo signale svog tela i razvijemo navike koje podstiču zdravu probavu.

Povećan unos vlakana posebno je koristan. Hamšo ističe: “Vlakna su gorivo za dobre bakterije u našem debelom crevu”. Postoje dve vrste vlakana – rastvorljiva i nerastvorljiva, a obe su važne za redovno varenje. Međutim, rastvorljiva vlakna, koja nalazimo u ovsu, ječmu, prokelju, pomorandžama, crnom pasulju i batatu, posebno pomažu osobama koje pate od nadimanja ili sindroma nervoznih creva.

Osim vlakana, stručnjaci izdvajaju još nekoliko navika koje mogu pomoći:

1. Hranu žvaćite temeljno i jedite bez žurbe – brzim jelom progutamo više vazduha, što povećava nadutost.
2. Hidratacija je ključna – pijte dovoljno vode tokom dana, jer to podstiče varenje i sprečava zadržavanje tečnosti.
3. Redovna fizička aktivnost podstiče prirodno kretanje creva i smanjuje osećaj težine u stomaku.
4. Ograničite gazirane napitke i unos jednostavnih šećera – oni mogu dodatno pojačati neprijatnosti.
5. Pratite koje namirnice vam smetaju i prilagodite ishranu svojim potrebama.

Svaki organizam reaguje drugačije, pa je korisno pratiti sopstvene reakcije i postepeno uvoditi promene. Primena ovih pet navika može doprineti lakšem varenju i većoj udobnosti tokom svakog dana.

Stručnjaci upozoravaju žene na rizike od šećera i aditiva u svakodnevnim napicima – evo zdravijih izbora

Kardiolozi sve glasnije upozoravaju žene na štetne posledice svakodnevne konzumacije gaziranih i energetskih pića. Poznati kardiohirurg dr Džeremi London nedavno je istakao da su ova pića često deo rutine, ali mogu biti izuzetno opasna za zdravlje. Posebno kod žena, posledice se ogledaju u većem riziku od srčanih bolesti, gojaznosti i dijabetesa.

Dr London objašnjava da, uz pušenje i alkohol, napici sa visokim sadržajem šećera i proizvodi od rafinisanog brašna predstavljaju glavne faktore rizika po zdravlje. On naglašava: „Zaslađena bezalkoholna pića su prava pošast. Ljudi često nisu ni svesni koliko šećera i kalorija unesu kroz napitke.“

Energetska pića su dodatno problematična, jer sadrže velike količine kofeina i šećera, što može dovesti do poremećaja srčanog ritma čak i kod mladih i zdravih osoba. Sličan stav deli i dr Vilijam Li, koji upozorava da je štetnost ovih pića vezana ne samo za šećer, već i za razne aditive, boje i konzervanse. „Problem nastaje zbog dugotrajne izloženosti tim supstancama“, objasnio je dr Li.

Redovna konzumacija gaziranih pića posebno je rizična za žene jer sadrže mnogo kalorija, a ne daju osećaj sitosti, što često rezultira prejedanjem i povećanjem telesne mase. Fruktoza iz ovih napitaka ne utiče na hormone gladi kao drugi šećeri, pa se lako unese više kalorija nego što je potrebno.

Naučna istraživanja pokazuju da svakodnevni unos velikih količina šećera povećava rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, a postoji i povezanost između konzumacije gaziranih pića i većeg rizika od raka pankreasa i srčanih bolesti. Prema studiji Harvarda, osobe koje često piju zaslađene napitke izložene su ranijim znacima srčanih oboljenja.

Stručnjaci savetuju da voda bude prvi izbor kada ste žedni, dok kao bolju alternativu preporučuju nezaslađene čajeve, mineralnu vodu sa limunom ili prirodno ceđene sokove u umerenim količinama. Dr London poručuje: „Jednostavno ih nemojte piti. Tačka.“

Ove preporuke su posebno značajne jer se u nekim evropskim zemljama već uvode ograničenja prodaje energetskih pića maloletnicima. Sve više stručnjaka ističe važnost informisanosti, posebno među ženama koje žele da sačuvaju svoje zdravlje i vitalnost na duže staze.

Dinja sa skoro 90% vode, bogata vitaminima i elektrolitima, pomaže telu da ostane hidrirano tokom vrućih dana

Letnje temperature često nas podsećaju koliko je važno voditi računa o hidrataciji, ali pored vode, postoje i prirodni saveznici za očuvanje ravnoteže tečnosti u organizmu. Dijetetičar-nutricionista Džonatan Purtel ističe da dinja, zahvaljujući svom sastavu koji čini skoro 90% vode, može biti jednako efikasna kao i obična voda kada je reč o hidraciji tela tokom toplih dana.

Dinja ne samo da osvežava, već je i bogata elektrolitima kao što su kalijum i magnezijum, kao i vlaknima i esencijalnim vitaminima. Ove materije omogućavaju organizmu da lakše zadržava tečnost, što je posebno bitno kada nemate uvek vodu pri ruci. Po rečima Džonatana Purtela: „Voće poput dinje ne sadrži dodatne šećere niti veštačke elektrolite, pa je odličan izbor za prirodnu hidrataciju.“

Jedan komad dinje sadrži oko 23 kalorije, a bogat je vitaminom A, beta-karotenom i vlaknima. Vitamin A ima važnu ulogu u očuvanju vlažnosti kože i sprečavanju gubitka tečnosti, dok vlakna pomažu da telo ravnomernije apsorbuje vodu i hranljive materije jer usporavaju varenje.

Osim dinje, za hidrataciju su korisni i drugi plodovi. Krastavac je rekorder sa 96% vode, a bogat je i vitaminom K, kalijumom i magnezijumom. Lubenica sadrži oko 92% vode i citrulin, aminokiselinu koja podržava protok krvi i ravnotežu tečnosti. Jagode, takođe sa 92% vode, obiluju antioksidansima i vitaminom C. Paradajz, grejpfrut i ananas su još neki primeri voća bogatog vodom i korisnim nutrijentima.

Voće sa visokim sadržajem vode može činiti više od petine dnevnog unosa tečnosti. Kombinovanjem ovih voćki sa redovnim unosom vode, žene mogu smanjiti osećaj umora, poboljšati izgled kože i održati energiju tokom dana. Ove navike su naročito preporučljive leti, kada je rizik od dehidracije veći.