Ishrana, hormoni i zdravlje određuju miris gasova, a neki simptomi zahtevaju pažnju lekara

Mnoge žene se pitaju zbog čega gasovi ponekad nemaju miris, dok u drugim situacijama mogu biti zaista neprijatni. Ova pojava je univerzalna, bez obzira na godine ili način života, i predstavlja normalan deo procesa varenja. Prosečna osoba ispusti gasove između 12 i 25 puta dnevno, ali najčešće to prođe neopaženo. Međutim, dešava se da miris bude izražen i intenzivan.

Prema Univerzitetskoj klinici za gastroenterologiju, vrsta hrane koju konzumiramo ima ključnu ulogu u tome kakav će biti miris gasova. Povrće bogato vlaknima, poput brokolija, kupusa, prokelja i karfiola, sadrži sumporna jedinjenja koja čine miris intenzivnijim. Vlakna usporavaju varenje, pa bakterije u crevima duže fermentišu hranu, što može dovesti do jačeg mirisa. Ipak, to nije razlog da izbacite povrće iz svog jelovnika.

Stručnjaci naglašavaju da su promene u mirisu gasova najčešće povezane sa ishranom. Osim pomenutog povrća, crni i beli luk i mahunarke, koje su bogate proteinima i često se nalaze u ishrani žena, mogu doprineti intenzivnijem mirisu. Mlečni proizvodi su takođe čest uzrok neprijatnosti kod onih koji imaju intoleranciju na laktozu. Ako primetite promene nakon određenih obroka, korisno je voditi dnevnik ishrane kako biste uočili obrasce.

U većini slučajeva, nema razloga za brigu. Ipak, ako se pojavi iznenadan i intenzivan miris gasova praćen bolovima, nadimanjem ili promenama u stolici, obavezno se obratite lekaru. Takvi simptomi mogu ukazivati na probleme kao što su intolerancija na hranu, infekcije ili poremećaji crevne flore. Hormonske promene, poput trudnoće ili menopauze, takođe mogu uticati na varenje i promene u mirisu gasova, što je sasvim uobičajeno tokom života svake žene.

Da biste smanjili neprijatnost, obratite pažnju na navike. Redovno unosite vodu, bavite se fizičkom aktivnošću i žvaćite hranu polako. Izbegavajte prejedanje i gazirane napitke, jer oni povećavaju količinu gasova. Najvažnije je zapamtiti da su gasovi prirodan deo života. Ako imate nedoumice ili osećate neprijatnost, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom, koji mogu pomoći da pronađete rešenje koje vama najviše odgovara.

Beli slez se vekovima koristi za smirivanje suvog kašlja i umirenje kože, a stručnjaci ističu njegove blagodeti za žene i decu.

Beli slez (Althaea officinalis) zauzima važno mesto u tradicionalnoj medicini širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Ova lekovita biljka poznata je po sposobnosti da umiri suv, nadražajan kašalj, ali i po izuzetnom efektu na osetljivu kožu. Danas se beli slez često nalazi u raznim čajevima, sirupima i kremama, naročito tokom hladnijih meseci kada su respiratorne infekcije učestalije.

Stručnjaci naglašavaju da beli slez sadrži sluz koja oblaže i smiruje nadražena tkiva. Žene često biraju čaj ili sirup od ove biljke kako bi ublažile neprijatan kašalj, a neka istraživanja pokazuju da olakšanje može nastupiti već desetak minuta nakon konzumacije. Pored toga, ekstrakt belog sleza koristi se i kod problema sa varenjem, kao i za ublažavanje iritacija kože.

Kada je reč o koži, beli slez se ističe protivupalnim svojstvima, što ga čini odličnim izborom za žene sa osetljivom kožom. Kreme i masti sa ekstraktom ove biljke primenjuju se kod ekcema, osipa i upalnih promena. Naučnici smatraju da određena jedinjenja iz belog sleza podstiču kožu da smanji upalu i ubrza zarastanje rana, ali napominju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdile sve koristi za ljude.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da ekstrakt belog sleza može pospešiti zarastanje rana i smanjiti upalne procese. Ipak, ženama koje žele prirodnu negu savetuje se oprez – svakodnevna primena nije preporučljiva bez prethodne konsultacije sa dermatologom.

Pored toga, beli slez ponekad se koristi kao blagi diuretik kod zadržavanja tečnosti, ali za ove efekte još uvek nema dovoljno dokaza iz kliničkih studija. Neka istraživanja ukazuju na zaštitnu ulogu belog sleza za sluzokožu želuca i smanjenje simptoma čira, ali i u ovom slučaju potrebna su dalja ispitivanja.

Zanimljivo je da laboratorijske analize istražuju mogućnosti belog sleza u zaštiti kože od UV zračenja, jer određene supstance iz biljke mogu ublažiti oštećenja ćelija izazvana suncem. Ipak, stručnjaci ne preporučuju upotrebu belog sleza umesto klasičnih krema za sunčanje.

Osim toga, beli slez je bogat antioksidansima koji pomažu organizmu u borbi protiv slobodnih radikala, povezanih sa starenjem i nastankom raznih bolesti. Postoje i studije koje govore o potencijalu belog sleza za ublažavanje bola, ali je za tačne preporuke i načine primene neophodno još naučnih dokaza.

Na kraju, iako beli slez ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, treba imati na umu da nijedna biljka ne može zameniti savet lekara. Pre upotrebe, posebno kod dece, trudnica ili osoba sa hroničnim tegobama, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom.

Stručnjaci upozoravaju: navike koje često zanemarujemo mogu značajno uticati na zdravlje i brže starenje

Naše dnevne rutine često prolaze neopaženo, ali upravo te navike mogu imati veliki uticaj na zdravlje i brzinu starenja, upozoravaju stručnjaci. Starenje nije samo pojava bora ili promena boje kose – ono obuhvata ceo organizam, a promene su često nevidljive na prvi pogled. Način života, obrasci spavanja, fizička aktivnost i način nošenja sa stresom direktno utiču na biološko starenje, kako kod nas u Srbiji, tako i u svetu. Zbog toga je važno identifikovati navike koje mogu neprimetno, ali postepeno narušavati zdravlje žene.

Radoholičarstvo, odnosno preterana posvećenost poslu bez dovoljno odmora, može dovesti do povišenog stresa, slabljenja imuniteta i bržeg zamora tela. Stručnjaci preporučuju pravljenje pauza tokom dana i vreme posvećeno privatnom životu kako bi organizam imao priliku za oporavak.

Još jedna od loših navika je izbegavanje vežbi snage. S godinama žene prirodno gube mišićnu masu, a nedostatak ovih vežbi taj proces ubrzava. Redovno vežbanje doprinosi očuvanju metabolizma, pokretljivosti i ravnoteže. Kako ističe nutricionista dr Ana Petrović: “Mišići nisu važni samo zbog izgleda, već i zbog zdravlja srca i kostiju.”

Kroničan stres je još jedan faktor koji ubrzava starenje, povećava rizik od bolesti srca, izaziva nesanicu i probavne tegobe, a često rezultira lošijim raspoloženjem i manjkom energije. Opuštanje u prirodi, meditacija i druženje sa prijateljima pomažu očuvanju mentalnog zdravlja.

Oralna higijena je važna ne samo iz estetskih razloga. Loša briga o zubima i desnima povećava rizik od bolesti desni i srčanih oboljenja. Stomatolog dr Jelena Jovanović poručuje: “Redovno pranje zuba i posete stomatologu su ključ za žensko zdravlje.”

Kvalitetan san je temelj za regeneraciju tela. Nedostatak sna kod žena ubrzava starenje kože, smanjuje koncentraciju i povećava rizik od bolesti. Stručnjaci preporučuju sedam do osam sati sna svake noći.

Dugotrajno sedenje i društvena izolacija su tihi neprijatelji zdravlja. Usamljenost povećava nivo stresa i smanjuje kvalitet života, dok sedenje usporava metabolizam i povećava rizik od hroničnih bolesti. Predlog je da napravite kratku šetnju na svakih pola sata.

Na kraju, važno je stimulisati i mozak. Čitanje, usvajanje novih veština i rešavanje zagonetki čuvaju mentalnu svežinu. Ove navike pomažu ženama da ostanu vitalne, aktivne i zdrave tokom godina.