Pravilnim položajem tela i malim promenama navika, moguće je poboljšati kvalitet sna i brže zaspati čak i tokom najtoplijih noći.

Letnje temperature i tropske noći sa temperaturom iznad 20 stepeni sve više utiču na kvalitet sna kod žena. Mnogi se suočavaju sa problemom nesanice i buđenja zbog vrućine, ali stručnjaci ističu da postoje jednostavna rešenja koja mogu pomoći. Alison Džons, specijalista za spavanje, preporučuje da tokom toplih noći spavate na boku jer „kada ležite na boku, veći deo tela je izložen vazduhu. Na taj način toplota lakše napušta organizam, što omogućava prirodno hlađenje.”

Dodatno, Džejms Lajnhart, stručnjak za položaj tela tokom sna, objašnjava da telo najviše oslobađa toplotu preko čela i donjeg dela leđa. Ako spavate na leđima, veća površina tela je u kontaktu sa dušekom, što zadržava toplotu. Upravo zato je spavanje na boku praktičnije za rashlađivanje jer manja površina tela dodiruje dušek.

Posebno je važno i na kojoj strani spavate. Dr Abhinav Sing, specijalista za medicinu spavanja, ističe da je spavanje na levoj strani korisno za žene koje imaju problema sa gorušicom ili GERB-om. Zbog anatomske građe, želudac se više nalazi sa leve strane tela, pa ležanje na toj strani otežava kiselini da dođe u jednjak. Tako se smanjuje osećaj pečenja i omogućava mirniji san. Procene pokazuju da oko deset odsto ljudi ima noćne tegobe sa refluksom, a trudnice i žene sa problemima varenja često osećaju olakšanje kada spavaju na levoj strani.

Osim pravilnog položaja, važno je koristiti laganu posteljinu od prirodnih materijala i rashladiti prostoriju pre spavanja. Ako je moguće i bezbedno, preporučuje se da prozor ostane otvoren. Dobar trik je i vlažan peškir na prozoru, što dodatno može rashladiti sobu.

Kvalitet sna leti zavisi od više faktora, ali stručnjaci naglašavaju da je odabir odgovarajućeg položaja tela presudan za brže uspavljivanje i manje noćnih buđenja. Ako se često budite umorni i oznojeni, pokušajte da spavate na boku – vaše telo će vam biti zahvalno.

Visoke temperature mogu ubrzati gubitak kalijuma, a umor i grčevi su prvi simptomi koje ne treba ignorisati

Tokom letnjih meseci, žene su posebno izložene gubitku tečnosti i elektrolita zbog pojačanog znojenja, a stručnjaci ističu da je tada unos kalijuma izuzetno važan za zdravlje. Prvi pokazatelji manjka ovog minerala, kao što su osećaj umora, slabost mišića ili grčevi, često se zanemare ili pogrešno pripišu samo uticaju vrućine.

Nedovoljan unos kalijuma može imati ozbiljnije posledice od prolazne iscrpljenosti. Ovaj mineral je ključan za pravilno funkcionisanje mišića, srca i nerava, kao i za balans tečnosti u organizmu. Neravnoteža između kalijuma i natrijuma može dovesti do raznih poremećaja, naročito kod žena koje su fizički aktivne ili često borave na visokim temperaturama.

Prema preporukama Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, ženama je potrebno oko 2.600 miligrama kalijuma dnevno, dok je kod muškaraca ta vrednost nešto viša – 3.000 miligrama. Letnje vrućine ubrzavaju gubitak elektrolita, pa su potrebe tela tada još veće. Nutricionistkinja Sandra Džang iz Centra za ishranu Franses Stern objašnjava: „Nizak nivo kalijuma može izazvati osećaj iscrpljenosti, slabost i problem sa mišićima.” Sa Univerziteta Floride, profesorka Laura Akosta upozorava: “Prenizak ili previsok nivo kalijuma može dovesti do poremećaja srčanog ritma, a u težim slučajevima i do ozbiljnih srčanih komplikacija.”

Blagi manjak kalijuma najčešće dovodi do umora, slabosti mišića, grčeva ili problema sa varenjem, poput zatvora. Mnoge žene te znake često pripisuju samo letnjoj iscrpljenosti. Međutim, ukoliko se simptomi pojačaju, mogu se javiti i nepravilnosti u radu srca ili povišen krvni pritisak. Ovi simptomi nisu uvek specifični samo za manjak kalijuma, pa se za tačnu dijagnozu savetuje analiza krvi i konsultacija sa lekarom.

Kalijum je moguće nadoknaditi pravilnom, raznovrsnom ishranom – posebno nakon pojačanog znojenja preporučuju se banane, avokado, pasulj, sočivo, jogurt i mleko. Takođe, kokosova ili sojina voda mogu pomoći u obnavljanju izgubljenih elektrolita. Bitno je održavati i ravnotežu između natrijuma i kalijuma, jer zajedno omogućavaju zdrav rad srca i nervnog sistema.

Žene bi trebalo da obrate pažnju na prve signale umora ili grčeva tokom letnjih vrućina. Dobar izbor namirnica i dovoljan unos tečnosti mogu pomoći da tokom cele sezone zadrže energiju i očuvaju vitalnost.

Redovni oftalmološki pregledi mogu otkriti rane znakove bolesti i doprineti očuvanju mentalnih funkcija kod žena

Nakon 50. godine, zdravlje očiju postaje izuzetno važno za žene, ne samo zbog vida, već i zbog potencijalnog uticaja na kognitivne funkcije. Stručnjaci iz Medicinskog centra MemorialCare Orange Coast u Kaliforniji upozoravaju da problemi sa vidom mogu biti povezani sa povećanim rizikom od demencije. Ova veza potvrđena je brojnim istraživanjima koja ukazuju da oštećenje vida može prethoditi smanjenju mentalnih sposobnosti.

Prema rečima dr Bendžamina Berta, oftalmologa, „oko može biti prozor u zdravlje mozga i drugih delova tela“. On naglašava da žene često zanemare prve znake oštećenja vida, iako ti simptomi mogu biti ključni za rano otkrivanje demencije.

Istraživanja pokazuju da se promene na krvnim sudovima i mrežnjači oka mogu javiti i deset godina pre pojave prvih simptoma demencije. Osobe sa već dijagnostikovanom demencijom često razvijaju ozbiljnije probleme sa vidom. Dr Endru Li, profesor neurooftalmologije iz bolnice Houston Methodist, ističe: „Nelečeni gubitak vida danas se smatra jednim od najvažnijih faktora rizika na koje možemo uticati“. On navodi da bi svaki peti slučaj demencije mogao biti delimično povezan sa oštećenjem vida.

Posebno je važno da žene redovno odlaze na oftalmološke preglede. Prema Lancet komisiji za prevenciju demencije, nelečen gubitak vida nalazi se među najvećim faktorima rizika za ovu bolest. Dr Bert ističe da žene koje održavaju dobar vid mogu duže obavljati svakodnevne aktivnosti, koristiti tehnologiju, čitati i samostalno se kretati, što doprinosi očuvanju moždanih funkcija. „Studije nisu pokazale da loš vid direktno uzrokuje demenciju, ali svakako povećava rizik“, objašnjava dr Bert.

Pregledi kao što je optička koherentna tomografija (OCT) omogućavaju lekarima da na neinvazivan način prate promene na mrežnjači i rano otkriju potencijalne probleme, pre nego što se pojave tegobe sa pamćenjem.

Zbog svega navedenog, savetuje se da žene posle 50. godine redovno proveravaju vid. Tokom pregleda, lekar procenjuje oštrinu vida, kontrastnu osetljivost i stanje krvnih sudova mrežnjače, što može pružiti važne informacije o zdravlju mozga. Dobro kontrolisan vid smanjuje rizik od padova, dezorijentacije i olakšava svakodnevni život osobama sa demencijom. Dr Li dodaje: „Nelečen gubitak vida može dodatno opteretiti mozak, povećati zbunjenost i otežati svakodnevni život“.

Čak i nakon dijagnoze demencije, briga o očima ostaje značajna. Redovni oftalmološki pregledi i pravovremeno lečenje stanja kao što su katarakta ili makularna degeneracija doprinose kvalitetu i nezavisnosti života žena u zrelijim godinama.