Kris Džonson potvrdio dijagnozu progresivne neurološke bolesti, lekari navode da je slučaj sporadičan

Bivši profesionalni igrač američkog fudbala Kris Džonson saopštio je da mu je dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lou Gehrigova bolest. Džonson, koji sada ima 40 godina, izjavio je da je dijagnozu dobio prošle godine. Ovu informaciju izneo je u intervjuu za jednu američku televizijsku emisiju, koji je emitovan u ponedeljak.

Džonson je naveo da je odluku da javno podeli svoju dijagnozu doneo sa željom da podigne svest o bolesti i potencijalno pomogne drugima da dobiju raniju dijagnozu. “Ako deljenje moje priče pomogne makar jednoj osobi da ranije sazna, inspiriše dodatna istraživanja ili pruži nadu drugoj porodici, vredelo je”, rekao je Džonson tokom intervjua.

Prema informacijama koje je izneo, lekari smatraju da je reč o tzv. sporadičnom obliku ALS-a, budući da u njegovoj porodici ne postoji istorija ove bolesti. Prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, oko 90% slučajeva ALS-a smatra se sporadičnim, što znači da nije u pitanju nasledni ili genetski oblik bolesti.

ALS je progresivna neurodegenerativna bolest koja utiče na nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini, prekidajući vezu između mozga i mišića. Tokom napredovanja bolesti, osobe obolele od ALS-a postepeno gube sposobnost hodanja, govora, unošenja hrane i disanja, saopštila je Asocijacija za ALS. Lekari trenutno razvijaju nove tretmane koji mogu ublažiti simptome ili usporiti napredovanje bolesti, ali za sada ne postoji poznat način zaustavljanja ili izlečenja.

Džonson je u svojoj karijeri bio poznat kao jedan od najbržih igrača na svojoj poziciji, a vest o njegovoj dijagnozi izazvala je pažnju sportske i šire javnosti. On je istakao da mu je podrška porodice i zajednice važna u suočavanju s bolešću. Dalje informacije o njegovom zdravstvenom stanju nisu iznete.

ALS ostaje bolest za koju se intenzivno traga za novim terapijama, a slučajevi poznatih sportista često doprinose podizanju svesti i podršci istraživanjima.

Sud odbio razmatranje zahteva zaposlenih za izuzeće iz verskih razloga, mera povučena 2023. godine

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država u ponedeljak je odbio da razmatra pravni spor u vezi sa sada već ukinutim mandatom o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika protiv COVID-19 u saveznoj državi Njujork. Odluka suda usledila je nakon što su zaposleni u više zdravstvenih ustanova podneli tužbu zbog odbijanja verskog izuzeća od strane svojih poslodavaca i državnih zvaničnika.

Spor je nastao kada je Odeljenje za zdravlje Njujorka 2021. godine uvelo hitnu regulativu kojom je svim licenciranim zdravstvenim radnicima bila propisana obavezna vakcinacija protiv COVID-19, s ciljem suzbijanja širenja virusa u medicinskim ustanovama i domovima za stare. Prema zvaničnicima države, pravilo je dozvoljavalo određene vidove verskog prilagođavanja od strane poslodavaca, ali nije predviđalo sveobuhvatna izuzeća od vakcinalne obaveze.

Nakon što su pojedini zaposleni u zdravstvenim ustanovama zatražili izuzeće pozivajući se na svoja verska uverenja, njihovi zahtevi su odbijeni, a radni odnosi su im obustavljeni. U tužbi, koja je podneta protiv guvernerke Njujorka Keti Hokul, drugih državnih zvaničnika i nekoliko zdravstvenih ustanova, uključujući New York-Presbyterian Healthcare System, Trinity Health i Westchester Medical Center Advanced Physician Services, radnici su tvrdili da je odbijanje poslodavaca da im omoguće versko izuzeće protivno zakonu o zabrani diskriminacije na osnovu religije i obavezi prilagođavanja radnom mestu, osim u slučaju preteranog opterećenja za poslodavca.

Vakcinalni mandat je povučen u oktobru 2023. godine, nakon što je savezna administracija objavila kraj vanrednog javnozdravstvenog stanja izazvanog pandemijom COVID-19. Uprkos tome, radnici koji su prethodno ostali bez posla nastavili su da traže sudsku zaštitu, tvrdeći da su njihova prava bila narušena u periodu primene mere.

Vrhovni sud SAD je svojom odlukom odbio da razmatra slučaj, čime su na snazi ostale ranije presude nižih sudova. Ova odluka znači da sud neće ulaziti u meritum spora i da neće biti dalje analize ustavnosti ili zakonitosti nekadašnje vakcinalne regulative u Njujorku. Slučaj je privukao pažnju zbog pitanja odnosa između javnog zdravlja i verskih sloboda, ali trenutni pravni okvir ostaje nepromenjen nakon ove sudske odluke.

Zvaničnici saopštili da je dogovor postignut radi stabilnosti regiona, detalji sporazuma još nisu objavljeni

Sjedinjene Američke Države, Izrael i Liban zvanično su potpisali trilateralni okvir sa ciljem uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti na Bliskom istoku, kako je danas saopšteno. Potpisivanje ovog sporazuma održano je uz prisustvo visokih zvaničnika iz sve tri zemlje, a prema navodima iz zvaničnih izvora, dogovor predstavlja značajan korak ka prekidu višedecenijskih sukoba između Izraela i Libana.

Prema dostupnim informacijama, trilateralni okvir ima za cilj da okonča neprijateljstva, unapredi saradnju i doprinese stabilnosti u regionu. Izraelski i libanski predstavnici istakli su da je ovaj potez rezultat dugotrajnih pregovora, dok su američki zvaničnici naglasili posvećenost miru na Bliskom istoku. U saopštenju se navodi da je dogovor postignut nakon višemesečnih razgovora na visokom nivou.

“Ovaj sporazum šalje jasnu poruku da je vreme sukoba i razaranja završeno”, navodi se u zajedničkom saopštenju potpisnika. Zvaničnici ističu da okvir predviđa nastavak dijaloga i zajednički rad na rešavanju preostalih otvorenih pitanja između Izraela i Libana.

Nadležni organi nisu objavili sve detalje sporazuma, ali se očekuje da će dodatne informacije biti saopštene nakon implementacije prvih koraka dogovora. Prema rečima jednog od visokih zvaničnika, cilj trilateralnog okvira je da omogući političku i ekonomsku stabilnost, kao i bolju budućnost za građane obe zemlje.

“Mir i stabilnost na Bliskom istoku od suštinskog su značaja za ceo svet”, izjavio je jedan od predstavnika potpisnika u zvaničnom obraćanju. Istraga o eventualnim bezbednosnim izazovima ili poteškoćama u realizaciji dogovora biće sprovedena u skladu sa međunarodnim protokolima.

Ovaj dogovor ocenjen je kao istorijski korak u odnosima između Izraela i Libana, čime se otvara mogućnost za dalje unapređenje saradnje i smanjenje napetosti u regionu.