Dugotrajan stres može podstaći gomilanje masnoće na stomaku – evo kako i šta možete da preduzmete

Stres je sveprisutna pojava u savremenom životu, a stručnjaci upozoravaju da može značajno uticati na žensko zdravlje, posebno kada je reč o hormonima i telesnoj težini. Kortizol, poznat i kao hormon stresa, proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama i ima važnu ulogu u regulaciji šećera u krvi, smanjenju upala i kontroli metabolizma. Ipak, kada je kortizol stalno povišen, što se često dešava usled hroničnog stresa, dolazi do niza problema – uključujući povećanje telesne mase, naročito u predelu stomaka.

Ovaj hormon se najviše luči ujutru, 30 do 40 minuta nakon buđenja, a njegovo otpuštanje kontrolišu hipofiza i hipotalamus – delovi mozga odgovorni za hormonski balans. U stresnim situacijama, organizam oslobađa i više kortizola i adrenalina, pomažući telu da se izbori sa izazovima. Ovakav odgovor je koristan kada je stres kratkotrajan, ali ako traje svakodnevno, može uzrokovati ozbiljne posledice po zdravlje.

Endokrinolog dr Ana Petrović naglašava: “Dugotrajno povišen kortizol može dovesti do povećanja apetita, prejedanja i nakupljanja masnog tkiva, posebno u predelu stomaka. Žene su često izložene ovom riziku zbog kombinacije poslovnih i porodičnih obaveza.” Osim povećanja masnoća, posledice mogu biti i povišen krvni pritisak, hronični umor, promenljivo raspoloženje i slabija koncentracija.

Naučne studije potvrđuju ovu vezu. Istraživanje na 59 zdravih žena pokazalo je da povišen kortizol dovodi do povećanog apetita. Druga studija, koja je obuhvatila 172 muškarca i žene, otkrila je da oni sa izraženijim kortizolskim odgovorom imaju više masnoće u predelu stomaka.

Stručnjaci savetuju da žene prate signale svog tela i uvode tehnike za smanjenje stresa – kao što su redovno vežbanje, meditacija i dobar san. “Briga o sebi nije luksuz, već potreba. Smanjenje stresa može pomoći ne samo u kontroli telesne težine, već i u očuvanju celokupnog zdravlja”, ističe dr Petrović.

Individualno prilagođene vežbe mogu povećati energiju, poboljšati raspoloženje i olakšati svakodnevicu kod Hašimoto sindroma

Žene koje se bore sa Hašimoto sindromom svakodnevno osećaju posledice ovog autoimunog poremećaja štitaste žlezde, poput izraženog umora, pada energije, lošeg sna i promena raspoloženja. Često se čini da je fizička aktivnost pretežak zadatak u stanju iscrpljenosti, ali dr Nemanja Rebić, doktorant sportske medicine i fiziologije fizičke aktivnosti, naglašava važnost umerenog i pažljivo organizovanog vežbanja kao jednog od ključnih načina za unapređenje zdravlja.

Hašimoto sindrom češće pogađa žene, naročito one u srednjim godinama. Osim konstantnog umora, može uzrokovati promene raspoloženja, nesanicu, anksioznost ili depresiju, kao i opadanje kose, suvu kožu, oticanje, sklonost ka gojenju i tegobe sa varenjem. Dr Rebić savetuje: “Bez obzira na simptome i povišen TSH, važno je pronaći način da se telo pokrene, makar kroz laganu fizičku aktivnost poput brzog hodanja ili vežbi sa sopstvenom težinom.”

Veoma je bitno da vežbanje bude prilagođeno trenutnom zdravstvenom stanju. U početku se preporučuju niskointenzivne aktivnosti – šetnje ili lagani treninzi snage – a kako se kondicija poboljšava, postepeno se može povećavati intenzitet. “Ključ je u varijabilnom intenzitetu treninga – kombinaciji umerenih i nešto viših napora, uz dovoljno vremena za oporavak”, objašnjava Rebić. Ovakav pristup pomaže da se izbegne dodatna iscrpljenost i podstiče motivacija za redovno vežbanje.

Prema njegovim rečima, nije presudno za koji tip fizičke aktivnosti se žena odluči, već način i intenzitet izvođenja. “Kada su hormoni stabilni i simptomi blagi, moguće je vežbati intenzivnije, dok se kod izraženog umora preporučuje ostati u zoni niskog do umerenog intenziteta i pažljivo pratiti reakcije tela”, ističe Rebić. Plan treninga se uvek pravi prema individualnim potrebama, a preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, uz dva do tri dana vežbi snage.

Za žene sa Hašimoto sindromom, kontinuirano i personalizovano vežbanje može doneti brojne benefite: bolje opšte stanje, više energije, otpornost na stres i poboljšano raspoloženje. Iako je bolest izazov, fizička aktivnost ostaje jedan od najvažnijih faktora za očuvanje kvaliteta života.

Ova drevna pšenica iz Egipta ističe se visokim sadržajem proteina, lakoćom varenja i mineralima važnim za žene

Nutricionisti i dijetetičari širom sveta sve češće preporučuju kamut, drevnu žitaricu poreklom iz Egipta, ženama koje žele da povećaju unos proteina i vlakana u ishrani. Iako je ova sorta pšenice otkrivena u SAD još sredinom prošlog veka, tek poslednjih godina kamut dobija zasluženu pažnju zbog svojih nutritivnih kvaliteta.

Samanta Peterson, registrovana dijetetičarka, objašnjava da je kamut zaštićena sorta khorasan pšenice, poznata po krupnim, zlatnim zrncima i orašastom ukusu. U poređenju sa običnom pšenicom, kamut je manje prerađen i nutritivno bogatiji, pa ga često lakše vare i osobe sa osetljivim digestivnim traktom. Ipak, važno je naglasiti da kamut sadrži gluten i nije pogodan za osobe koje boluju od celijakije.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu, u 100 grama kamuta nalazi se čak 15,2 grama proteina i 8,7 grama vlakana, što je više nego kod većine drugih žitarica. “Kamut obezbeđuje veći nivo biljnih proteina i vlakana, što doprinosi dužem osećaju sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva”, ističe Peterson.

Dijetetičarka Floriš Hajts Valeri Agjeman ističe da je kamut odličan izbor za one koji vode užurban životni stil i često nemaju vremena za obrok: „Kamut je hranljiva osnova svakog obroka, posebno za zauzete žene kojima je potrebna stabilna energija tokom dana.” Osim što je izuzetno bogat proteinima, kamut sadrži i značajne količine magnezijuma, cinka i selena – minerala koji su ženama često potrebni u većoj meri.

Kamut se može koristiti na različite načine u svakodnevnoj ishrani – kao zamena za pirinač ili kinoju u salatama, supama i jelima sa povrćem. Agjeman preporučuje da se od kamuta priprema doručak sa voćem i orašastim plodovima, ili kaša sa lanenim semenom i mlekom. Peterson savetuje da kamut skuvate unapred u većoj količini i koristite tokom nedelje za brze, uravnotežene obroke: „Ako tražite žitaricu koja je i ukusna i funkcionalna, kamut je jedan od mojih favorita. Lako unapređuje obroke dodatnim nutrijentima, teksturom i sitošću.”

Kamut je poslednjih godina postao popularan među ženama koje žele prirodno bogate, zasitne i praktične namirnice u svakodnevnom jelovniku.