Privremeni ugovor obezbeđuje snabdevanje gasom, a bez novih projekata cena gasa može porasti za 40 odsto

Javno preduzeće Srbijagas postiglo je dogovor sa Rusijom o produžetku snabdevanja prirodnim gasom za još tri meseca, potvrdio je direktor Dušan Bajatović. Ovaj privremeni aranžman, koji već neko vreme zamenjuje dugoročni ugovor, mogao bi biti produžen i do Nove godine. Bajatović je u Skupštini Srbije izjavio: „Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, gasni aranžman za naredna tri meseca, a produžićemo i do Nove godine uskoro.”

Na sednici Skupštine, gde se raspravljalo o državnim garancijama za obaveze Srbijagasa, Bajatović je upozorio da bez završetka ključnih projekata – interkonekcije sa Rumunijom i Makedonijom, povećanja kapaciteta prema Mađarskoj i završetka skladišta – cena gasa može da poraste za minimum 40%. On je dodao: „Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80%.” Istakao je i da su primopredajne stanice uslov za otvaranje tržišta i deo evropske agende za otvaranje klastera 3.

Govoreći o finansiranju investicija, Bajatović je naveo da Srbijagas koristi komercijalne kredite sa prosečnom kamatnom stopom od 2,4% na sedam godina, što je, prema njegovim rečima, povoljnije nego što se može naći u Evropi: „Zašto smo išli na komercijalne kredite? Do skoro nije bilo kreditiranja za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a… Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4%, na sedam godina.” Dodao je da novi veliki gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, planira da finansira Svetska banka, što ranije nije bilo moguće.

Bajatović je naglasio da su domaće banke visoko likvidne i spremne za saradnju, a ispunjavanje evropskih zahteva za infrastrukturu je, prema njegovim rečima, i potreba Srbije: „Ako želimo normalne cene gasa i energetsku bezbednost, moramo da izgradimo te kapacitete.”

Tokom rasprave, poslanica Srbija centra Verica Milanović predložila je brisanje člana koji predviđa da Srbija kao garant izmiri obaveze Srbijagasa Novi Sad po osnovu kredita Poštanskoj štedionici do 20 miliona evra. Milanović je navela da je od 2015. godine preuzeto oko milijardu evra dugovanja Srbijagasa, dok je 2019. godine taj iznos bio 234 miliona evra, što je sve transformisano u javni dug.

Predlog zakona predviđa državne garancije za ukupno 125 miliona evra kredita: 25 miliona kod banke Inteza, 50 miliona kod Unikredita i 50 miliona kod OTP banke, uz pripadajuće kamate. Deo današnje skupštinske rasprave bio je posvećen polemici između pozicije i opozicije o zaduživanju i davanju državnih garancija za Srbijagas.

Zapadni Balkan i centralno-istočna Evropa izdvojile 0,4 odsto BDP-a, 75 odsto mera nije bilo ciljano tokom energetskog šoka 2022.

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da su mere za ublažavanje energetske krize Zapadni Balkan i zemlje centralno-istočne Evrope koštale oko 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovu procenu izneo je Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan, tokom panela “Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja” na Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu. Sosa je naglasio da fiskalni trošak zavisi od trajanja mera i kretanja cena energije, ističući da duže trajanje i visoke cene povećavaju izdatke država.

Optimalan fiskalni odgovor, prema Sosi, zavisi od fiskalnog prostora svake zemlje, s obzirom na to da su mnoge evropske zemlje već pod pritiskom visokih deficita i javnog duga zbog prethodnih paketa podrške tokom pandemije i ranijih energetskih šokova. Sosa preporučuje da podrška domaćinstvima i kompanijama bude nastavljena, ali bez povećanja ukupnih deficita, uz primenu kompenzatornih mera.

“Energetske mere podrške treba da budu dobro ciljane i da pomažu najugroženijim delovima stanovništva i kompanija. Takođe, te mere treba da budu privremene, jer je reč o spoljašnjem energetskom šoku”, izjavio je Sosa. On je upozorio i da mere ne bi trebalo da narušavaju cenovne signale. Podsetio je da su tokom energetskog šoka 2022. godine vlade širom Evrope uvele veliki broj mera, od kojih čak 75 odsto nije bilo ciljano ili su narušavale cenovne signale, a njihov nivo iznosio je oko 2,5 odsto BDP-a.

Prema podacima MMF-a, u Zapadnoj Evropi 70–72 odsto novih mera je ponovo bilo ili neciljano ili je narušavalo cenovne signale, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi taj udeo još viši, između 80 i 85 odsto.

Svetski kongres ekonomista, koji je počeo u ponedeljak u Beogradu, tokom pet dana okuplja oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, uključujući i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Tema ovogodišnjeg kongresa je “Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji”. Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, uz podršku AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije.

Najam tankera udvostručen, dok je cena osiguranja od ratnog rizika pala sa 5 na 3 odsto

Otvaranje Ormuskog moreuza i mirovni sporazum između SAD i Irana već utiču na svetsko tržište nafte. Cena najma tankera za prevoz nafte sa Bliskog istoka porasla je za oko 85.000 dolara u poslednjih sedam dana i sada iznosi oko 190.500 dolara dnevno, prema podacima brodskih brokera i izvora iz sektora brodskog prevoza. Istovremeno, trošak osiguranja od ratnog rizika smanjen je sa 5 odsto na oko 3 odsto vrednosti broda u toku prethodnih pet dana, što može doneti značajne uštede brodarima.

Brokerska kuća Clarksons navodi da je prosečan dnevni prihod (TCE) za vrlo velike tankere za sirovu naftu (VLCC) dostigao gotovo 470.000 dolara za prevoz tereta unutar Persijskog zaliva, što je za 50.000 dolara više nego pre nedelju dana. “Vlasnici tankera pripremaju se za znatno veće količine bliskoistočne nafte u idućim sedmicama i ohrabruje ih činjenica da je TCE na fizičkom tržištu i dalje iznad 100.000 dolara dnevno, unatoč smanjenoj količini tereta od početka sukoba između SAD-a i Irana”, navodi se u izveštaju Clarksons-a.

Tržišne procene pokazuju da je u Persijskom zalivu blokirano čak 100 tankera, što dodatno otežava situaciju zbog nestašice brodova. Proizvođači na Bliskom istoku, posebno Abu Dhabi National Oil Company iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od početka juna nude naftu putem aukcija, podstičući kupce da preuzimaju teret direktno u Zalivu, što povećava potražnju za tankerima.

Iako su vozarine značajno porasle, pad premije za ratni rizik na 3 odsto može smanjiti troškove brodova za stotine hiljada dolara, navode izvori iz sektora osiguranja. Otvaranje Ormuza dodatno smanjuje dostupne kapacitete tankera, a analitičari Clarksonsa ističu da je ponuda brodova i dalje veoma ograničena.