Promenljivo vreme i tropske temperature očekuju građane, sa periodima padavina i toplih dana tokom avgusta i septembra.

Republički hidrometeorološki zavod je objavio najnoviju prognozu za Srbiju do kraja leta. Prema ovom izveštaju, očekuje se povratak visokih temperatura, ali i promenljivo vreme sa naizmeničnim periodima padavina. Trenutno je u Srbiji promenljivo oblačno, dok su na severu suvo sa sunčanim intervalima, a u ostalim delovima zemlje mestimično se pojavljuje kiša i mogući su lokalni pljuskovi sa grmljavinom. Kasnije tokom dana i uveče očekuje se prestanak padavina i razvedravanje, dok će vetar biti slab do umeren, sa mogućim pojačanjem tokom popodneva.

Prognoza za avgust: povratak visokih temperatura u Srbiji

Tokom avgusta, prema ranijoj najavi, povratak visokih temperatura u Srbiji je vrlo verovatan. Nedeljna temperatura vazduha biće iznad prosečnih vrednosti, sa odstupanjem do plus tri stepena. Maksimalne dnevne temperature kretaće se između 31 i 33 stepena. Verovatnoća da će avgust biti topao iznosi do 70 odsto. Nedeljna količina padavina uglavnom će biti ispod proseka u većem delu zemlje, dok će na jugu Srbije sušni periodi biti još izraženiji, sa odstupanjem do 70 odsto.

Srednja avgustovska temperatura u nižim predelima iznosiće od 22 do 26 stepeni, dok će u brdsko-planinskim predelima biti između 15 i 20 stepeni. Očekuje se da će broj tropskih dana, sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni, varirati od 15 do 25 u nižim predelima. Pored toga, prosečna količina padavina za avgust u nižim predelima biće između 40 i 70 mm, dok će na planinama iznositi od 60 do 80 mm.

Klimatski izgledi za septembar prema RHMZ-u

Septembar će, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biti topao, a količina padavina biće iznad prosečnih vrednosti. U celoj zemlji očekuje se prosečna mesečna temperatura vazduha oko jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka, u intervalu od 17 do 20 stepeni u nižim predelima, dok će u planinskim krajevima iznositi od devet do 14 stepeni. Maksimalne dnevne temperature u septembru kretaće se od 24 do 26 stepeni u nižim predelima, a na planinama od 14 do 19 stepeni.

Letnje temperature biće prisutne i u septembru, sa očekivanim brojem od 13 do 17 letnjih dana, tokom kojih će maksimalna temperatura prelaziti 25 stepeni u nižim predelima. Na planinama se očekuje do tri takva dana. Takođe, do pet tropskih dana sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni prognozira se u većem delu Srbije.

Padavine i očekivani vremenski uslovi do kraja leta

Količina padavina tokom septembra biće iznad višegodišnjeg proseka. U nižim predelima očekuje se od 65 do 90 mm, dok će na planinama padavine iznositi do 120 mm. Broj dana sa padavinama biće između 10 i 13 u nižim, a do 18 dana u brdsko-planinskim krajevima. Na taj način se do kraja leta očekuje kombinacija toplih perioda i povremenih padavina, što može uticati na svakodnevne aktivnosti građana širom Srbije.

Na graničnim prelazima Horgoš, Preševo i Gradina primećena su zadržavanja za putnička vozila prema jutarnjim podacima Uprave granične policije.

Putnička vozila na graničnim prelazima Horgoš, Preševo i Gradina susreću se sa zadržavanjima, prema informacijama Uprave granične policije dobijenim u 5.15 časova. Na Horgošu se čeka sat vremena na ulazu u zemlju, dok je na izlazu na Gradini i Preševu zadržavanje oko 20 minuta. Ova situacija ukazuje na pojačan intenzitet saobraćaja tokom vikenda, posebno na prelazima sa najviše tranzitnog saobraćaja.

Na teretnim terminalima, prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije, na graničnom prelazu Batrovci beleže se zadržavanja od sat vremena na izlazu iz zemlje. Na ostalim graničnim prelazima trenutno nema zadržavanja za sve kategorije vozila. Pored toga, ni na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji nema zastoja, što olakšava kretanje unutar zemlje.

Zadržavanja na Horgošu, Preševu i Gradini tokom letnje sezone

Kako navode iz AMSS-a, predstoji vikend sa pojačanim intenzitetom saobraćaja, ali i početak letnje sezone, kada se očekuje dvosmerno povećan protok vozila. U tom periodu, tranzitni putnici iz zapadne Evrope, koji putuju ka Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Turskoj, čine značajan deo saobraćaja. Istovremeno, povećava se i broj onih koji se vraćaju sa odmora, zbog čega se veći broj vozila očekuje u oba smera.

Na ovim prelazima, kao i na auto-putevima kroz Srbiju, moguća su duža zadržavanja zbog većeg obima saobraćaja i detaljnih procedura na granicama sa Mađarskom, Hrvatskom i Bugarskom. Zbog toga se preporučuje vozačima da se informišu o trenutnoj situaciji pre polaska na put. Zadržavanja putničkih vozila na Horgošu, Preševu i Gradini mogu varirati u zavisnosti od vremena dana i ukupnog broja putnika.

Saveti za vozače tokom pojačanog saobraćaja

Osim toga, iz AMSS-a podsećaju da je tokom letnje sezone preporučljivo planirati putovanje kako bi se izbegli najveći špicovi. Takođe, važno je pratiti ažurirane informacije o stanju na graničnim prelazima. Na taj način, vozači mogu smanjiti vreme čekanja i izbjeći nepotrebne zastoje.

Na kraju, iako su aktuelna zadržavanja putničkih vozila na Horgošu, Preševu i Gradini umerena, očekuje se da tokom letnje sezone situacija povremeno bude promenljiva. Vozačima se savetuje strpljenje i blagovremena provera podataka o stanju na putu.

Vernici se sećaju čudotvornih moštiju svetiteljke, čije dejstvo je posebno naglašeno tokom četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen svetoj velikomučenici Efimiji. Ovaj događaj ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji zbog čudotvornih moštiju svetiteljke, koje su odigrale značajnu ulogu tokom četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu, prema saopštenju crkvenih izvora.

Sveta velikomučenica Efimija je rođena, vaspitavana i stradala u Halkidonu, gradu u oblasti Vitinije, smeštenom na obali Crnog Mora, naspram Carigrada, sa druge strane moreuza Bosfor. Tokom carovanja Dioklecijana postradala je zbog svoje vere, a pravoslavni vernici danas, prema crkvenom kalendaru, obeležavaju njen spomen.

Čudotvorno dejstvo moštiju svete Efimije

Mošti svete Efimije smatraju se čudotvornim, što se posebno pokazalo u vreme četvrtog vaseljenskog sabora, održanog 451. godine, tokom vladavine cara Markijana i carice Pulherije. Povod za sazivanje ovog sabora bila je jeres Dioskora, patrijarha aleksandrijskog, i Evtihija, arhimandrita carigradskog, koji su zastupali učenje da u Hristu postoji samo jedna božanska priroda, a ne dve, kako uči Pravoslavlje.

Na saboru su dva veroispovedanja, pravoslavno i jeretičko, napisana i položena na grudi svetiteljke. Kovčeg sa moštima je zatvoren i zapečaćen carskim pečatom, dok je vojnička straža obezbeđivala mesto. Svi okupljeni su tri dana proveli u postu i molitvi, tražeći Božji odgovor.

Presudan događaj tokom sabora u Halkidonu

Četvrtog dana, po otvaranju kovčega, prisutni su zatekli pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svete Efimije, dok je jeretičko ležalo pod njenim nogama. Ovaj događaj, prema predanju, tumači se kao znak Božje volje i potvrda pravoslavnog učenja. Kao rezultat, sabor je doneo odluku u korist pravoslavnog shvatanja Hristove prirode.

Ovaj praznik svake godine okuplja vernike koji se sa poštovanjem sećaju svetiteljkinog dela i čudotvornih moštiju. Osim toga, priča o saboru u Halkidonu ostaje značajna za razumevanje istorije Pravoslavlja i njegovih temelja. Vernici tradicionalno obeležavaju dan svete Efimije, obraćajući joj se u molitvi i prisećajući se njene uloge tokom sporova u ranom hrišćanstvu.