Antioksidansi iz borovnica pomažu ženskom mentalnom zdravlju, a lako ih je uvrstiti u svakodnevnu ishranu

Sve više žena širom sveta susreće se sa simptomima anksioznosti, a prema stručnjacima, ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Najnovija istraživanja pokazuju da uravnotežena ishrana pozitivno utiče na raspoloženje, otpornost na stres i rad mozga. Nutricionisti posebno ističu borovnice kao izuzetno korisno voće za žene koje se bore sa svakodnevnim pritiscima i emocionalnim izazovima.

Borovnice sadrže obilje antioksidanasa, pre svega antocijanina, koji pomažu organizmu u borbi protiv oksidativnog stresa i upala. Ovi procesi često su povezani sa promenama raspoloženja i anksioznošću. “Redovan unos antioksidanasa iz prirodnih izvora može doprineti smanjenju simptoma anksioznosti”, navodi nutricionistkinja dr Marija Petrović. Studija iz 2025. godine pokazala je da ljudi sa manjim unosom antioksidanasa imaju povećan rizik od razvoja anksioznih poremećaja, dok je šestonedeljna suplementacija pokazala pad simptoma kod ispitanika.

Nutricionisti posebno preporučuju divlje borovnice jer sadrže više vlakana i antioksidanasa u poređenju sa uzgajanim sortama. Ovo ih čini odličnim izborom za žene koje žele dodatno da podrže zdravlje svog digestivnog sistema i emocionalnu ravnotežu.

Borovnice su dobar izvor vitamina C, koji je neophodan za sintezu serotonina i dopamina – molekula koji su važni za osećaj zadovoljstva i stabilno raspoloženje. Jedna šolja borovnica zadovoljava oko 15 odsto dnevnih potreba za vitaminom C.

Poslednjih godina zdravlje creva sve se više povezuje sa mentalnim zdravljem, a vlakna iz borovnica hrane korisne bakterije u crevima i doprinose ravnoteži mikrobioma. “Zdrav mikrobiom može pozitivno uticati na nivo stresa i raspoloženje zahvaljujući povezanosti creva i mozga”, ističe dr Petrović.

Borovnice su praktične za svakodnevnu upotrebu – možete ih dodati u ovsene pahuljice, grčki jogurt, smutije, salate ili ih jesti kao užinu. Zamrznute borovnice imaju gotovo istu nutritivnu vrednost kao i sveže, što ih čini dostupnim tokom cele godine.

Iako nijedna pojedinačna namirnica ne može rešiti problem anksioznosti, stručnjaci preporučuju da uvođenje borovnica u dnevnu ishranu bude jednostavan i ukusan korak ka boljem mentalnom zdravlju.

Sačuvajte creva: koje svakodnevne greške najviše pogoršavaju varenje, imunitet i raspoloženje

Zdravlje creva dobija sve više pažnje u savremenoj medicini, a najnovija istraživanja potvrđuju koliko naše svakodnevne rutine mogu uticati na crevnu mikrobiotu. Mnoge žene nisu ni svesne koliko loše navike mogu uticati ne samo na digestivni sistem, već i na kožu, mentalno zdravlje i imunitet.

Crevni mikrobiom, koji čine trilioni mikroorganizama, od ključnog je značaja za pravilno varenje, iskorišćavanje nutrijenata i očuvanje celokupnog zdravlja. Kako objašnjava doktorka Ana Petrović, specijalista gastroenterologije: “Ravnoteža mikrobioma je važna za zdravlje celog tela, a narušavanje može dovesti do upala, problema sa kožom, hormonske neravnoteže i pada imuniteta.”

Prekomerno konzumiranje alkohola, naročito više od osam pića nedeljno, može ozbiljno smanjiti raznolikost korisnih bakterija i oštetiti sluznicu creva. Nedovoljno sna je još jedan čest problem; žene koje spavaju manje od šest sati dnevno češće pate od digestivnih tegoba, pa se preporučuje sedam do devet sati sna za očuvanje crevnog balansa.

Preterana upotreba dodatog šećera, posebno kroz slatkiše i industrijski prerađenu hranu, podstiče rast štetnih bakterija. Hronični stres takođe ima veliki uticaj na vezu između creva i mozga, što može izazvati sindrom iritabilnog creva, nadimanje i promene raspoloženja. Psihološkinja Marija Ilić naglašava: “Direktno utiče na vezu između creva i mozga, što može dovesti do sindroma iritabilnog creva, nadimanja i promena raspoloženja.” Nedovoljno fizičke aktivnosti dodatno narušava mikrobiom.

Hidratacija je od presudnog značaja – odraslim ženama preporučuje se unos od 1,4 do 1,9 litara vode dnevno. Brzo konzumiranje hrane i nedovoljno žvakanje otežavaju varenje, dok manjak vlakana osiromašuje korisne bakterije. Optimalan unos vlakana je 25 do 35 grama dnevno, ali je važno količinu postepeno povećavati.

Neredovni obroci negativno utiču na ritam varenja i mogu dodatno narušiti zdravlje creva. Pravilno raspoređeni doručak, ručak i večera pomažu stabilnosti digestivnog sistema. Ultra-prerađena hrana, kao što su grickalice, gazirani sokovi i gotova jela, dodatno pogoršava stanje mikrobioma i povećava rizik od upala. Nutricionistkinja Jelena Jovanović savetuje: “Birajte što više prirodnih, neprerađenih namirnica i obroke pripremajte kod kuće kako biste podržali zdravlje creva.”

Dnevne odluke, poput unosa više vode i vlakana, smanjenja stresa i redovne fizičke aktivnosti, mogu značajno doprineti očuvanju ravnoteže creva, što se pozitivno odražava na celokupno žensko zdravlje.

Jedno noćno ustajanje zbog mokrenja smatra se normalnim, ali češće buđenje može ukazivati na zdravstveni problem

Sve više žena primećuje da ih tokom noći budi potreba za mokrenjem, bez obzira da li su kod kuće, na putovanju ili u bioskopu. Iako se često veruje da je ovakvo ustajanje normalno, stručnjaci upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju na to koliko često se to dešava i šta može biti uzrok, naročito ako se ponavlja svake noći. Najčešći razlozi pojačanog mokrenja tokom dana i noći povezani su sa navikama u unošenju tečnosti. Česta konzumacija vode, sokova, čajeva i kafe, posebno napitaka sa kofeinom ili alkoholom, može podstaći češće pražnjenje bešike. ‘Mnogi ne primećuju koliko zapravo tečnosti unesu tokom dana, pa je češće mokrenje posledica upravo toga’, ističe dr Ivana Petrović, specijalista opšte medicine. Kofein, prisutan u kafi, crnom čaju i energetskim pićima, ima diuretičko dejstvo, što znači da osetljive osobe mogu osetiti potrebu za mokrenjem čak i nakon jedne šolje kafe. Stres takođe može uticati na rad bešike. U napetim periodima nervni sistem može pojačati njenu osetljivost, što dovodi do češćih odlazaka u toalet, čak i kada je količina urina mala. ‘Nervoza i stres utiču na ceo organizam, a kod žena se to često reflektuje kroz preaktivan rad mokraćne bešike’, kaže dr Petrović. Neke žene se suočavaju sa preaktivnom bešikom – stanje kada mišići bešike šalju signal za pražnjenje iako ona nije potpuno puna. Ovaj problem nije rezervisan samo za starije, već se javlja i kod mlađih žena, često zbog stresa, hormonskih promena ili povećane osetljivosti mišića bešike. Jedno noćno ustajanje zbog odlaska u toalet smatra se normalnim. Međutim, ako se to ponavlja više puta tokom noći, trebalo bi obratiti pažnju. Preteran unos tečnosti uveče i alkohol mogu pogoršati problem, ali česta noćna mokrenja mogu biti i znak poremećaja spavanja, dijabetesa ili ozbiljnijih oboljenja bešike. Infekcije bešike su česte kod žena zbog kraće mokraćne cevi. Prvi simptom može biti stalni nagon za mokrenjem uz izuzetno malu količinu urina, a kasnije se javlja osećaj peckanja, bol u donjem delu stomaka i neprijatan miris urina. Ove simptome ne treba ignorisati, jer nelečena infekcija može dovesti do komplikacija poput infekcija bubrega. Učestalo mokrenje može biti i znak dijabetesa – kada je nivo šećera u krvi visok, organizam ga izbacuje kroz urin, što povećava potrebu za mokrenjem. Ako primetite da se noću stalno budite zbog potrebe za mokrenjem, ili imate prateće simptome poput peckanja, bola ili promenjenog mirisa urina, preporučuje se da se obratite svom lekaru radi detaljne analize i saveta.