Privremeni ugovor obezbeđuje snabdevanje gasom, a bez novih projekata cena gasa može porasti za 40 odsto

Javno preduzeće Srbijagas postiglo je dogovor sa Rusijom o produžetku snabdevanja prirodnim gasom za još tri meseca, potvrdio je direktor Dušan Bajatović. Ovaj privremeni aranžman, koji već neko vreme zamenjuje dugoročni ugovor, mogao bi biti produžen i do Nove godine. Bajatović je u Skupštini Srbije izjavio: „Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, gasni aranžman za naredna tri meseca, a produžićemo i do Nove godine uskoro.”

Na sednici Skupštine, gde se raspravljalo o državnim garancijama za obaveze Srbijagasa, Bajatović je upozorio da bez završetka ključnih projekata – interkonekcije sa Rumunijom i Makedonijom, povećanja kapaciteta prema Mađarskoj i završetka skladišta – cena gasa može da poraste za minimum 40%. On je dodao: „Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80%.” Istakao je i da su primopredajne stanice uslov za otvaranje tržišta i deo evropske agende za otvaranje klastera 3.

Govoreći o finansiranju investicija, Bajatović je naveo da Srbijagas koristi komercijalne kredite sa prosečnom kamatnom stopom od 2,4% na sedam godina, što je, prema njegovim rečima, povoljnije nego što se može naći u Evropi: „Zašto smo išli na komercijalne kredite? Do skoro nije bilo kreditiranja za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a… Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4%, na sedam godina.” Dodao je da novi veliki gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, planira da finansira Svetska banka, što ranije nije bilo moguće.

Bajatović je naglasio da su domaće banke visoko likvidne i spremne za saradnju, a ispunjavanje evropskih zahteva za infrastrukturu je, prema njegovim rečima, i potreba Srbije: „Ako želimo normalne cene gasa i energetsku bezbednost, moramo da izgradimo te kapacitete.”

Tokom rasprave, poslanica Srbija centra Verica Milanović predložila je brisanje člana koji predviđa da Srbija kao garant izmiri obaveze Srbijagasa Novi Sad po osnovu kredita Poštanskoj štedionici do 20 miliona evra. Milanović je navela da je od 2015. godine preuzeto oko milijardu evra dugovanja Srbijagasa, dok je 2019. godine taj iznos bio 234 miliona evra, što je sve transformisano u javni dug.

Predlog zakona predviđa državne garancije za ukupno 125 miliona evra kredita: 25 miliona kod banke Inteza, 50 miliona kod Unikredita i 50 miliona kod OTP banke, uz pripadajuće kamate. Deo današnje skupštinske rasprave bio je posvećen polemici između pozicije i opozicije o zaduživanju i davanju državnih garancija za Srbijagas.

Zapadni Balkan i centralno-istočna Evropa izdvojile 0,4 odsto BDP-a, 75 odsto mera nije bilo ciljano tokom energetskog šoka 2022.

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da su mere za ublažavanje energetske krize Zapadni Balkan i zemlje centralno-istočne Evrope koštale oko 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovu procenu izneo je Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan, tokom panela “Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja” na Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu. Sosa je naglasio da fiskalni trošak zavisi od trajanja mera i kretanja cena energije, ističući da duže trajanje i visoke cene povećavaju izdatke država.

Optimalan fiskalni odgovor, prema Sosi, zavisi od fiskalnog prostora svake zemlje, s obzirom na to da su mnoge evropske zemlje već pod pritiskom visokih deficita i javnog duga zbog prethodnih paketa podrške tokom pandemije i ranijih energetskih šokova. Sosa preporučuje da podrška domaćinstvima i kompanijama bude nastavljena, ali bez povećanja ukupnih deficita, uz primenu kompenzatornih mera.

“Energetske mere podrške treba da budu dobro ciljane i da pomažu najugroženijim delovima stanovništva i kompanija. Takođe, te mere treba da budu privremene, jer je reč o spoljašnjem energetskom šoku”, izjavio je Sosa. On je upozorio i da mere ne bi trebalo da narušavaju cenovne signale. Podsetio je da su tokom energetskog šoka 2022. godine vlade širom Evrope uvele veliki broj mera, od kojih čak 75 odsto nije bilo ciljano ili su narušavale cenovne signale, a njihov nivo iznosio je oko 2,5 odsto BDP-a.

Prema podacima MMF-a, u Zapadnoj Evropi 70–72 odsto novih mera je ponovo bilo ili neciljano ili je narušavalo cenovne signale, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi taj udeo još viši, između 80 i 85 odsto.

Svetski kongres ekonomista, koji je počeo u ponedeljak u Beogradu, tokom pet dana okuplja oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, uključujući i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Tema ovogodišnjeg kongresa je “Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji”. Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, uz podršku AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije.

Kompanija sa prihodom od 4,4 milijarde evra i knjigom narudžbina od 33,1 milijardu evra menja vlasničku strukturu

Proizvođač tenkova KNDS NV pokreće inicijalnu javnu ponudu (IPO) u Frankfurtu i Parizu, nudeći investitorima mogućnost ulaganja u 20 odsto akcija kompanije, navodi se u saopštenju. Vlasnička struktura kompanije menja se tako što francuska država i Wegmann & Co. GmbH, holding kompanija nemačke osnivačke porodice, zajedno izlaze na tržište sa ovim procentom udela. Transakcija bi ovaj IPO svrstala među najveće evropske ponude poslednjih godina, prema ekonomskim analizama.

Prema planu, Wegmann & Co, koji sada drži polovinu KNDS-a, prodaće 40 odsto udela nemačkoj vladi pre izlaska na berzu, dok će Francuska smanjiti svoj udeo sa 50 na 40 odsto. Nakon IPO-a, kompanija će imati sedište u Holandiji i 20 odsto slobodno dostupnih akcija na dve evropske berze. Vlasnički model predviđa jednake udele Nemačke i Francuske, potvrđeno je u zvaničnom dogovoru dva partnera.

Nedelje pred objavu obeležili su zahtevni pregovori između nemačkih akcionara i porodice Wegmann, dodatno otežani padom vrednosti evropskih odbrambenih akcija i rekordnim IPO-om SpaceX-a. Istovremeno, češka kompanija CSG NV pokušala je da preuzme udeo. Najnovije procene vrednosti KNDS-a dosežu 25 milijardi evra, dok je ranije dogovor između nemačke države i porodičnih akcionara vrednovao kompaniju između 15 i 18 milijardi evra, u zavisnosti od kretanja cene akcija nakon nekoliko nedelja trgovanja.

KNDS NV posluje kroz pet divizija: sisteme, municiju, opremu, obuku i održavanje. Među ključnim proizvodima su borbeni tenkovi, oklopni transporteri, prenosivi mostovi i robotska vozila, kao i velika količina municije. Kompanija sa sedištem u Amsterdamu ostvarila je prihod od 4,4 milijarde evra u 2025. godini, što je rast od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Planiran je rast prihoda od 30 odsto u 2026. godini i EBIT marža oko 12 odsto, dok je srednjoročni cilj marže 14 do 15 odsto.

Knjiga narudžbina porasla je na 33,1 milijardu evra krajem prošle godine, sa 23,5 milijardi evra prethodne godine. KNDS saradjuje sa oko 40 oružanih snaga širom sveta, uključujući ukrajinsku vojsku. Kompanija zapošljava oko 11.000 radnika, a očekuje se dalji rast zaposlenih tokom godine zbog povećanja proizvodnje i ulaganja u istraživanje i razvoj.

Organizatori ponude su Bank of America Corp., Deutsche Bank AG, Goldman Sachs Group Inc. i Societe Generale SA.