Dinja sa skoro 90% vode, bogata vitaminima i elektrolitima, pomaže telu da ostane hidrirano tokom vrućih dana

Letnje temperature često nas podsećaju koliko je važno voditi računa o hidrataciji, ali pored vode, postoje i prirodni saveznici za očuvanje ravnoteže tečnosti u organizmu. Dijetetičar-nutricionista Džonatan Purtel ističe da dinja, zahvaljujući svom sastavu koji čini skoro 90% vode, može biti jednako efikasna kao i obična voda kada je reč o hidraciji tela tokom toplih dana.

Dinja ne samo da osvežava, već je i bogata elektrolitima kao što su kalijum i magnezijum, kao i vlaknima i esencijalnim vitaminima. Ove materije omogućavaju organizmu da lakše zadržava tečnost, što je posebno bitno kada nemate uvek vodu pri ruci. Po rečima Džonatana Purtela: „Voće poput dinje ne sadrži dodatne šećere niti veštačke elektrolite, pa je odličan izbor za prirodnu hidrataciju.“

Jedan komad dinje sadrži oko 23 kalorije, a bogat je vitaminom A, beta-karotenom i vlaknima. Vitamin A ima važnu ulogu u očuvanju vlažnosti kože i sprečavanju gubitka tečnosti, dok vlakna pomažu da telo ravnomernije apsorbuje vodu i hranljive materije jer usporavaju varenje.

Osim dinje, za hidrataciju su korisni i drugi plodovi. Krastavac je rekorder sa 96% vode, a bogat je i vitaminom K, kalijumom i magnezijumom. Lubenica sadrži oko 92% vode i citrulin, aminokiselinu koja podržava protok krvi i ravnotežu tečnosti. Jagode, takođe sa 92% vode, obiluju antioksidansima i vitaminom C. Paradajz, grejpfrut i ananas su još neki primeri voća bogatog vodom i korisnim nutrijentima.

Voće sa visokim sadržajem vode može činiti više od petine dnevnog unosa tečnosti. Kombinovanjem ovih voćki sa redovnim unosom vode, žene mogu smanjiti osećaj umora, poboljšati izgled kože i održati energiju tokom dana. Ove navike su naročito preporučljive leti, kada je rizik od dehidracije veći.

Nutricionisti ističu važnost raznovrsne ishrane i upozoravaju na zanemarivanje vlakana, gvožđa i vitamina D

U poslednje vreme, trend visokog unosa proteina postao je veoma popularan među ženama zbog saveta sa društvenih mreža i fitnes industrije. Ipak, američki nutricionisti i kardiolozi sada savetuju da nije potrebno precizno brojati svaki gram proteina u ishrani, jer većina odraslih žena već zadovoljava svoje dnevne potrebe bez dodataka i rigoroznog praćenja. Prema rečima istraživača ishrane Kristofera Gardnera, dovoljan dnevni unos je 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase, što znači da osoba od 90 kilograma treba da unosi oko 73 grama dnevno. “Ova količina već uključuje sigurnosnu marginu i obezbeđuje potrebe gotovo svih odraslih osoba”, objašnjava Gardner. Nedostatak proteina kod odraslih u razvijenim zemljama je izuzetno redak, osim ako postoje specifična medicinska stanja ili ozbiljno ograničenje kalorija.

Iako su proteini važni za mišiće i oporavak, stručnjaci upozoravaju da preveliki fokus na ovaj makronutrijent može dovesti do zanemarivanja drugih ključnih elemenata ishrane. Najčešći problem, naročito kod žena, jeste nedostatak vlakana, gvožđa i vitamina D. Ove materije su ključne za dobar metabolizam, snažan imunitet i energiju. Statistika pokazuje da više od 90% odraslih ne unosi dovoljno vlakana, što može uzrokovati probleme sa probavom i povećan rizik od pojedinih bolesti.

Zato nutricionisti savetuju ženama da se okrenu raznovrsnoj ishrani bogatoj povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama i zdravim mastima. Vlakna poboljšavaju zdravlje creva i regulišu šećer u krvi, dok su gvožđe i vitamin D presudni za snagu i energiju. Biljni izvori gvožđa, poput spanaća i sočiva, optimalno se iskorišćavaju u kombinaciji sa vitaminom C. Zdrave masti iz avokada, orašastih plodova i maslinovog ulja olakšavaju apsorpciju vitamina A, D i E, a istovremeno štite zdravlje srca.

Nutricionisti zaključuju da ako vaš tanjir sadrži voće, povrće, integralne žitarice, zdrave masti i umerene količine proteina, nema potrebe da stalno brojite svaki gram. “Ako jedete kada ste gladni i birate kvalitetnu hranu, vaše telo će samo znati šta mu je potrebno”, zaključuje Gardner.

Samo nekoliko minuta plesa dnevno može značajno poboljšati pamćenje, kreativnost i zaštititi od mentalnog starenja

Naučna istraživanja sve više potvrđuju da ples, kao fizička aktivnost koja odiše ženstvenošću, može snažno podmladiti mozak i unaprediti mentalno zdravlje žena svih uzrasta. Prema studiji sprovedenoj krajem 2025. godine na uzorku od više od 1.400 kreativnih pojedinaca, mozgovi plesača mogu biti i do sedam godina mlađi od njihove stvarne dobi.

Neurobiološkinja Tara Svart naglašava da „kretanje ima i trenutne i dugoročne koristi za mozak, a ples naročito podstiče neurogenezu, što je ključno za očuvanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja“. Tokom plesa, istovremeno angažujemo više regija mozga zaduženih za pamćenje, donošenje odluka i koordinaciju pokreta.

Ove prednosti nisu rezervisane samo za mlađe žene. Redovno plesanje može biti dragoceno i za starije, pa čak i za osobe sa zdravstvenim tegobama. Dokazano je da ples pomaže pokretljivost kod Parkinsonove bolesti, olakšava oporavak nakon menopauze i ima pozitivan uticaj na raspoloženje.

Iako i druge fizičke aktivnosti poput šetnje ili baštovanstva takođe pozitivno utiču na mentalno zdravlje, stručnjaci ističu da je ples poseban jer podstiče brze odluke, kreativnost i interakciju sa okolinom. Istraživač Agustin Ibanjez objašnjava: „Ples izaziva tzv. flow stanje, stres se smanjuje, vreme kao da staje, a pažnja postaje maksimalna“. U tom posebnom mentalnom stanju moždane mreže se sinhronizuju, što pruža snažnu zaštitu od kognitivnog opadanja.

Među plesovima, tango se posebno izdvaja kao koristan za mozak, ali i drugi stilovi, u zavisnosti od ličnih afiniteta, mogu doneti brojne benefite. Preporuka stručnjaka je da pustite omiljenu muziku i plešete sami ili u društvu, jer i samo pet minuta dnevno može podići raspoloženje i povećati kreativnost.

Na kraju, i najjednostavnije kretanje, poput svakodnevne šetnje, koristi zdravlju mozga i tela. Važno je pronaći stil plesa koji vam prija i uživati u pokretu, čime ćete čuvati vitalnost i mladalački duh bez obzira na godine.