Onkolozi preporučuju prelazak na staklo i keramiku radi manje izloženosti štetnim hemikalijama iz plastike

Sve više žena u Srbiji preispituje upotrebu plastičnih posuda za čuvanje hrane, podstaknute savetima stručnjaka i onkologa kao što je dr Amar Revari. Posebna pažnja preporučuje se starim, izgrebanim i oštećenim plastičnim posudama, jer njihova upotreba može dovesti do povećanog oslobađanja hemikalija u hranu. Iako su zdrava ishrana i redovni pregledi osnov za prevenciju bolesti, male promene u svakodnevnim navikama, poput zamene posuda, mogu dodatno zaštititi zdravlje.

Kako plastika stari, hemikalije iz materijala lakše prelaze u namirnice, a problem mikroplastike postaje sve izraženiji. Naučnici još istražuju dugoročne posledice po organizam. Često podgrevanje hrane, posebno masnih jela i soseva, u plastičnim posudama dodatno povećava rizik, jer toplota ubrzava oslobađanje štetnih supstanci.

Čak i kada na posudama postoji oznaka da su bezbedne za mikrotalasnu, to ne znači da nema migracije hemikalija u hranu. Dr Amar Revari ističe: „Toplota podstiče migraciju određenih hemikalija iz plastike u hranu, naročito kod starih i oštećenih posuda. Preporučujem da ostatke hrane uvek prebacite u staklene ili keramičke posude pre podgrevanja.”

Važno je redovno proveravati plastične kutije i obratiti pažnju na znakove istrošenosti kao što su pukotine, ogrebotine, zamućena površina, loše prijanjanje poklopca ili neprijatan miris nakon pranja. Kada se pojavi bilo koji od ovih znakova, vreme je za zamenu.

Stručnjaci savetuju prelazak na staklene i keramičke posude jer su dugotrajnije, lako se čiste i ne preuzimaju mirise. Ove posude su odlične za podgrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici. Za nošenje hladnih obroka na posao, mogu poslužiti i posude od nerđajućeg čelika, ali ih ne treba stavljati u mikrotalasnu.

Na kraju, preporučuje se da redovno obnavljate kuhinjske posude i izbegavate dugotrajnu upotrebu iste plastične ambalaže. Ovakve male promene mogu biti ključan korak ka boljem zdravlju i zaštiti vaše porodice.

Pojava malaksalosti, glavobolje i bolova posebno je izražena kod žena u menopauzi tokom kišnog i hladnog vremena

Sa dolaskom kiše i iznenadnim zahlađenjem nakon perioda visokih temperatura, mnoge žene u Srbiji suočile su se sa osećajem umora, glavoboljama, bolovima u zglobovima ili vrtoglavicom. Ovakvi simptomi su česti kada vreme naglo menja pritisak i temperaturu, a posebno pogađaju one koje su osetljive na promene u atmosferi.

Stručnjaci navode da je pojava poznata kao meteoropatija veoma zastupljena među ženama. Meteoropatija podrazumeva povećanu senzitivnost organizma na promene vremena, a naučna istraživanja potvrđuju da oscilacije u pritisku i vlažnosti mogu uticati na nervni sistem i hormone. To može dovesti do umora, promena raspoloženja ili pojačanih bolova.

Kada posle toplotnog talasa nastupi nevreme, najčešće dolazi do brzog pada atmosferskog pritiska. Prema naučnicima iz Journal of Medicine and Life, žene u menopauzi su posebno podložne ovim promenama. “Unutrašnje uvo ima važnu ulogu u osećaju ravnoteže. Kod nekih osoba ono može biti posebno osetljivo na oscilacije pritiska, što mozak registruje kao stres. To može izazvati glavobolju, vrtoglavicu ili malaksalost”, objasnila je dr Ivana Petrović, specijalista opšte medicine.

Žene koje već pate od migrene, reumatskih tegoba ili hroničnih bolova, često prijavljuju pogoršanje simptoma sa promenom vremena. Jedna čitateljka iz Novog Sada, Marija, otkriva: “Kod mene glavobolja počinje nekoliko sati pre nevremena, a bolovi u leđima se pojačavaju čim padne temperatura”.

Meteoropatija može pogoditi svakoga, ali je češća kod žena, naročito u menopauzi, kao i kod osoba sa migrenama, niskim pritiskom, reumatskim bolestima, osteoartritisom i kod starijih žena. Takođe, ljudi sa hroničnim bolovima ili poremećajem ravnoteže mogu primetiti pogoršanje simptoma. Dr Petrović naglašava da promena vremena nije jedini razlog ovih tegoba: “Promene vremena su samo jedan od mogućih okidača kod ljudi koji već imaju predispoziciju za određene zdravstvene probleme”, ističe ona.

Iako ne možemo uticati na vremenske prilike, postoje načini da svom telu olakšamo prilagođavanje. Lekari preporučuju redovno kretanje, dovoljan san i povećan unos vode, kao i izbegavanje stresa i ishranu bogatu vitaminima i mineralima. “Uzimanje magnezijuma i vitamina B može pomoći u smanjenju simptoma kod nekih žena”, savetuje dr Petrović. Pravilna rutina i savetovanje sa lekarom mogu znatno olakšati svakodnevni život tokom promena vremena.

Stručnjaci otkrivaju kako određena hrana može doprineti čistijoj i zdravijoj koži kod žena svih uzrasta

Mnoge žene se suočavaju sa problemima akni i ožiljaka i često tragaju za efikasnim rešenjima. Iako kozmetički proizvodi mogu pomoći, stručnjaci ističu da je pravilna ishrana jednako važna za lepu i zdravu kožu. Namirnice bogate vitaminima, proteinima i sa niskim glikemijskim indeksom mogu doprineti smanjenju nečistoća i ubrzati regeneraciju kože, pa je korisno znati koje od njih uvrstiti u svakodnevni jelovnik.

Kelj se izdvaja kao odličan izbor za jačanje kože zahvaljujući obilju vitamina A, B6, C i K, kao i minerala kao što su mangan i kalcijum. Ovaj zeleniš sadrži i antioksidanse koji mogu smanjiti hiperpigmentacije, a vitamin C podstiče proizvodnju kolagena i pomaže obnovi ćelija. Još jedna korisna namirnica je batat (slatki krompir), bogat beta-karotenom koji se u telu pretvara u vitamin A. Batat jača zaštitnu funkciju kože, pomaže u prevenciji upala i sprečava začepljenje pora, što ga čini odličnim prirodnim saveznikom u borbi protiv akni.

Limun je poznat po povoljnom uticaju na izgled kože. Flavonoidi iz limunove kore imaju antioksidativna svojstva i štite kožu, a istovremeno mogu doprineti smanjenju tamnih fleka i podstaći sintezu kolagena. Važno je limun konzumirati umereno i izbegavati direktno nanošenje na kožu, posebno leti. Bundeva je takođe dragocena – bogata je vlaknima, cinkom i alfa-hidroksi kiselinama, koje omekšavaju kožu i pomažu u održavanju optimalnog pH. Cink iz bundeve doprinosi regulaciji lučenja sebuma, što je posebno značajno za masnu i problematičnu kožu.

Za svakodnevnu ishranu, preporučuje se konzumacija kelja u smutijima ili kao prilog, batata kuvanog, pečenog ili u krem supama, kao i limuna u vodi ili kao začina za salate. Bundevu možete koristiti kao pire ili dodatak jelima, dok su njene semenke idealna zdrava užina. Pored ovih namirnica, važno je unositi i raznovrsno voće, povrće, integralne žitarice i orašaste plodove, što ne samo da pomaže kod akni, već povoljno utiče i na celokupno zdravlje.

Na kraju, žene koje žele zdraviju i lepšu kožu treba da biraju namirnice bogate vitaminima i mineralima. Pravilna ishrana i odgovarajuća nega zajedno mogu biti ključ do čistog i blistavog tena.