Pravilna hidratacija leti zahteva više pažnje – saznajte koliko vode je optimalno za vaše zdravlje kad je preko 30 stepeni

Kada temperature tokom leta pređu 30 stepeni, mnoge žene se pitaju koliko vode treba uneti da bi organizam ostao zdrav i vitalan. Stručnjaci upozoravaju da se u ovakvim uslovima gubi znatno više tečnosti, a dehidracija može nastupiti brže nego što očekujete. Redovno konzumiranje vode, čak i pre nego što osetite žeđ, je od ključnog značaja. Prema rečima dr Tanje Petrović, specijaliste interne medicine, “osećaj žeđi je prvi znak da je telo već počelo da gubi potrebnu tečnost”.

Posebno su osetljive grupe starije žene, trudnice, majke sa malom decom i sve koje provode više vremena napolju ili rade na otvorenom. Kod njih čak i blaži gubitak tečnosti može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, umor ili pad koncentracije. Žene koje vežbaju ili se bave fizički zahtevnim poslovima moraju biti posebno pažljive sa unosom vode.

Poznata preporuka je osam čaša vode dnevno, ali ta količina nije univerzalna. Prava potreba zavisi od telesne mase, uzrasta, opšteg zdravlja i nivoa aktivnosti, a visoke temperature i pojačano znojenje dodatno povećavaju potrebe za tečnošću. Za većinu odraslih žena tokom vrućih dana preporučuje se od dva do tri litra tečnosti dnevno. Ako trenirate, radite napolju ili provodite vreme na plaži, potrebno je i više.

Pratite signale svog tela – obratite pažnju na boju urina, suva usta ili pojavu glavobolje. Dr Petrović savetuje: “Pratite svoje telo i trudite se da uzimate vodu i pre nego što osetite žeđ”. Osim vode, nezaslađeni biljni i voćni čajevi, limunada sa malo šećera, kao i mleko ili jogurt, takođe su dobri izvori tečnosti.

Leto ne zahteva samo vodu, već i obnavljanje elektrolita koje gubimo znojenjem. Lubenica, dinja, breskve, pomorandže i jagode su odličan izbor jer su bogate vodom, vitaminima i mineralima. Nutricionista Ivana Marković objašnjava: “Voće bogato vodom može značajno doprineti hidrataciji, posebno kod dece i trudnica”.

Na moru ili bazenu, sunce i fizička aktivnost dodatno ubrzavaju gubitak tečnosti. Čak i dok ste okruženi vodom, važno je imati flašicu uz sebe i često piti, čak i kad niste žedni.

Na kraju, pravilna hidratacija tokom leta zahteva više od prostog brojenja čaša. Slušajte potrebe svog organizma i birajte napitke i namirnice koje će vam pomoći da ostanete zdravi i energični, čak i tokom najtoplijih dana.

Samit u glavnom gradu okuplja više od trideset vodećih eksperata, sa posebnim akcentom na zdravlje žena i digitalne tehnologije

U Beogradu je održan prvi CARDIOIMPACT samit, dvodnevni događaj posvećen unapređenju prevencije kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio više od trideset domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti kardiologije, laboratorijske medicine, javnog zdravlja i digitalnih inovacija. Organizatori su Centar za medicinsku biohemiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Srpsko udruženje za kliničku laboratorijsku medicinu i nauku.

Posebna pažnja na ovom samitu posvećena je inovativnim rešenjima i bržoj implementaciji novih tehnologija, kako bi savremena prevencija postala dostupna svima. Prema rečima prof. dr Sanje Stanković, predsednice međunarodne radne grupe WG-CARDIOIMPACT, „kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu, ali danas imamo tehnologiju i znanje da taj trend preokrenemo.” Dodala je i da laboratorijska medicina postaje nezamenljiv klinički partner u prevenciji i lečenju.

Samit je otvorio prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, a događaj je podržan i od strane Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce i urednice časopisa The Lancet Regional Health – Europe. Učešće i podrška evropskih i svetskih federacija potvrđuju značaj ovog skupa.

Poseban značaj samit ima za žene, jer statistika pokazuje da žene često kasnije prepoznaju simptome kardiovaskularnih bolesti i ređe dobijaju blagovremenu dijagnostiku. Na samitu se raspravlja o biomarkerima i naprednim laboratorijskim metodama koje mogu omogućiti raniju detekciju rizika, naročito kod žena koje nemaju tipične simptome.

Centralna tema okupljanja su digitalne inovacije poput veštačke inteligencije i pametnih senzora, koji mogu omogućiti personalizovanu prevenciju i bolje predviđanje rizika. Eksperti diskutuje i o konceptu „digitalnih blizanaca“ i uticaju okoline na zdravlje srca. Dodatni segment programa posvećen je razmeni iskustava i praktičnim savetima o tome kako inovacije uključiti u svakodnevnu medicinsku praksu, kao i o prevazilaženju sistemskih prepreka da bi zdravstvena zaštita bila jednako dostupna svima, bez obzira na ekonomski ili geografski položaj.

Samit ima i strateški cilj – usvajanje Beogradske deklaracije 2026, kojom se zajednički poziva na unapređenje prevencije kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Kako je naglasila prof. dr Stanković, „znanje koje spasava živote mora biti odmah dostupno svima”.

Poznati kuvar savetuje više povrća, kvalitetan san i umanjen unos mesa za postizanje vitkosti bez gladovanja

Britanski kulinarski majstor Džejmi Oliver podelio je sa javnošću kako je kroz nekoliko godina uspeo da smrša čak 13 kilograma, i to bez strogih dijeta ili odricanja od hrane. Povodom svog 50. rođendana, Oliver se obratio ženama koje žele da unaprede svoje zdravlje, ističući male, ali dosledne promene koje su mu donele rezultate. “Smanjio sam meso, povećao unos povrća, više spavao i više se kretao”, rekao je Oliver, dodajući da kilogrami nisu nestajali zbog gladovanja, već zbog mudrijih izbora i boljeg sna.

On naglašava da nije išao na rigorozne dijete, već je bogate porcije mesa zamenio velikom količinom povrća. Orašasti plodovi postali su mu omiljena užina i savetuje ih ženama koje žele da se osećaju sito i zdravo. Prema njegovim rečima, “oni vas čine upola manje sklonim srčanom udaru. Dajte ih i svojoj deci”. Oliver takođe ističe da je jeo čak više nego ranije, ali su izbori hrane bili ključni za njegov uspeh.

Pored ishrane, Džejmi je odlučio da alkohol pije samo vikendom i da pazi na kvalitet sna. “Moj ritam sada je da pijem samo vikendom. Radi se o svesnosti i o tome da znate šta radite i da budete pažljiviji”, napominje. Ove navike doprinele su njegovom boljem zdravlju i raspoloženju, osim što su uticale na fizički izgled.

Zanimljivo je da je u svoj jelovnik uveo i morsku algu, koju smatra izuzetno vrednim izvorom joda. “Mislio sam da su morske alge nešto hipi i ‘putnički’, ali naši preci su ih jeli. Imaju mnogo joda i najhranljivije su povrće na svetu”, objašnjava Oliver.

Glavni motiv za promenu bila je njegova želja da bolje brine o sebi. “Vratio sam se u školu i počeo da učim o ishrani, putovao sam u delove sveta gde ljudi žive najduže i proučavao njihove stilove života. To je bio moj put i bilo je neverovatno”, zaključuje on. Oliverov primer pokazuje koliko dosledne promene u ishrani, više sna i umanjen unos alkohola mogu doneti dugoročne rezultate, a njegov pristup može biti inspiracija svima koji žele zdraviji život.