Stručnjaci objašnjavaju uticaj gazirane vode na zube, varenje i štitnu žlezdu kod žena koje brinu o ishrani

Sve više žena u Srbiji svakodnevno pije gaziranu vodu — kod kuće, na poslu ili u društvu. Ova navika postala je deo rutine, ali često se javlja pitanje koliko je gazirana voda zaista zdrava i na šta treba obratiti pažnju pre sledeće čaše.

Prema Anastasiji Barber, stručnjaku za vodu, gazirana voda je obična voda kojoj je dodat ugljen-dioksid. Ovaj gas može biti prirodan u nekim izvorima ili se naknadno dodaje u procesu proizvodnje. Dijetetičarka Kirsten Džekson, specijalizovana za sindrom iritabilnog creva, naglašava da karbonizacija ne menja osnovna svojstva vode, ali može imati različite efekte na organizam svake žene.

Jedno od glavnih pitanja odnosi se na uticaj na zube. Barber kaže: „Obična gazirana voda je samo blago kisela. Dok ne sadrži dodatni šećer ili limunsku kiselinu, nema razloga za zabrinutost zbog oštećenja zuba.“ Dakle, čista gazirana voda ne predstavlja opasnost za zubnu gleđ, ali treba izbegavati verzije sa ukusima ili dodatim zaslađivačima.

Kada je reč o varenju, reakcije su različite. Kod nekih žena mehurići iz gazirane vode mogu izazvati nadutost ili neprijatnost, naročito kod onih sa osetljivim stomakom ili sindromom iritabilnog creva. „Neki moji pacijenti osećaju sitost posle konzumacije gazirane vode, dok drugi prijavljuju pojačanu nadutost“, navodi Džekson. Međutim, istraživanja su pokazala da gazirana voda može čak i olakšati tegobe sa lošim varenjem kod pojedinih osoba.

Važno je istaći da gazirana voda ne utiče na funkciju štitne žlezde. „Karbonizacija ne utiče na hormone štitne žlezde niti remeti njenu funkciju“, tvrdi Džekson. Jedino što izaziva zabrinutost jeste moguće prisustvo PFAS supstanci — takozvanih „večitih hemikalija“ — koje se mogu naći i u vodi iz česme i u flaširanoj vodi, a ne samo u gaziranoj.

Za žene koje brinu o zdravlju kostiju, stručnjaci naglašavaju da obična gazirana voda, bez dodataka, ne utiče negativno na gustinu kostiju. Više pažnje treba obratiti na zaslađene i aromatizovane napitke, jer oni mogu sadržati sastojke koji nisu preporučljivi za svakodnevnu upotrebu.

Uz pravu informisanost, izbor vode ne mora biti još jedan izvor stresa. Ključ je umerenost i pažljivo čitanje deklaracija. Ukoliko imate specifična zdravstvena pitanja ili dileme, savetovanje sa dijetetičarom ili lekarom je uvek najbolji izbor.

Vitamin C i hesperidin iz pomorandže pomažu ženskom organizmu tokom cele godine, lako se konzumira svakodnevno

Pomorandža je često prisutna u našoj svakodnevici, ali prema mišljenju registrovane dijetetičarke Kristen Karli, ona je i najzdravije citrusno voće koje možemo izabrati. Ovu titulu zaslužila je zahvaljujući obilju vitamina C i drugih korisnih nutrijenata, zbog čega se posebno preporučuje ženama svih uzrasta, a naročito u periodima kada želimo da ojačamo imunitet i zaštitimo srce.

Karli naglašava da pomorandža, kao i njen sveži sok, sadrži više vitamina C čak i od limuna i jagoda. ‘Vitamin C je snažan antioksidans koji ima ključnu ulogu u jačanju imunog sistema, a naše telo ga ne može samo proizvesti, zato ga moramo unositi hranom’, ističe Karli. Upravo zato je važno redovno uvrstiti pomorandžu u svakodnevnu ishranu.

Osim vitamina C, pomorandže su bogate i hesperidinom, biljnim jedinjenjem koje ima značajnu ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, ali i u kontroli krvnog pritiska i nivoa holesterola, kao i u smanjenju upalnih procesa. Zbog toga su odličan izbor za sve žene koje žele da rade na zdravlju svog srca.

Još jedna dragocena prednost pomorandži je sadržaj folata (vitamin B9) koji je važan za rast i razvoj ćelija, posebno tokom trudnoće, ali i za zdravlje srca odraslih žena. Srednja pomorandža obezbeđuje oko 6% dnevnih potreba za ovim vitaminom, dok čaša soka može pokriti čak do 15% preporučene dnevne količine.

Pomorandže su veoma praktične i jednostavne za upotrebu – možete ih jesti samostalno, dodavati u salate, koristiti u kolačima ili praviti osvežavajuće napitke. Stručnjaci savetuju i povremenu upotrebu kore pomorandže, jer i ona sadrži korisne sastojke.

Kombinovanjem pomorandže sa drugim zdravim namirnicama, žene mogu svakodnevno doprineti svom zdravlju i energiji. Lako dostupne i ukusne, pomorandže su idealan saveznik za aktivan i zdrav život.

Japanske žene prosečno spavaju 6 sati i 23 minuta, ali i dalje prednjače u dugovečnosti i zdravlju

Najnovija istraživanja pokazuju da žene u Japanu spavaju znatno manje od preporučenih sedam sati – prosečno svega 6 sati i 23 minuta tokom noći. Ove podatke prikupila je vodeća firma za praćenje zdravlja pametnim uređajima, analizirajući navike sna u 12 zemalja i obuhvatajući po 5.000 žena u svakoj od njih.

Iako im je san kraći, Japanke su poznate po izuzetnom zdravlju i dugovečnosti. Za poređenje, žene u Sjedinjenim Američkim Državama prosečno spavaju 7 sati i 5 minuta, dok žene sa Novog Zelanda odmaraju oko 7 sati i 11 minuta. Takođe, ispod preporučenog trajanja sna nalaze se i žene u Indiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Dr Heli Koskimaki, stručnjakinja za poremećaje spavanja, objašnjava: „San je biološki proces, ali na njega snažno utiču kultura i sredina u kojoj živimo.“ U Indiji se često kasni sa spavanjem zbog porodičnih večera, dok u Japanu produženi radni sati i užurban gradski život odlažu odlazak na spavanje. U Emiratima, zbog visokih temperatura, ljudi vežbaju u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, što takođe menja ritam sna.

Iako Japanke imaju manje sna, njihovo zdravlje i životni vek su na zavidnom nivou. Naučnici ističu da je važno prilagoditi količinu sna sopstvenim potrebama, ali i upozoravaju da hroničan manjak sna može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, određenih vrsta raka i problema sa koncentracijom.

Istraživač Hamid Džalilijan sa Univerziteta u Kaliforniji navodi: „Naše navike sna odražavaju način života, radno vreme, vreme pred ekranima i društvene običaje.“ Preporuka stručnjaka je da optimalan san za većinu žena traje između sedam i osam sati, ali je najvažnije osluškivati sopstvene potrebe i znake umora.

Dodatni izazov predstavlja takozvani „društveni džet leg“, odnosno promena ritma sna između radnih dana i vikenda, kada se pokušava nadoknaditi propušteno. Profesor Erik Džou sa Medicinskog fakulteta Harvard upozorava da takva praksa može dodatno poremetiti prirodni bioritam i zdravlje.

Stručnjaci savetuje ženama da, bez obzira na prosečne statistike, prate signale svog tela i trude se da raspored spavanja bude što dosledniji. Osim dužine, važan je i kvalitet sna, kao i svakodnevne navike koje ga mogu poboljšati.