Prečesto uzimanje analgetika može izazvati povratne glavobolje, posebno kod žena sa migrenama – evo kada je vreme za posetu lekaru.

Mnoge žene u Srbiji često koriste lekove protiv glavobolje bez prethodne konsultacije sa medicinskim stručnjacima. Glavobolje mogu ozbiljno otežati svakodnevni život, bilo da ste kod kuće ili na poslu, pa se često odmah poseže za tabletom kako bi se bol što pre ublažio. Međutim, učestalo korišćenje ovih lekova može voditi razvoju dodatnih problema, posebno kod onih koje glavobolje muče češće.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, konstantno uzimanje analgetika može izazvati takozvane povratne glavobolje, koje su češće kod žena, naročito onih koje pate od migrena. Povremeno korišćenje tableta nije opasno, ali ako ih koristite više od 15 dana u mesecu, povećava se rizik od ove pojave. Kod specifičnih lekova za migrenu, granica je još niža – preporučuje se da ih ne koristite više od 10 dana mesečno.

Mnoge žene primećuju da se glavobolja vraća čim dejstvo leka prođe, što može biti znak ulaska u začarani krug gde lekovi privremeno olakšavaju simptome, ali dugoročno pogoršavaju stanje. Povratne glavobolje često se javljaju svakodnevno ili čak bude tokom noći, a bol se privremeno ublaži nakon nove doze leka, ali se ubrzo vraća.

Važno je prepoznati ovaj obrazac i potražiti savet lekara. Neurolog dr Jovana Nikolić pojašnjava: “Povratne glavobolje često se javljaju kod osoba koje samoinicijativno uzimaju analgetike. Važno je odrediti pravi uzrok bola i prilagoditi terapiju.”

Ako primetite da lekovi više ne pomažu kao ranije ili da ih morate koristiti gotovo svakog dana, to je signal da je vreme za stručnu pomoć. Tako možete izbeći komplikacije i dobiti preporuke prilagođene vašoj situaciji. Povremena primena lekova, uz poštovanje preporučenih doza, uglavnom je sigurna, ali žene koje često imaju migrene treba posebno da obrate pažnju.

Zdrav način života, kvalitetan san i adekvatna ishrana mogu doprineti smanjenju broja dana sa glavoboljom. Lekovi nisu jedini način za rešavanje problema, a prečesta upotreba može pogoršati stanje. Razgovarajte sa lekarom kako biste pronašli najbolju strategiju lečenja.

Ishrana, hormoni i zdravlje određuju miris gasova, a neki simptomi zahtevaju pažnju lekara

Mnoge žene se pitaju zbog čega gasovi ponekad nemaju miris, dok u drugim situacijama mogu biti zaista neprijatni. Ova pojava je univerzalna, bez obzira na godine ili način života, i predstavlja normalan deo procesa varenja. Prosečna osoba ispusti gasove između 12 i 25 puta dnevno, ali najčešće to prođe neopaženo. Međutim, dešava se da miris bude izražen i intenzivan.

Prema Univerzitetskoj klinici za gastroenterologiju, vrsta hrane koju konzumiramo ima ključnu ulogu u tome kakav će biti miris gasova. Povrće bogato vlaknima, poput brokolija, kupusa, prokelja i karfiola, sadrži sumporna jedinjenja koja čine miris intenzivnijim. Vlakna usporavaju varenje, pa bakterije u crevima duže fermentišu hranu, što može dovesti do jačeg mirisa. Ipak, to nije razlog da izbacite povrće iz svog jelovnika.

Stručnjaci naglašavaju da su promene u mirisu gasova najčešće povezane sa ishranom. Osim pomenutog povrća, crni i beli luk i mahunarke, koje su bogate proteinima i često se nalaze u ishrani žena, mogu doprineti intenzivnijem mirisu. Mlečni proizvodi su takođe čest uzrok neprijatnosti kod onih koji imaju intoleranciju na laktozu. Ako primetite promene nakon određenih obroka, korisno je voditi dnevnik ishrane kako biste uočili obrasce.

U većini slučajeva, nema razloga za brigu. Ipak, ako se pojavi iznenadan i intenzivan miris gasova praćen bolovima, nadimanjem ili promenama u stolici, obavezno se obratite lekaru. Takvi simptomi mogu ukazivati na probleme kao što su intolerancija na hranu, infekcije ili poremećaji crevne flore. Hormonske promene, poput trudnoće ili menopauze, takođe mogu uticati na varenje i promene u mirisu gasova, što je sasvim uobičajeno tokom života svake žene.

Da biste smanjili neprijatnost, obratite pažnju na navike. Redovno unosite vodu, bavite se fizičkom aktivnošću i žvaćite hranu polako. Izbegavajte prejedanje i gazirane napitke, jer oni povećavaju količinu gasova. Najvažnije je zapamtiti da su gasovi prirodan deo života. Ako imate nedoumice ili osećate neprijatnost, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom, koji mogu pomoći da pronađete rešenje koje vama najviše odgovara.

Beli slez se vekovima koristi za smirivanje suvog kašlja i umirenje kože, a stručnjaci ističu njegove blagodeti za žene i decu.

Beli slez (Althaea officinalis) zauzima važno mesto u tradicionalnoj medicini širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Ova lekovita biljka poznata je po sposobnosti da umiri suv, nadražajan kašalj, ali i po izuzetnom efektu na osetljivu kožu. Danas se beli slez često nalazi u raznim čajevima, sirupima i kremama, naročito tokom hladnijih meseci kada su respiratorne infekcije učestalije.

Stručnjaci naglašavaju da beli slez sadrži sluz koja oblaže i smiruje nadražena tkiva. Žene često biraju čaj ili sirup od ove biljke kako bi ublažile neprijatan kašalj, a neka istraživanja pokazuju da olakšanje može nastupiti već desetak minuta nakon konzumacije. Pored toga, ekstrakt belog sleza koristi se i kod problema sa varenjem, kao i za ublažavanje iritacija kože.

Kada je reč o koži, beli slez se ističe protivupalnim svojstvima, što ga čini odličnim izborom za žene sa osetljivom kožom. Kreme i masti sa ekstraktom ove biljke primenjuju se kod ekcema, osipa i upalnih promena. Naučnici smatraju da određena jedinjenja iz belog sleza podstiču kožu da smanji upalu i ubrza zarastanje rana, ali napominju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdile sve koristi za ljude.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da ekstrakt belog sleza može pospešiti zarastanje rana i smanjiti upalne procese. Ipak, ženama koje žele prirodnu negu savetuje se oprez – svakodnevna primena nije preporučljiva bez prethodne konsultacije sa dermatologom.

Pored toga, beli slez ponekad se koristi kao blagi diuretik kod zadržavanja tečnosti, ali za ove efekte još uvek nema dovoljno dokaza iz kliničkih studija. Neka istraživanja ukazuju na zaštitnu ulogu belog sleza za sluzokožu želuca i smanjenje simptoma čira, ali i u ovom slučaju potrebna su dalja ispitivanja.

Zanimljivo je da laboratorijske analize istražuju mogućnosti belog sleza u zaštiti kože od UV zračenja, jer određene supstance iz biljke mogu ublažiti oštećenja ćelija izazvana suncem. Ipak, stručnjaci ne preporučuju upotrebu belog sleza umesto klasičnih krema za sunčanje.

Osim toga, beli slez je bogat antioksidansima koji pomažu organizmu u borbi protiv slobodnih radikala, povezanih sa starenjem i nastankom raznih bolesti. Postoje i studije koje govore o potencijalu belog sleza za ublažavanje bola, ali je za tačne preporuke i načine primene neophodno još naučnih dokaza.

Na kraju, iako beli slez ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, treba imati na umu da nijedna biljka ne može zameniti savet lekara. Pre upotrebe, posebno kod dece, trudnica ili osoba sa hroničnim tegobama, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom.