Dok se ljudi tokom toplotnog talasa sklanjaju u hlad, traže osveženje i pokušavaju da izbegnu najtopliji deo dana, visoke temperature potpuno menjaju i ponašanje životinja. One ne mogu da uključe klimu ili odu u rashlađenu prostoriju, pa svoje ponašanje prilagođavaju kako bi sačuvale energiju i zaštitile organizam od pregrevanja.

Tokom ekstremnih vrućina moguće je primetiti da su pojedine životinje manje aktivne, da menjaju vreme kada traže hranu ili da se povlače u hladovinu. Kod nekih vrsta promene su veoma očigledne, dok se kod drugih odvijaju gotovo neprimetno.

Psi i mačke postaju manje aktivni

Kućni ljubimci posebno teško podnose visoke temperature, naročito tokom najtoplijeg dela dana. Psi tada mogu ubrzano da dahću, traže hladnije površine i izbegavaju duže šetnje.

Mačke takođe često menjaju dnevnu rutinu. Umesto da budu aktivne tokom dana, mogu veći deo vremena provesti u hladovini ili na hladnim podovima, dok aktivnost pojačavaju u večernjim i noćnim satima kada temperature padnu.

Ptice traže hlad i vodu

Visoke temperature menjaju i ponašanje ptica. One mogu postati manje aktivne tokom najtoplijih sati, a posebno im je važan pristup vodi.

Zbog toga se leti ptice često mogu videti oko pojilica, fontana i drugih izvora vode. U urbanim sredinama parkovi i dvorišta sa drvećem mogu im predstavljati važna mesta za pronalaženje hlada i zaklona.

Divlje životinje menjaju vreme kada izlaze

Toplotni talas može da promeni i ritam divljih životinja. Vrste koje su inače aktivne tokom dana mogu pokušavati da izbegnu najviše temperature i da se kreću u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

To znači da životinje tokom velikih vrućina mogu promeniti vreme kada traže hranu, vodu ili sklonište. Neke se povlače dublje u šumu, među rastinje ili u druga hladnija područja.

Insekti takođe reaguju na vrućinu

Ni insekti nisu imuni na ekstremne temperature. Visoke temperature mogu uticati na njihovu aktivnost, kretanje i potragu za hranom.

Zbog toga se neki insekti tokom najtoplijeg dela dana mogu ređe primećivati, dok postaju aktivniji ujutru ili predveče, kada su uslovi povoljniji.

Vrućina menja čitav ritam prirode

Toplotni talas ne predstavlja samo neprijatnost za životinje – on može promeniti odnose između različitih vrsta. Ako životinje teže dolaze do vode ili hrane, menjaju se i njihova kretanja, a samim tim i način na koji dolaze u kontakt sa drugim vrstama.

Zbog toga ekstremno visoke temperature mogu imati posledice koje nisu vidljive odmah. Promena ponašanja jedne vrste može uticati na čitav niz drugih organizama u njenom okruženju.

Zašto je važno ostaviti vodu životinjama?

Tokom velikih vrućina čak i mala količina dostupne vode može biti značajna za životinje koje žive u gradovima i naseljenim mestima. Pojilica za ptice u dvorištu ili posuda sa svežom vodom za životinje može im pomoći da lakše prebrode najtopliji deo dana.

Ipak, posude treba redovno čistiti i menjati vodu kako bi ostale bezbedne.

Toplotni talas tako ne menja samo naše navike. On menja ritam čitave prirode – od kućnih ljubimaca i ptica do divljih životinja i sitnih insekata. Kada temperature postanu ekstremne, gotovo svaka vrsta pokušava da pronađe svoj način da se rashladi, sačuva energiju i preživi najteže sate.

Da li ste primetili da se ptice ponekad ponašaju drugačije neposredno pre kiše, oluje ili jakog nevremena? Njihovo oglašavanje tada može biti intenzivnije, ali i potpuno drugačije nego tokom uobičajenog dana. Naučnici već godinama proučavaju kako životinje reaguju na promene u atmosferi, a neke vrste zaista mogu da registruju promene koje čovek ne oseća.

Ptice imaju veoma razvijena čula i mogu da reaguju na promene vazdušnog pritiska, temperature, vetra i drugih uslova u atmosferi. Zbog toga njihovo ponašanje ponekad može da se promeni pre nego što čovek primeti da se približava nevreme.

Šta ptice osećaju pre oluje?

Jedan od najvažnijih faktora jeste promena atmosferskog pritiska. Kada se približava snažan vremenski sistem, pritisak može da počne da opada. Iako ljudi tu promenu uglavnom ne registruju, životinje sa osetljivijim čulima mogu da je primete.

Ptice tada mogu da postanu nemirnije, da češće menjaju mesto na kojem borave ili da se oglašavaju više nego inače. Kod pojedinih vrsta može se dogoditi i suprotno – ptice se povuku i postanu neuobičajeno tihe dok čekaju da nevreme prođe.

Zašto se oglašavaju?

Oglašavanje ptica nema samo jednu funkciju. One njime komuniciraju sa drugim pripadnicima svoje vrste, upozoravaju na opasnost, obeležavaju teritoriju ili održavaju kontakt sa jatom.

Kada se približavaju jaki vetrovi, kiša ili grmljavina, promenjeni uslovi mogu uticati na njihovo ponašanje. Pojačano oglašavanje tako može biti deo komunikacije unutar jata, naročito kada ptice pokušavaju da pronađu zaklon ili se ponovo okupe.

Neke ptice menjaju ponašanje i pre velikih promena vremena

Posebno je zanimljivo što pojedine ptice mogu da reaguju na vremenske promene mnogo pre nego što nevreme stigne do područja u kojem se nalaze.

Promene atmosferskog pritiska, jačina vetra i dostupnost hrane mogu biti signali da se vremenski uslovi menjaju. Kod migratornih vrsta promene vremena mogu imati još veći značaj, jer direktno utiču na mogućnost bezbednog leta.

To ipak ne znači da ptice mogu precizno da „predvide“ oluju. Njihovo ponašanje ne predstavlja pouzdanu vremensku prognozu, ali može biti zanimljiv pokazatelj da se uslovi u prirodi menjaju.

Priroda ima svoje signale

Ljudi su vekovima posmatrali životinje kako bi pokušali da predvide promene vremena. Iako se mnoge stare izreke ne mogu naučno potvrditi, savremena istraživanja pokazuju da životinje zaista mogu da registruju pojedine promene u okruženju koje ljudska čula ne primećuju.

Zato, ako pred veliko nevreme primetite da su ptice odjednom nemirne, da se oglašavaju drugačije ili da se povlače u zaklon, moguće je da reaguju na promene koje su već nastupile u atmosferi.

Priroda ne može da zameni vremensku prognozu, ali ponašanje životinja pokazuje koliko su one osetljive na promene u svom okruženju.

Simon i Rivka Hercl ekshumirani su sa Jevrejskog groblja u Zemunu i sahranjeni na Brdu Hercl pored potomka.

Posmrtni ostaci babe i dede Teodora Hercla, Simona i Rivke Hercl, ekshumirani su sa Jevrejskog groblja u Zemunu i preneti u Jerusalim, gde su ponovo sahranjeni na Brdu Hercl. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su predsednik Izraela Isak Hercog, premijer Benjamin Netanjahu, predsednik Svetske cionističke organizacije Jakov Hagoel i predsednik Kneseta Amir Ohan. Prema saopštenju, prisutni su bili i predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel sa suprugom Slađanom, kao i ambasador Republike Srbije u Izraelu Miroljub Petrović. Simon i Rivka Hercl sahranjeni su pored njihovog prapraunuka Stivena Normana.

Tok prenosa posmrtnih ostataka iz Zemuna u Jerusalim

Odluka o ekshumaciji posmrtnih ostataka Simona i Rivke Hercl doneta je nakon što se Svetska cionistička organizacija u septembru 2024. obratila predsedniku Jevrejske opštine Zemun sa zvaničnim zahtevom. Nakon dobijanja dozvole, proces prenosa je započet u saradnji sa relevantnim institucijama. U saopštenju Jevrejske opštine Zemun naglašeno je da je ostvarena dobra saradnja sa Kabinetom Predsednika Srbije, što je olakšalo izdavanje svih neophodnih dozvola za ekshumaciju i transport.

Svečani čin ponovnog sahranjivanja na Brdu Hercl u Jerusalimu predstavlja značajan trenutak za jevrejsku zajednicu, jer su Simon i Rivka Hercl sada sahranjeni pored svog potomka. Na ceremoniji su učestvovali visoki zvaničnici, što dodatno ističe važnost prenosa posmrtnih ostataka iz Zemuna u Jerusalim.

Reakcije i značaj za jevrejsku zajednicu

Jevrejska opština Zemun saopštila je da je ovaj događaj rezultat uspešne saradnje i razumevanja između domaćih i izraelskih institucija. Takođe, proces prenosa posmrtnih ostataka iz Zemuna u Jerusalim osnažuje veze između dve zajednice i ima simbolički značaj za potomke Teodora Hercla, utemeljivača savremenog cionističkog pokreta.

Prenos posmrtnih ostataka iz Zemuna u Jerusalim pokazuje posvećenost očuvanju sećanja na važne istorijske ličnosti. Ovaj čin pruža priliku za dalje jačanje saradnje između Srbije i Izraela, kao i između jevrejskih zajednica u dve zemlje.