Pravilna ishrana i fizička aktivnost mogu očuvati mišićnu masu, unaprediti zdravlje i olakšati svakodnevni život ženama.

Žene širom Srbije, posebno u urbanim sredinama, često primećuju promene u svom telu nakon što napune 30 godina. Očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine postaje sve važnije jer hormonske promene i savremeni način života utiču na zdravlje. Mnoge žene primećuju da je teže održati telesnu težinu, dok oporavak nakon fizičkog napora traje duže.

Hormonske promene i gubitak mišićne mase

Međutim, osim prirodnog procesa starenja, pad hormona estrogena tokom perimenopauze i menopauze dodatno ubrzava gubitak mišića. Stručnjaci taj proces nazivaju sarkopenija. Zbog toga, ne treba čekati starije godine da bi se počelo voditi računa o mišićima. Pre svega, ulaganje u mišićnu masu tokom celog života donosi brojne koristi.

Mišići i svakodnevni život žena

Osim toga, zdrava mišićna masa pomaže ženama da lakše obavljaju svakodnevne aktivnosti. Na primer, dizanje tereta, penjanje uz stepenice ili ustajanje iz stolice zavise od snage mišića. Sa godinama, slabija mišićna masa može povećati rizik od padova i preloma. Takođe, mišići regulišu šećer u krvi i doprinose metaboličkom zdravlju. Zato očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine direktno utiče na kvalitet života.

Unos proteina i fizička aktivnost

Očuvanje mišićne mase ne zavisi samo od genetike, već i od navika. Pre svega, kombinacija dovoljnog unosa proteina i redovnog vežbanja, posebno treninga snage, daje najbolje rezultate. Nutricionista dr. Ivana Petrović ističe: „Važno je kombinovati adekvatan unos proteina sa fizičkom aktivnošću kako bi se očuvala mišićna masa.“ Minimalna preporučena količina proteina za odrasle žene iznosi oko 0,8 grama po kilogramu telesne mase dnevno. Potrebe su veće kod starijih žena, onih koje treniraju ili su na dijeti. Ipak, nije preporučljivo nasumično povećavati unos proteina bez praćenja celokupne ishrane i zdravstvenog stanja.

Izvori proteina za različite stilove života

Žene koje konzumiraju namirnice životinjskog porekla mogu birati jaja, mlečne proizvode, ribu, piletinu ili nemasno meso. S druge strane, one koje se oslanjaju na biljne izvore mogu koristiti sočivo, pasulj, leblebije, tofu, orašaste plodove i integralne žitarice. Prema rečima dr. Petrović: „Biljna ishrana zahteva pažljivo kombinovanje izvora proteina tokom dana kako bi se obezbedile sve esencijalne aminokiseline.“ Na kraju, pravilna ishrana i vežbanje pomažu ženama da sačuvaju snagu, funkcionalnost i vitalnost tokom svih životnih faza. Očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine predstavlja ulaganje u dugoročnu životnu energiju i bolji kvalitet starosti.

Visoke temperature ne utiču samo na telo. Kada termometar danima pokazuje visoke vrednosti, mnogi ljudi primećuju da postaju razdražljiviji, umorniji i da mnogo lakše gube strpljenje.

Nije slučajno što se tokom vrelih dana češće čuju rečenice poput „samo mi je do toga da me niko ništa ne pita“. Toplota predstavlja dodatno opterećenje za organizam, a telo tada mora da ulaže više energije kako bi održalo normalnu temperaturu.

Telo radi prekovremeno

Kada je napolju veoma toplo, organizam pokušava da se rashladi. Krvni sudovi u koži se šire, pojačava se znojenje, a srce mora da radi drugačije kako bi se toplota što efikasnije oslobađala.

Sve to zahteva energiju.

Zbog toga se tokom velikih vrućina možemo osećati iscrpljeno čak i kada nismo imali fizički naporan dan.

Manje sna, više nervoze

Jedan od najvećih problema tokom toplotnih talasa jeste spavanje. Visoka temperatura otežava telu da se prirodno rashladi tokom noći, zbog čega mnogi ljudi teže zaspe ili se češće bude.

Nedostatak kvalitetnog sna direktno se odražava na raspoloženje. Kada smo neispavani, teže kontrolišemo emocije, koncentracija opada, a sitnice koje bismo inače ignorisali mogu početi ozbiljno da nas nerviraju.

Vrućina utiče i na koncentraciju

Toplota može otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Kada je organizam pod toplotnim stresom, pažnja i sposobnost koncentracije mogu biti slabije.

Zbog toga posao, vožnja ili čak obična kupovina mogu delovati mnogo napornije nego tokom prijatnijeg vremena.

Kada se na umor doda nervoza, tolerancija na stres dodatno opada.

Dehidracija može pogoršati raspoloženje

Znojenjem gubimo vodu, ali i elektrolite. Ako ne unosimo dovoljno tečnosti, može doći do dehidracije, koja se može manifestovati umorom, glavoboljom, vrtoglavicom i osećajem slabosti.

Kada se osećamo fizički loše, sasvim je očekivano da imamo manje strpljenja i da lakše reagujemo na stresne situacije.

Zato je tokom vrelih dana važno redovno unositi dovoljno tečnosti, a ne čekati da se jaka žeđ pojavi.

Zašto se svađamo zbog sitnica?

Toplota sama po sebi ne znači da će neko postati agresivan ili neprijatan, ali može povećati nivo fizičkog i psihičkog stresa.

Kada je čoveku vruće, neispavan je i umoran, prag tolerancije može biti niži. Zbog toga rasprava koja bi drugog dana bila potpuno bezazlena može mnogo brže da preraste u konflikt.

Istraživanja su pokazala povezanost između visokih temperatura i promena raspoloženja i ponašanja, iako na reakciju utiču i brojni drugi faktori.

Klima može da bude spas, ali i problem

Boravak u klimatizovanom prostoru može značajno olakšati funkcionisanje tokom velikih vrućina. Ipak, ni sa klimom ne treba preterivati.

Velika razlika između spoljne i unutrašnje temperature može biti neprijatna za organizam. Zato je bolje prostor rashladiti umereno, umesto praviti ogromnu temperaturnu razliku.

Kako da lakše podnesemo vrućinu?

Tokom najtoplijeg dela dana korisno je izbegavati nepotreban fizički napor, unositi dovoljno tečnosti, nositi laganu odeću i boraviti u rashlađenim prostorijama kada je moguće.

Dobar san je takođe važan, pa prostoriju pred spavanje treba rashladiti i provetriti kada spoljašnja temperatura to dozvoljava.

Na kraju, sledeći put kada tokom vrelog dana primetite da vam sve ide na živce, možda problem nije samo u raspoloženju. Vaš organizam tada ulaže veliki napor da se rashladi, a umor, dehidracija i loš san mogu učiniti da strpljenje nestane mnogo brže nego inače.

Lekari izdvajaju simptome koji mogu ukazivati na ozbiljna stanja kod žena i objašnjavaju kada je važno odmah reagovati.

Dr Majkl Turturo, profesor urgentne medicine sa Univerziteta u Pitsburgu, ističe da pet bolova koje ne smete zanemariti mogu ukazivati na ozbiljna stanja kod žena. Zbog toga je rana reakcija na ove simptome ključna za očuvanje zdravlja. Žene sa faktorima rizika, poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa ili povišenog holesterola, često ignorišu ove znake. Međutim, takav pristup može dovesti do teških posledica.

Većina žena navikla je da trpi blaže tegobe ili pripisuje simptome svakodnevnom stresu. Ipak, zanemarivanje upozoravajućih signala može biti opasno. Pre svega, važno je znati koje bolove ne smete ignorisati, jer rana reakcija može sprečiti komplikacije.

Pet bolova koje ne smete zanemariti kod žena

Prvi simptom koji zahteva pažnju je iznenadan i jak bol koji ne prolazi. Ovakav bol može se javiti bilo gde u telu. „Radije bih da pacijentkinje dođu na pregled iz predostrožnosti, nego da rizikuju ozbiljan problem“, kaže dr Majkl Turturo.

Drugi simptom je jak bol u grudima. Ovaj bol može ukazivati na srčani udar, ali i na druge opasne situacije kao što su krvni ugrušak u plućima ili pucanje krvnog suda. Takođe, žene sa visokim pritiskom ili dijabetesom posebno su u riziku. „Ako neka žena oseti iznenadan bol u grudima, naročito ako je to novi simptom, treba odmah potražiti pomoć“, naglašava dr Mark Konroj, specijalista urgentne medicine.

Treći simptom je bol u potkolenici praćen otokom i crvenilom. Ovo stanje može biti znak duboke venske tromboze (krvni ugrušak u veni). Pored toga, žene koje su bile nepokretne, imale operaciju ili povredu, moraju posebno obratiti pažnju na ovakve promene.

Rana reakcija može spasiti zdravlje žena

Četvrti simptom je jak bol u gornjem delu leđa, posebno ako ga žene opisuju kao osećaj „cepanja“ ili „kidanja“. Ovakav bol može ukazivati na disekciju aorte (pucanje zida glavne arterije). „Ako neko ima ovakav bol, ne sme čekati — potreban je hitan pregled“, upozorava dr Konroj.

Peti simptom su jaki bolovi u donjem delu stomaka. Na primer, bol u desnom donjem delu stomaka uz mučninu može značiti upalu slepog creva. Bol u donjem delu leđa ili stomaka, uz povišenu temperaturu, može ukazivati na infekciju bubrega. Osim toga, iznenadan jak bol u boku može biti znak kamena u bubregu. S druge strane, žene bi trebalo da reaguju ako se bol naglo pojavi i pojača.

Na kraju, možda se pokaže da nije reč o ozbiljnom oboljenju. Ipak, bolje je proveriti. „Možda će se ispostaviti da nije ništa ozbiljno, ali bolje je proveriti nego rizikovati“, zaključuje dr Konroj.

Kada bi žene trebalo da potraže pomoć?

Pored toga, žene koje primete bilo koji od pet bolova koje ne smete zanemariti treba odmah da se obrate lekaru. Pravovremena reakcija povećava šansu za oporavak i može sprečiti ozbiljne komplikacije. Imajte na umu i to da neka oboljenja, poput otkazivanja bubrega, mogu proći bez izraženih bolova. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.