Kombinacija kardio treninga, snage i istezanja ključ je za poboljšanje zdravlja i produženje životnog veka

Mnoge žene danas ulažu vreme u vežbe snage, ali često zanemaruju značaj kardio treninga. Stručnjak za dugovečnost, dr Vicente Mera, napominje da je za optimalno zdravlje važno uspostaviti ravnotežu između snage, kardio treninga i istezanja, jer nijedna od ovih komponenti ne bi trebalo da ima prednost nad drugom.

Najnovija istraživanja potvrđuju da postoji direktna veza između aerobne sposobnosti, poznate kao VO₂ max, i dužine života. Dr Vicente Mera ističe: “Što je vaš VO₂ max veći, to su vaše šanse za dug život bolje, bez obzira na godine ili pol.” On navodi da je kod sredovečnih muškaraca visok VO₂ max povezan sa manjim rizikom od smrti, čak i kada su prisutni drugi zdravi životni faktori.

VO₂ max predstavlja maksimalnu količinu kiseonika koju telo može da iskoristi tokom intenzivnog fizičkog napora. Kada je ova vrednost visoka, znači da srce i pluća funkcionišu efikasno, što direktno utiče na izdržljivost i opšte zdravlje. Žene koje redovno praktikuju kardio trening često imaju viši VO₂ max, što im olakšava obavljanje svakodnevnih aktivnosti i doprinosi jačanju kardiovaskularnog sistema.

S druge strane, neaktivnost može značajno da smanji VO₂ max. Dr Vicente Mera upozorava: “Sedentarni način života povećava rizik od hroničnih bolesti i skraćuje život.” Bivše sportistkinje sa visokim VO₂ max žive duže u poređenju sa onima koje nisu bile fizički aktivne.

Danas je moguće jednostavno pratiti VO₂ max putem pametnih uređaja dok šetate, trčite ili planinarite, što može biti dodatna motivacija za više fizičke aktivnosti. Redovni kardio treninzi, kao što su brzo hodanje ili vožnja bicikla, efikasno podižu aerobnu sposobnost.

Optimalne rezultate za zdravlje žena svih uzrasta donosi kombinacija snage, kardio treninga i istezanja. Zbog toga je važno da kardio vežbe budu stalni deo vaše rutine. Praćenje VO₂ max može vam pomoći da ostanete motivisane i svesne svog napretka, ulažući tako u kvalitetniji i duži život.

Bokvica, neven i pasji trn su prirodni saveznici za negu kože tokom toplih meseci – dostupni svima i jednostavni za upotrebu

Letnji meseci često donose pojačane iritacije kože, pojavu bubuljica i osetljivost zbog visokih temperatura, sunčevog zračenja i znojenja. Iako se mnoge žene oslanjaju na kreme, tradicionalni biljni preparati mogu biti jednako delotvorni za negu kože tokom leta. Narodni travar Momčilo Antonijević posebno izdvaja bokvicu, neven i pasji trn kao proverene biljne saveznike u borbi protiv letnjih problema sa kožom. Ove biljke su lako dostupne, rastu širom Srbije i već generacijama su deo narodne medicine.

Bokvica se u narodu često naziva “šumski flaster” jer pomaže kod manjih rana, iritacija i ujeda insekata. List bokvice potrebno je oprati, blago izgnječiti i staviti direktno na kožu. Tako oslobođen sok iz biljke ubrzava zarastanje posekotina i ogrebotina, a može se koristiti i kod upaljenih bubuljica zbog svog umirujućeg dejstva. Za jači efekat preporučuje se kombinacija bokvice sa uljem nevena.

Neven je poznat kao izuzetno nežan izbor za osetljivu kožu. Ova biljka bogata je provitaminom A i ima snažno protivupalno delovanje. Preparati od nevena primenjuju se kod ekcema, lišajeva, rozacee, a nevenovo ulje posebno prija koži nakon sunčanja ili depilacije, jer smiruje crvenilo.

Pasji trn je još jedna dragocena biljka, zahvaljujući obilju vitamina i antioksidanasa. Njegovo ulje neguje kožu, ubrzava regeneraciju i može pomoći u sprečavanju nastanka ožiljaka od akni. Antonijević ističe i važnost pravilne ishrane za zdravlje kože, ali savetuje da se prirodni preparati koriste i spolja za optimalne rezultate.

Žene koje žele prirodnu negu lako mogu pronaći bokvicu, neven i pasji trn na lokalnim pijacama ili čak u svom dvorištu. Tradicionalna medicina nudi jednostavna i lako dostupna rešenja za negu kože tokom celog leta. Kako kaže Momčilo Antonijević: “Bokvica se često naziva ‘šumski flaster’ jer pomaže kod manjih rana i iritacija.”

Nutricionisti upozoravaju: instant kaše, musli i sokovi često izazivaju brzi pad energije tokom jutra

Mnoge žene biraju instant kaše, musli i sveže ceđene sokove za doručak u želji da dan započnu zdravo, ali nutricionisti upozoravaju da ovakvi izbori mogu biti razlog što osećate glad već pre podneva. Ovaj problem je posebno izražen kod zaposlenih žena u urbanim sredinama, koje često doručkuju na brzinu pre odlaska na posao. Nutricionistkinja Jelena Petrović objašnjava: „Instant kaše i industrijski musli podižu nivo šećera u krvi veoma brzo, ali taj efekat kratko traje. Nakon toga, nivo šećera naglo pada, što telo tumači kao signal da je ponovo vreme za obrok.” Isto važi i za tost sa slatkim namazima, kao i za zaslađene muslije u kombinaciji sa mlekom ili jogurtom.

Doručci kao što su sveže ceđeni sokovi i smutiji često sadrže puno šećera, a malo vlakana i proteina, pa sitost brzo nestaje i energija opada. Nutricionisti ističu da prvi obrok treba da obezbedi oko 25 do 30 odsto dnevnog unosa kalorija i preporučuju da se doručkuje 30 do 40 minuta nakon buđenja, idealno između sedam i devet sati.

Za trajnu energiju i bolji osećaj sitosti najbolje je birati kombinaciju sporih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti. Na primer, ovsena kaša sa orašastim plodovima i jogurtom, integralni hleb sa namazom od avokada i kuvanim jajetom ili kajgana sa povrćem, obezbediće stabilnu energiju tokom celog jutra. Jelena Petrović savetuje: „Najbolje je birati doručak koji sadrži integralne žitarice, jaja, mlečne proizvode i zdrave masti iz orašastih plodova ili maslinovog ulja.” Uz to, preporučuje čaj ili domaći napitak bez dodatog šećera.

Kao praktične predloge, izdvajaju se heljda sa maslinovim uljem i začinskim biljem, kuvano jaje i avokado, integralni hleb sa pestom, orasima i ćuretinom, kao i kajgana sa povrćem. Lekari posebno ističu da kafa na prazan stomak može iritirati želudac, pa je bolje piti je nakon doručka. Takođe, slatkiši ujutru mogu dati kratak nalet energije, ali ubrzo izazivaju osećaj umora i novu glad. Ključ je u pažljivom izboru namirnica koje pružaju stabilnu energiju, više proteina i manje šećera – čak i kada hrana na prvi pogled deluje zdravo.