Dečak od 18 meseci, za koga je proglašena smrt u bolnici u Arizoni, pronađen je živ posle više od pet sati.

Priča o detetu koje je preživelo ono što je delovalo kao kraj potresla je mnoge. Majka dečaka iz Arizone, koji je pronađen živ u mrtvačnici više od pet sati nakon što je proglašen mrtvim, otvoreno je govorila o preživljenoj traumi. Ovaj slučaj, poznat kao “dete pronađeno živo u mrtvačnici”, ostavio je snažan utisak na porodicu i javnost.

Aleksus Fjordilino, majka osamnaestomesečnog dečaka, izjavila je da je verovala lekaru kada joj je saopštio da njen sin više ne diše. “Nisam želela da pati. Delovalo je kao da su učinili sve što su mogli. A onda je doktor proglasio smrt”, rekla je Fjordilino. Osećaj gubitka bio je stravičan, ali ona je, kako navodi, ipak čula da njen sin diše dok ga je grlila opraštajući se od njega.

Kako je dete pronađeno živo u mrtvačnici

Lekar Arijan Tusi proglasio je smrt dečaka u 18:20 časova u medicinskom centru Meri Gilbert, na dan kada se održavalo finale Superboula. Ipak, više od pet sati kasnije, zaposleni u službi sudske medicine, koji je došao da preuzme telo, otkrio je da dete diše. Policija je tada obavestila roditelje o neočekivanoj situaciji.

Majka je opisala trenutak kada joj je saopšteno da je njen sin živ: “Moj suprug i ja smo vrisnuli od olakšanja. Slavili smo Gospoda. Preći od saznanja da ga više nema do otkrića da je ipak živ, to je osećaj koji se ne može objasniti”, ispričala je Fjordilino.

Istraga i posledice slučaja

Priča o detetu pronađenom živom u mrtvačnici izazvala je veliku pažnju i pokrenula više istraga o događajima od 8. februara. Prema navodima majke, dečak se umalo udavio u porodičnom bazenu, što je prethodilo hospitalizaciji. Policijska uprava Gilberta preporučila je podizanje optužbi za zlostavljanje deteta, a javnost i dalje prati razvoj događaja.

Osim toga, ovaj slučaj otvorio je važne teme o postupcima u hitnim medicinskim situacijama i ulozi lekara u proceni života i smrti. Takođe, istaknuta je potreba za dodatnom proverom u sličnim slučajevima, kako bi se izbegle moguće greške u budućnosti.

Na kraju, priča o detetu pronađenom živom u mrtvačnici ostaje snažan podsetnik na granice ljudske izdržljivosti i važnost pažljive procene u najosetljivijim trenucima.

Šanse za susret lidera SAD i Severne Koreje na predstojećem samitu u Kini sve su manje, prema zvaničnim izjavama.

Kim Džong Un i Donald Tramp možda neće imati priliku da se sastanu na samitu u Kini, jer prema poslednjim informacijama, napredak u organizaciji susreta izostaje. Zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje navode da samit u Kini neće uključiti bilateralni sastanak ovih lidera, jer Pjongjang ne pokazuje dovoljno interesovanja za pregovore.

Očekivanja oko mogućeg susreta Trampa i Kima bila su velika, posebno jer se samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) održava 18. i 19. novembra u Šenženu. Međutim, do sada Severna Koreja nije odgovorila na američke pokušaje dogovaranja sastanka, pa vreme za organizaciju ističe.

Stavovi učesnika i uslovi Pjongjanga

Prema izjavama iz Bele kuće, Tramp ostaje otvoren za razgovor sa Kimom i to bez preduslova. Ipak, kako stvari stoje, nema potvrde da će samit u Kini doneti susret dvojice lidera. Državni mediji Severne Koreje objavili su da bi do bilateralnog samita moglo doći samo uz stroge uslove, što najverovatnije uključuje i ukidanje sankcija.

Kimova sestra je navela da su odnosi dvojice lidera “odlični”, ali to još uvek nije dovelo do konkretnog pomaka ka novom sastanku. Obaveštajna služba Južne Koreje prethodno je procenila da postoji oko 50 odsto šanse da do susreta dođe na marginama samita APEC-a.

Procene stručnjaka i izjave američkih zvaničnika

Viši saradnik u Programu za nuklearnu politiku pri Karnegi zadužbini za međunarodni mir, Ankit Panda, procenjuje da su šanse za susret tokom samita manje od 10 odsto. “Ako Tramp želi sastanak, Severna Koreja očekuje značajan javni signal”, istakao je Panda.

Američka ambasadorka u Južnoj Koreji, Michelle Stil, izjavila je da još nije poznato kada bi do sastanka moglo da dođe, ali da je moguće da, ukoliko se dogovori, bude najavljen iznenada. Tramp je u međuvremenu umanjio mogućnost sastanka na APEC-u ili regionalnom samitu na Filipinima, ističući da “nije siguran ni da iko traži sastanak”.

Dosadašnji susreti i aktuelna situacija

Tramp i Kim imali su ranije dva susreta, 2018. i 2019. godine, ali oni nisu doneli konkretne rezultate u odnosima dve zemlje. Sada, pred samit u Kini, situacija ostaje neizvesna jer Severna Koreja insistira na promenama u američkoj politici, posebno kada je reč o denuklearizaciji i sankcijama.

Samit u Kini ostaje u fokusu međunarodne javnosti, ali trenutno sve ukazuje na to da susreta lidera SAD i Severne Koreje neće biti, osim ako ne dođe do iznenadne promene stava jedne od strana.

Američki predsednik otkriva planove da se Kuba nađe u fokusu američke politike nakon što bude rešen odnos sa Iranom.

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da će se Vašington posvetiti pitanju Kube nakon što reši situaciju sa Iranom. Tokom predizbornog skupa na Floridi, Tramp je najavio da bi američki brodovi mogli da se zaustave blizu kubanske obale, a potom bi državni sekretar Marko Rubio bio zadužen za postizanje dogovora.

Ova izjava dolazi u trenutku kada odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana privlače značajnu pažnju na međunarodnoj sceni. Tramp je precizirao da će se, nakon što bude završen proces rešavanja pitanja Irana, američka administracija fokusirati na Kubu.

Planovi SAD za Kubu i Iran

Na skupu je Donald Tramp izneo scenario u kojem američki brodovi prolaze pored Kube, pri čemu se jedan od njih zaustavlja na oko 50 metara od obale tog ostrva. “Zapravo, ono što ćemo uraditi sa Kubom jeste da ćemo se vratiti iz Irana. Ti prelepi brodovi proći će pored Kube. Jedan od njih zaustavićemo na oko 50 metara od obale. Oni će podići ruke, a onda ćemo poslati Marka Rubija da dovrši dogovor”, rekao je Tramp.

Takođe, predsednik je naglasio da rešavanje pitanja Irana ostaje prioritet, ali da se planira brzo preusmeravanje pažnje na Kubu nakon toga. Ovakav pristup odražava stav Trampove administracije prema spoljnoj politici, gde se rešavanje jednog međunarodnog izazova povezuje sa postavljanjem novih ciljeva.

Šta predviđa Trampova inicijativa za Kubu

Prema rečima američkog predsednika, scenario koji je opisao ukazuje na mogućnost direktnog angažovanja SAD u blizini Kube, uz saradnju visokih zvaničnika kako bi se postigao dogovor. Tramp nije izneo dodatne detalje o tome kakve bi konkretne mere SAD mogle preduzeti, niti šta bi dogovor sa Kubom tačno podrazumevao.

Međutim, najava da će SAD posvetiti pažnju Kubi nakon Irana jasno pokazuje pravac kojim bi američka politika mogla ići u narednom periodu. S obzirom na to da je reč o najavi, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Trampova administracija zaista preduzeti korake koje je najavio.

Ova izjava je izazvala interesovanje javnosti, jer odnosi SAD sa Iranom i Kubom tradicionalno predstavljaju važne teme u međunarodnoj politici. Detalji o mogućim pregovorima i zaustavljanju američkih brodova u blizini Kube, kao i uloga Marka Rubija, biće poznatiji nakon što se reši pitanje Irana.