Da li ste primetili da se ptice ponekad ponašaju drugačije neposredno pre kiše, oluje ili jakog nevremena? Njihovo oglašavanje tada može biti intenzivnije, ali i potpuno drugačije nego tokom uobičajenog dana. Naučnici već godinama proučavaju kako životinje reaguju na promene u atmosferi, a neke vrste zaista mogu da registruju promene koje čovek ne oseća.

Ptice imaju veoma razvijena čula i mogu da reaguju na promene vazdušnog pritiska, temperature, vetra i drugih uslova u atmosferi. Zbog toga njihovo ponašanje ponekad može da se promeni pre nego što čovek primeti da se približava nevreme.

Šta ptice osećaju pre oluje?

Jedan od najvažnijih faktora jeste promena atmosferskog pritiska. Kada se približava snažan vremenski sistem, pritisak može da počne da opada. Iako ljudi tu promenu uglavnom ne registruju, životinje sa osetljivijim čulima mogu da je primete.

Ptice tada mogu da postanu nemirnije, da češće menjaju mesto na kojem borave ili da se oglašavaju više nego inače. Kod pojedinih vrsta može se dogoditi i suprotno – ptice se povuku i postanu neuobičajeno tihe dok čekaju da nevreme prođe.

Zašto se oglašavaju?

Oglašavanje ptica nema samo jednu funkciju. One njime komuniciraju sa drugim pripadnicima svoje vrste, upozoravaju na opasnost, obeležavaju teritoriju ili održavaju kontakt sa jatom.

Kada se približavaju jaki vetrovi, kiša ili grmljavina, promenjeni uslovi mogu uticati na njihovo ponašanje. Pojačano oglašavanje tako može biti deo komunikacije unutar jata, naročito kada ptice pokušavaju da pronađu zaklon ili se ponovo okupe.

Neke ptice menjaju ponašanje i pre velikih promena vremena

Posebno je zanimljivo što pojedine ptice mogu da reaguju na vremenske promene mnogo pre nego što nevreme stigne do područja u kojem se nalaze.

Promene atmosferskog pritiska, jačina vetra i dostupnost hrane mogu biti signali da se vremenski uslovi menjaju. Kod migratornih vrsta promene vremena mogu imati još veći značaj, jer direktno utiču na mogućnost bezbednog leta.

To ipak ne znači da ptice mogu precizno da „predvide“ oluju. Njihovo ponašanje ne predstavlja pouzdanu vremensku prognozu, ali može biti zanimljiv pokazatelj da se uslovi u prirodi menjaju.

Priroda ima svoje signale

Ljudi su vekovima posmatrali životinje kako bi pokušali da predvide promene vremena. Iako se mnoge stare izreke ne mogu naučno potvrditi, savremena istraživanja pokazuju da životinje zaista mogu da registruju pojedine promene u okruženju koje ljudska čula ne primećuju.

Zato, ako pred veliko nevreme primetite da su ptice odjednom nemirne, da se oglašavaju drugačije ili da se povlače u zaklon, moguće je da reaguju na promene koje su već nastupile u atmosferi.

Priroda ne može da zameni vremensku prognozu, ali ponašanje životinja pokazuje koliko su one osetljive na promene u svom okruženju.

Porodica sa dvoje male dece iz sela Vrnčani ostala bez kuće nakon udara groma, pomoć im je sada najpotrebnija.

Dom porodice Pavlović iz sela Vrnčani kod Gornjeg Milanovca nestao je u požaru koji je za samo trideset minuta progutao njihovu kuću. Udar groma tokom snažnog nevremena izazvao je požar, a porodica sa dvoje male dece ostala je bez svega što su godinama sticali, prema saopštenju ljudi iz sela.

Darko Pavlović, njegova supruga Milica, njihovo dvoje male dece, kao i Darkovi roditelji, ostali su bez krova nad glavom. Sve što je činilo njihov dom nestalo je u plamenu, a komšije su pokušale da pomognu, ali vatra je bila brža.

Požar progutao dom porodice Pavlović

Darko je bio na poslu kada je dobio poziv da nešto gori. „Odmah sam rekao da svi izađu napolje, samo da se neko ne povredi. Kada sam stigao, krov je već potpuno izgoreo, sve je bilo u plamenu. Uzeo sam crevo i pokušao da spasem šta mogu. Vatrogasci su stigli sa dva kamiona, ali kuća je već bila uništena“, ispričao je Darko Pavlović.

Njegova supruga Milica bila je sama sa decom, starom pet i tri godine, kada je požar izbio. „Probala sam bar nešto da izvučem – dokumenta, ključeve – ali dim je već zahvatio sve. Samo smo izvukli žive glave. Izletela sam napolje jer je dim počeo da me guši. Sve je trajalo oko pola sata. Probala sam i ja da gasim, ali ništa nije vredelo“, objasnila je Milica.

Miljana Pavlović, Darkova majka, priseća se trenutka kada se sve dogodilo: „Izašla sam da pokupim veš. Zagrmelo je, svetlica je sevnula, udario je grom i onda je krenulo da gori. Muž mi je spavao, pa smo ga budili. Strašno je bilo.“

Komšije i meštani pomažu porodici

Kada su shvatili šta se dešava, komšije i meštani sela Vrnčani odmah su pritekli u pomoć. Svi su pokušavali da spasu makar deo stvari, ali plamen je bio nemilosrdan. Vatrogasci su brzo stigli i uspeli da lokalizuju požar, ali kuća nije mogla biti spasena.

U ovoj nesreći, porodica Pavlović nije ostala sama. Komšije, prijatelji i meštani okupili su se oko njih, doneli novac, odeću za decu i druge potrepštine. Darko Pavlović se zahvalio svima: „Hvala svim komšijama i meštanima koji su došli da pomognu. Hvala svima koji su donirali novac, odeću za decu i pružili nam podršku kada nam je bilo najteže. To nam mnogo znači.“

Posebnu zahvalnost upućuje i svom poslodavcu, koji im je ustupio kuću u kojoj sada privremeno borave. To im omogućava makar osnovnu sigurnost dok pokušavaju da obnove svoj dom.

Borba za obnovu doma pre zime

Porodica Pavlović sada pokušava da se sabere i krene ispočetka. Njihov cilj je da obnove kuću pre zime, kako bi deca ponovo imala svoj dom i sigurnost. Ne traže mnogo – samo ono što svaka porodica želi: siguran krov nad glavom i mesto za odrastanje dece.

Porodica se obraća svima koji mogu da pomognu. Pomoć može biti u novcu, građevinskom materijalu, radu, odeći ili stvarima koje su im potrebne za svakodnevni život. Svaka pomoć je važna. Svaki dinar, svaki komad materijala i svaki dan proveden u radu na obnovi njihovog doma za ovu porodicu znači korak bliže normalnom životu.

Broj računa za pomoć je: Darko Pavlović 5968170001069907900061.

Zajedno možemo pomoći porodici Pavlović da pre zime ponovo imaju svoj dom.

Lik Nade Šakić, čuvarice logora iz filma, osvetljava teške priče preživelih iz logora Stara Gradiška.

Film „Dara iz Jasenovca“ otvorio je brojna pitanja o stradanju u ustaškom logoru, a poseban fokus privukla je priča o Nadi Šakić. Prema svedočenjima preživelih, Nada Šakić bila je jedna od najokrutnijih čuvarica ženskog logora Stara Gradiška, koji je bio deo sistema Jasenovac. Njenu ulogu u filmu tumačila je glumica Alisa Radaković.

Nada Šakić bila je pripadnica ustaškog pokreta, supruga Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava „Maksa“ Luburića. Prema svedočanstvima žena koje su preživele logor Stara Gradiška, ostala je upamćena po izuzetnoj surovosti, posebno prema deci i trudnicama. Detalji iz tih svedočenja često opisuju njenu pojavu u zelenoj ustaškoj uniformi, sa opasačem, pištoljem i kamom u čizmi.

Svedočanstva o surovosti u logoru Stara Gradiška

Svedoci navode da je Nada Šakić često postupala bez ikakvog povoda, a jedan događaj posebno se ističe u pričama preživelih. Kako se tvrdi, nakon molitve, sedela je na klupi u parku, izvadila revolver i pucala u mladu zatvorenicu, a zatim nastavila da sedi kao da se ništa nije dogodilo. Takvi i slični opisi doprineli su njenoj reputaciji jedne od najokrutnijih žena u logorskom sistemu.

Stradanje žena i dece: svedočanstva iz logora Jasenovac

Logor Stara Gradiška posebno je bio mesto stradanja za žene i decu. Prema svedočenjima preživelih, kroz njega su prošle hiljade žrtava, a mnogi su bili izloženi masovnim ubistvima, izgladnjivanju i brutalnim oblicima zlostavljanja. Takođe, u tim svedočenjima opisuju se i načini ubijanja, kao što su bacanje u jame i bunare, spaljivanje, trovanje, kao i smrt od gladi, žeđi i hladnoće.

Nakon završetka rata, Nada i Dinko Šakić napustili su Evropu i otišli u Argentinu, gde su prema navodima živeli pod lažnim imenima. U Argentini su započeli novi život i dobili još dvoje dece. Dinko Šakić je 1947. godine u Rosariju otvorio malu fabriku tekstila, a njihov krsni kum bio je Ante Pavelić, prema dostavljenom materijalu.

Izručenje, suđenje i kasniji život

Sredinom jula 1998. godine, vlasti tadašnje SR Jugoslavije i Hrvatske zatražile su izručenje Nade Šakić iz Argentine. Tokom 1999. godine, Županijski sud odbacio je dokaze protiv nje i oslobodio je krivice. Nakon presude, izjavila je: „Pravda je pobedila!“. Ostatak života provela je u Hrvatskoj, u domu za penzionere u Zagrebu, gde je preminula u februaru 2011. godine.

Priča o Nadi Šakić u filmu „Dara iz Jasenovca“ ostaje podsećanje na tamno poglavlje istorije i na svedočanstva o stradanju žena i dece u sistemu logora Jasenovac.