Sedmi slučaj u 2026. – 13. maja potvrđen virus hepatitis A, obuhvaćene malina i kupina iz Srbije

Kompanija Frigo-Paun iz Požege suočila se sa vraćanjem pošiljke zamrznutog bobičastog voća iz Nemačke, nakon što je 13. maja 2026. godine putem RASFF sistema potvrđeno prisustvo virusa hepatitis A, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova pošiljka sadržala je mešavinu mekog voća, uključujući malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlju borovnicu poreklom iz Poljske.

Ministarstvo navodi da je po prijemu međunarodne notifikacije iz RASFF sistema, obaveštenje odmah prosleđeno fitosanitarnoj i poljoprivrednoj inspekciji radi sprovođenja mera u skladu sa nadležnostima. Poljoprivredna inspekcija trenutno vrši službenu kontrolu u pogonima Frigo-Paun, dok će fitosanitarna inspekcija na osnovu podataka o sledljivosti nastaviti kontrole kod domaćih proizvođača malina i kupina.

U slučaju povratka sporne pošiljke u Srbiju, granična fitosanitarna inspekcija izvršiće pregled i laboratorijsko ispitivanje na prisustvo patogena. Ministarstvo ističe da je postupak u toku i da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim nalazima i relevantnim činjenicama.

Ovo je sedmi slučaj u 2026. godini u kome su proizvodi iz Srbije vraćeni sa stranih tržišta zbog neispravnosti, uključujući ranije slučajeve kadmijuma u malinama otkrivenog u Francuskoj, ostataka fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima u Hrvatskoj, povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu, nikla u ukiseljenom kupusu i mezofilne bakterije u korama za torte. Prema podacima iz prošle godine, RASFF sistem je registrovao ukupno trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na inostranim tržištima. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni.

Istraživanje na 10.566 uzoraka otkrilo prisustvo više od 70 kombinacija večnih hemikalija, PFHxS detektovan u 97,9 odsto slučajeva

Rezultati nove američke studije pokazali su da su perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate i kao „večne hemikalije“, otkrivene u 98,8 odsto od ukupno 10.566 testiranih uzoraka ljudske krvi. Ovi podaci dobijeni su analizom seruma i plazme dostavljenih laboratoriji NMS Labs u Pensilvaniji, a istraživanje je obuhvatilo veliki uzorak populacije SAD.

PFAS su hemikalije koje se ne razgrađuju lako i decenijama se koriste u brojnim industrijskim procesima, što je dovelo do njihovog širokog prisustva u hrani, vodi i životnoj sredini. Toksikolozi su do sada identifikovali više od 15.000 PFAS supstanci. Studija laboratorije NMS Labs otkrila je da većina uzoraka sadrži složene mešavine više PFAS hemikalija, dok je samo 0,18 odsto uzoraka sadržalo jednu PFAS supstancu.

Jedna od najčešćih detektovanih hemikalija bila je perfluoroheksan sulfonska kiselina (PFHxS), koja je pronađena u 97,9 odsto uzoraka. Ova supstanca se koristi u tekstilu, nameštaju i lepkovima, a njena upotreba je ograničena ili zabranjena u mnogim državama zbog mogućih štetnih efekata na jetru i imuni sistem, što je pokazano u studijama na životinjama.

„Ovaj veliki skup podataka pruža uvid iz stvarnog sveta u to kako se više PFAS supstanci često javlja zajedno kod ljudi“, navela je toksikološkinja Lora Labej iz NMS Labs. Ona je istakla da ljudi u organizmu obično nose pet ili više PFAS supstanci sa različitim svojstvima bioakumulacije i vremenom poluraspada. U većini uzoraka otkriveno je više od 70 različitih kombinacija PFAS, a istraživači su uglavnom testirali 13 najčešćih supstanci.

Studija nije merila koncentracije PFAS, već je utvrđivala njihovo prisustvo pomoću masene spektrometrije. Efekti izloženosti PFAS na ljudsko zdravlje još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali su prethodne studije povezale ove hemikalije sa bržim starenjem ćelija, promenama u mozgu i povećanim rizikom od pojedinih oblika raka. Istraživači se nadaju da će ovi nalazi pomoći budućim procenama rizika i doprineti razvoju jasnijih javnozdravstvenih smernica.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Occupational and Environmental Hygiene.

Mikro i mala preduzeća mogu da plate samo 15% troškova zapošljavanja, povraćaj za 2 nova radnika iznosi 75%

Privatne kompanije, preduzetnici, paušalci i poljoprivrednici u Srbiji mogu do kraja 2026. godine da računaju na značajne poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, prema važećim državnim merama. Ove olakšice omogućavaju poslodavcima da ostvare povraćaj poreza na zarade novozaposlenih, a visina povraćaja zavisi od broja novih radnih mesta.

Za firme koje zaposle do devet novih radnika država vraća 65 odsto uplaćenog poreza na njihove zarade, dok je za one koje angažuju između 10 i 99 ljudi povraćaj 70 odsto. Kompanije koje zaposle najmanje 100 novih radnika ostvaruju pravo na povraćaj od 75 procenata poreza. Poseban podsticaj namenjen je mikro i malim preduzećima, kao i preduzetnicima i paušalcima, kojima je omogućeno da zapošljavanjem već dva nova radnika ostvare isti najveći nivo olakšice – povraćaj tri četvrtine plaćenog poreza, odnosno da plate samo 15% ukupnih troškova zapošljavanja.

Osnovni uslov za ostvarivanje prava na ove olakšice jeste da novo zapošljavanje dovede do povećanja broja zaposlenih u odnosu na stanje krajem marta 2014. godine. Za firme osnovane nakon tog perioda primenjuju se posebni kriterijumi. Novozaposleni mora biti najmanje šest meseci pre zasnivanja radnog odnosa prijavljen kao nezaposlen kod Nacionalne službe za zapošljavanje, dok je za pripravnike dovoljan period od tri meseca. Radnik mora biti prijavljen na obavezno socijalno osiguranje i imati zaključen ugovor o radu.

Pravo na olakšicu se gubi ukoliko je zaposleni ranije radio kod istog poslodavca ili povezane firme, kao i ako poslodavac koristi neku drugu vrstu državne pomoći za iste radnike. Javne institucije, državni organi, javne agencije i ustanove koje se finansiraju iz budžeta nisu obuhvaćene ovom merom.

Poreska olakšica se priznaje i kada poslodavac radnike zapošljava postepeno – pravo na povraćaj za prvog radnika može se ostvariti tek nakon zapošljavanja i drugog, a olakšica se tada priznaje retroaktivno, od trenutka ispunjenja svih uslova. Postupak ostvarivanja prava podrazumeva podnošenje zahteva Poreskoj upravi na posebnom obrascu, a država bi trebalo da izvrši povraćaj novca u roku od 15 dana od prijema kompletne dokumentacije.