Emirati planiraju postepeno povećanje proizvodnje nafte nakon napuštanja OPEK-a usled posledica sukoba SAD, Izraela i Irana

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su da će 1. maja napustiti Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) kako bi prilagodili svoju energetsku politiku novim globalnim uslovima, potvrđeno je iz Ministarstva energetike te zemlje. Odluka o izlasku iz OPEK-a dolazi u trenutku kada Emirati planiraju postepeno povećanje proizvodnje nafte, navodeći kao razlog potrebu da odgovore na promenljivu potražnju posle posledica rata između SAD, Izraela i Irana.

U saopštenju Ministarstva energetike Emirata ističe se: „Zahvaljujemo se OPEK-u i zemljama članicama na decenijama konstruktivne saradnje. Ostajemo posvećeni energetskoj bezbednosti, obezbeđivanju pouzdanog, odgovornog snabdevanja sa nižom emisijom ugljenika, uz podršku stabilnim globalnim tržištima.“

Izlaskom iz OPEK-a, Emirati više neće biti deo proširene grupe za saradnju OPEK plus, u kojoj su učestvovale i zemlje koje nisu članice organizacije, kao što su Azerbejdžan, Meksiko, Oman, Rusija i Kazahstan. Prema navodima agencije Asošiejted pres, spekulacije o izlasku Emirata iz OPEK-a traju već neko vreme, jer je zemlja bila nezadovoljna ograničenjem proizvodnje, dok su odnosi sa Saudijskom Arabijom postajali sve hladniji.

Abu Dabi sve više insistira na vođenju sopstvene spoljne politike na Bliskom istoku, što se ranije često razlikovalo od stavova Rijada. Saudijska Arabija i Emirati počeli su i direktno da se takmiče u privlačenju stranih investicija, što je dodatno uticalo na njihov odnos u okviru OPEK-a.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) osnovana je 1960. godine u Bagdadu, a do sada su članice bile Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela. OPEK-ova misija je da koordiniše i ujednačava naftnu politiku zemalja članica, čuva njihove interese i stabilizuje cene nafte na međunarodnom tržištu, sprečavajući štetne i nepotrebne fluktuacije.

Američka kompanija ostvarila operativnu maržu od 35% i rast EPS-a na 0,91 dolar, dok su akcije Spotifaja pale 12% zbog slabije prognoze uprkos rastu prihoda na 4,5 milijardi evra

Kompanija Koka-kola, američki prehrambeni gigant, objavila je da je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila prihod od 12,5 milijardi dolara, što predstavlja rast od 12% u odnosu na isti period prošle godine. Operativna marža porasla je sa prošlogodišnjih 32,9% na 35%, dok je zarada po akciji (EPS) zabeležila rast od 18% i iznosila 0,91 dolar. Globalni obim prodaje kompanije povećan je za 3%, a najznačajniji doprinos rastu dali su segmenti vode, sportskih napitaka, kafe i čaja, sa povećanjem obima prodaje od 5%. Gazirana pića su zabeležila rast od dva odsto, dok je prodaja bezšećerne Koka-kole porasla 13% u poređenju sa prethodnom godinom.

Kompanija je tokom kvartala realizovala uspešne lokalne marketinške kampanje koristeći savremene tehnologije, što je dodatno doprinelo rezultatima. Na osnovu ostvarenih rezultata, Koka-kola je revidirala projekciju rasta uporedive dobiti po akciji na 8% do 9% za celu 2026. godinu, podižući prethodnu prognozu od 7% do 8%. Projekcija organskog rasta prihoda ostaje nepromenjena, u rasponu od 4% do 5%.

Za razliku od Koka-kole, švedska kompanija Spotifaj, vodeći globalni striming servis, takođe je ostvarila uspešan prvi kvartal 2026. godine, ali je tržišna reakcija bila negativna. Spotifaj je povećao prihod za 8% međugodišnje, na 4,5 milijardi evra (oko 528 milijardi dinara), a broj mesečno aktivnih korisnika dostigao je 761 milion, što je za 12% više u odnosu na prethodnu godinu. Broj premijum pretplatnika porastao je za 9% i sada iznosi 293 miliona, uz neto rast tri miliona korisnika tokom kvartala.

Spotifaj je ostvario operativnu dobit od 715 miliona evra, a bruto marža je poboljšana na 33%, što je drugi najbolji rezultat u istoriji kompanije. Ipak, investitore su razočarale projekcije za drugi kvartal – kompanija očekuje rast premijum korisnika na 299 miliona, što je ispod tržišnih očekivanja od 300,4 miliona. Prognozirani operativni profit iznosi 630 miliona evra, dok su analitičari očekivali oko 680 miliona. Ukupan broj korisnika trebalo bi da poraste na 778 miliona, što je blago iznad očekivanja, ali slabije prognoze za premijum segment i profit uticali su na pad akcija kompanije do 12% pre otvaranja berzi.

Spotifaj je u prethodnom periodu povećavao cene pretplate, uključujući rast u Sjedinjenim Američkim Državama na 12,99 dolara mesečno, kako bi unapredio profitabilnost. Akcije kompanije su od početka 2026. godine izgubile oko 14% vrednosti. Kompanija je dodatno upozorila na neizvesnost oko budućih projekcija, što je pojačalo oprez investitora na tržištu.

UAE napustili OPEC i OPEC+, što može dovesti do slabijeg uticaja kartela na tržište i povećanja proizvodnje za 30%

Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su 28. aprila 2026. godine da napuštaju Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) i prošireni format OPEC+, čime je kartel značajno oslabljen jer UAE poseduju značajne rezervne kapacitete. Odluka je doneta u skladu sa dugoročnom strategijom i ekonomskom vizijom UAE za razvoj sopstvenog energetskog sektora, uz ubrzanje investicija u domaću proizvodnju energije, saopštila je zvanična agencija WAM.

Kako je dodatno objašnjeno, odluka je vođena nacionalnim interesima, sa ciljem da UAE aktivno odgovore na urgentne potrebe tržišta u uslovima geopolitičke nestabilnosti vezane za poremećaje u Arapskom zalivu i Ormuskom moreuzu, što direktno utiče na dinamiku ponude nafte na svetskom tržištu.

Prema navodima analitičara i izvora, ovaj potez predstavlja snažan udarac članicama OPEC-a i njihovom lideru Saudijskoj Arabiji, naročito u trenutku kada rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izaziva energetski šok i nestabilnost globalne ekonomije. UAE su kritikovali druge arapske države da nisu pružile dovoljnu zaštitu tokom iranskih napada na njihove interese kao saveznika SAD.

Horhe Leon, analitičar kompanije Ristad, ocenjuje da povlačenje UAE označava značajnu promenu za OPEC, jer je uz Saudijsku Arabiju to bila jedna od retkih članica sa značajnim rezervnim kapacitetima, putem kojih grupa utiče na tržište. “Dugoročna implikacija je strukturno slabiji OPEC. Van grupe, UAE bi imao i podsticaj i mogućnost da poveća proizvodnju, što otvara pitanja o održivosti uloge Saudijske Arabije kao centralnog stabilizatora tržišta i ukazuje na potencijalno nestabilnije tržište nafte kako se smanjuje kapacitet OPEC-a da ublaži neravnoteže u ponudi”, navodi Leon.

Adže Parmar, direktor za energetiku u ICIS-u, napominje da se UAE već duže vreme ne slažu s politikom OPEC-a. “To nije iznenađenje, ali će svakako imati značajan uticaj na duži rok. To takođe označava opšti pomak u istorijski jakom savezu između UAE i Saudijske Arabije.”

Sergej Vakulenko iz Karnegi centra Rusija Euroazija, bivši direktor Gaspronjefta, ističe da UAE planiraju da povećaju proizvodnju nafte do 30%, što bi bilo teško ostvariti uz ograničenja OPEC-a i OPEC+. “Sada je verovatno najmanje štetno vreme da se to objavi – cene nafte su visoke i postoje stvarne nestašice zbog zatvaranja Ormuza. Nakon otvaranja, doći će do povećane potražnje jer će zemlje obnavljati rezerve koje su smanjene od februara, tako da će cene ostati visoke. Bez UAE, OPEC će biti mnogo slabiji, jer drugi veliki proizvođači poput Irana i Iraka nemaju značajne rezervne kapacitete kao UAE i Saudijska Arabija.”

Članice OPEC-a proizvode više od trećine svetske ponude nafte. Organizacija je osnovana 1960. godine, a članice su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela. Nakon 2016, OPEC je uvećan za još 10 zemalja, uključujući Rusiju, stvarajući OPEC+. Osnovna svrha OPEC-a je stabilizacija tržišta i obezbeđivanje redovne isporuke goriva.