Studija pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok u Nemačkoj i Španiji taj procenat dostiže 50 odsto

Prema najnovijoj studiji finansijske kompanije Qonto, skoro polovina, odnosno 46 odsto vlasnika mikropreduzeća i samostalnih preduzetnika u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji smanjila je ili potpuno obustavila sopstvenu platu u poslednjih 12 meseci kako bi održala poslovanje. Istraživanje je obuhvatilo blizu 1.700 vlasnika firmi iz ovih zemalja, a rezultati ukazuju na snažan otpor prema zaduživanju i eksternom finansiranju.

U Nemačkoj je ovaj procenat na tačnom evropskom proseku, dok kod preduzeća koja su na tržištu između šest i 12 meseci udeo vlasnika koji su ostali bez plate raste na čak 71 odsto. Studija takođe pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok je taj procenat u Nemačkoj i Španiji najviši i iznosi 50 odsto.

Autori istraživanja navode da se problemi sa finansiranjem ne mogu objasniti samo nedostatkom ponuda, već su u velikoj meri posledica kulturnih i psiholoških barijera. „Dugovi su često povezani sa stidom i smatraju se mrljom“, navodi se u izveštaju. Za 36 odsto malih preduzetnika, uzimanje tuđeg kapitala je jasan znak lošeg finansijskog upravljanja, pri čemu je taj udeo u Nemačkoj 27 odsto, a u Francuskoj 41 odsto.

Strah od gubitka kontrole je takođe značajan faktor: 33 odsto anketiranih izjavilo je da se plaši da bi ih eksterni finansijeri mogli ograničiti u slobodi odlučivanja. Ispitanici pokazuju snažnu težnju ka nezavisnosti, što potvrđuje i podatak da je 77 odsto vlasnika firmi ponosno što posluje bez spoljne pomoći.

Kao glavni razlog za izbegavanje kredita, 62 odsto nemačkih preduzetnika navodi da ne vidi potrebu za eksternim zaduživanjem, što je najviša vrednost među analiziranim zemljama Evropske unije.

Globalno tržište video igara premašilo je 200 milijardi dolara, sa gotovo tri miliona gledalaca na velikim turnirima

Industrija e-sporta beleži izuzetno snažan rast, što potvrđuje i nagradni fond od preko 40 miliona dolara na turniru Dota2 The International 2021, čime je premašila mnoge tradicionalne sportske događaje. Tokom prošle godine, globalno tržište video igara dostiglo je vrednost od 200 milijardi dolara, a najvažnije turnire u igrama kao što je Counter-Strike 2, uživo i putem interneta, pratilo je gotovo tri miliona gledalaca.

Završnica jednog od najprestižnijih Counter-Strike 2 turnira održana je proteklog vikenda u Kelnskom LANXESS Areni, uz prisustvo hiljada navijača i atmosferu nalik velikim sportskim finalima. Pobednik turnira bio je Nikol NiKo Kovač iz BiH, potvrđujući status e-sporta kao globalnog fenomena. Prema ekonomskim analizama, transformacija ove industrije iz hobija u profesionalni biznis dogodila se tokom poslednjih dvadeset godina, dok su početkom dvehiljaditih nagradni fondovi retko prelazili nekoliko hiljada dolara.

Danas profesionalni timovi posluju po modelu sportskih klubova – igrači imaju ugovore, trenere, psihologe i nutricioniste, a velike organizacije poput Team Liquid i Fnatic ulažu značajna sredstva u trening centre, infrastrukturu i razvoj talenata. Profesionalci u e-sportu danas ostvaruju prihode koji su pre samo deset godina bili nezamislivi.

Rast e-sporta usko je povezan sa razvojem industrije video igara, koja je prema procenama analitičara prošle godine premašila 200 milijardi dolara, nadmašivši filmsku i muzičku industriju zajedno. Ključni faktori ovakvog rasta uključuju generacijske promene, sve veću dostupnost turnira putem interneta i globalnu povezanost publike iz različitih delova sveta.

E-sport je, prema analizama, postao važno tržište i za velike brendove. Kompanije kao što su Red Bull, Intel, Mastercard i Mercedes-Benz godinama ulažu u sponzorstva timova i turnira, prepoznajući potencijal da dopru do mlađe publike koja pažnju sa televizije premešta na digitalne platforme. Pandemija koronavirusa dodatno je ubrzala ove trendove, jer su e-sport događaji ostali dostupni i tokom perioda kada su klasična sportska takmičenja bila suspendovana.

U izgradnji vetroparkova preko 200 MW, dok je 195,3 MW solarnih elektrana već priključeno na mrežu

Razvoj sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji suočava se sa izazovima u izdavanju dozvola, zbog čega Ministarstvo rudarstva i energetike pokreće izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Prema najnovijim podacima, operativni kapacitet vetroelektrana dostigao je 824,2 MW, raspoređenih u 13 vetroelektrana, dok su u izgradnji vetroparkovi ukupne snage preko 200 MW. Najveći deo, 789,96 MW, priključen je na prenosni sistem, dok je 34,32 MW integrisano u distributivni sistem.

U postupku priključenja kod Elektromreže Srbije trenutno se nalazi 35 projekata sa ukupno odobrenom snagom od 5.767,75 MW. Na distributivnoj mreži je priključeno i 195,3 MW solarnih elektrana, a instalisana snaga prozjumera iznosi 130,9 MW. Prema Energetskom bilansu za 2026. godinu, predviđena je izgradnja novih 180 MW vetroelektrana i 56,7 MW solarnih kapaciteta, što ukupno donosi dodatnih 237 MW.

Pored rasta kapaciteta, sektor se suočava sa regulatornim promenama koje utiču na tempo razvoja. Izmenama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, izrada novih studija priključenja za projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora (vetra i sunca) odlaže se do poslednjeg kvartala 2029. godine. Ova mera donosi privremeno usporavanje i postavlja pitanje dinamike razvoja budućih projekata.

Takođe, početkom meseca više od 60 elektrana izgubilo je status povlašćenog proizvođača električne energije nakon isteka fid-in tarifa iz 2022. godine. Ukupna instalisana snaga ovih elektrana prelazi 36 MW, od čega su 28 male hidroelektrane sa zbirnom snagom oko 23 MW i 27 solarnih elektrana sa 3,6 MW. Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina, a nakon prestanka, deo projekata prestao je sa radom, dok su drugi nastavili uprkos tržišnim izazovima.

U dokumentu Ministarstva rudarstva i energetike istaknuta je potreba za bržim, transparentnijim i predvidivijim izdavanjem dozvola za OIE projekte, uključujući izgradnju, revitalizaciju i priključenje na mrežu. Planirane izmene predviđaju osnivanje kontaktnih tačaka za pomoć investitorima, prostorno-energetsko mapiranje pogodnih područja i određivanje zona ubrzanog razvoja. Ove mere, uz poštovanje propisa o zaštiti životne sredine i učešće javnosti, treba da doprinesu većoj transparentnosti i pouzdanosti za krajnje kupce.

Energetski bilans za 2026. godinu predviđa rast proizvodnje električne energije od 5%, na ukupno 39.299 GWh, uz smanjenje uvoza struje za 14% i blagi rast izvoza.