Sud nije uvažio zahtev bivšeg predsednika za preispitivanje presude porote, slučaj ostaje rešen po nižim instancama

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je da razmatra žalbu bivšeg predsednika Donalda Trampa u vezi sa slučajem seksualnog zlostavljanja i klevete koji je podnela spisateljica E. Džin Kerol. Ova odluka objavljena je 29. juna 2026. godine, a prema navodima iz sudskih dokumenata, time je potvrđena prethodna presuda porote kojom je Tramp proglašen odgovornim.

Porota na saveznom sudu jednoglasno je presudila da je pretežak deo dokaza išao u prilog tvrdnjama E. Džin Kerol da je Tramp izvršio seksualno zlostavljanje tokom susreta sredinom devedesetih godina prošlog veka u prodavnici u Njujorku. Tramp nije prisustvovao suđenju 2023. godine, niti su njegovi advokati izveli svedoke, a porota je nakon kraćeg većanja donela odluku da Kerol dodeli odštetu od pet miliona dolara.

U sudskom postupku, Tramp je osporavao navode Kerol, tvrdeći da su „neverovatni“ i da iskazi svedoka nisu kredibilni. Advokatski tim bivšeg predsednika posebno je ukazao na odluku sudije da dozvoli svedočenje drugih žena koje su iznele slične optužbe, smatrajući da je to uticalo na tok procesa.

S druge strane, pravni zastupnici E. Džin Kerol zatražili su od Vrhovnog suda da odbije zahtev za razmatranje, navodeći da Tramp nije izneo argumentaciju koja bi predstavljala osnov za ukidanje presude donete na nižim instancama. Kerol je javno iznela optužbe protiv Trampa 2019. godine, objavivši delove knjige u kojima opisuje događaj.

Pored ovog slučaja, Tramp je uložio žalbu i na presudu iz januara 2024. godine, kojom je drugi federalni sud utvrdio njegovu odgovornost za dodatne izjave protiv Kerol, dodeljujući joj naknadu od 83 miliona dolara. I u tom postupku, Tramp je pokušao da postigne razmatranje pred Vrhovnim sudom.

Odlukom najvišeg suda, presude u korist E. Džin Kerol za sada ostaju na snazi. Bivši predsednik Tramp nastavlja da negira sve optužbe, dok sudski procesi povodom izjava i navoda i dalje izazivaju interesovanje javnosti.

Najviša sudska instanca SAD potvrdila raniju presudu, slučaj ostaje bez promene, navode američke pravosudne vlasti

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je 29. juna 2026. godine da razmatra žalbu Alana Deršovica, bivšeg profesora prava sa Harvarda, povodom tužbe za klevetu protiv jedne međunarodne medijske kuće. Odlukom najvišeg suda ostaje na snazi prethodna presuda nižeg suda kojom je zahtev Deršovica odbijen. Ovaj slučaj je bio u centru pažnje jer je otvarao mogućnost preispitivanja presedana iz 1964. godine (New York Times protiv Salivana), koji definiše kriterijume za uspeh javnih ličnosti u sporovima za klevetu protiv medija.

Prema postojećem pravnom standardu, javne ličnosti moraju dokazati da su mediji svesno izneli netačne informacije ili da su postupali sa namerom ili krajnjom nepažnjom prema istinitosti izjava (tzv. ‘stvarna zlonamernost’). Dva sudije Vrhovnog suda, Klarens Tomas i Nil Gorsuč, izrazili su neslaganje sa odlukom da se slučaj ne razmatra, ističući potrebu za preispitivanjem standarda postavljenih pomenutom presudom iz 1964. godine. Međutim, većina sudija nije pokazala spremnost za promene u ovom pravcu.

Tužba Alana Deršovica odnosi se na izveštavanje međunarodnih medija o njegovim izjavama tokom suđenja za opoziv tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa 2020. godine. Deršovic je tvrdio da su njegovi stavovi o pravima predsednika tokom procesa pogrešno predstavljeni, što je, prema njegovim navodima, dovelo do štete po njegovu reputaciju. Medijska kuća protiv koje je podneta tužba navela je da su izveštaji zasnovani na javnim izjavama i događajima tokom suđenja.

Niži sudovi su presudili u korist medijske kuće, navodeći da nije ispunjen pravni standard za klevetu prema javnim ličnostima. Vrhovni sud je odbijanjem žalbe Deršovica praktično potvrdio ovu odluku, bez dodatnog obrazloženja. Odluka dolazi u trenutku kada se u američkoj javnosti i pravosuđu vode rasprave o pravima medija, slobodi izražavanja i zaštiti ugleda javnih ličnosti.

Vrhovni sud SAD retko razmatra izmene presedana vezanih za slobodu medija, a odluka u ovom slučaju potvrđuje aktuelnu sudsku praksu. Pravne debate oko balansa između slobode medija i zaštite pojedinaca nastavljaju se, ali bez promene dosadašnjih standarda.

Sud odlučuje o zakonima Arizone o proveri državljanstva birača, potvrđeno u najnovijem saopštenju

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država pristao je da razmotri spor oko izbornih pravila u Arizoni, uključujući i meru koja zahteva da građani prilikom registracije na državnom obrascu prilože dokaz o državljanstvu. Odluka suda otvara put za razmatranje zakonitosti mera koje je donela savezna država Arizona nakon predsedničkih izbora 2020. godine.

U pitanju su dva zakona koja je usvojila zakonodavna skupština Arizone. Prvi zakon nalaže da građani koji koriste državni obrazac za registraciju moraju priložiti dokaz o američkom državljanstvu. Drugi zakon reguliše način na koji izborni zvaničnici u Arizoni proveravaju biračke spiskove i poništavaju registracije osoba koje nisu državljani SAD.

Osim državnog obrasca, građani Arizone imaju pravo da se prijave za glasanje i putem federalnog obrasca, koji ne zahteva dokaz o državljanstvu. Prema dostupnim sudskim dokumentima, osobe koje su se registrovale putem federalnog obrasca, a nisu priložile dokaz o državljanstvu, mogu glasati samo na federalnim izborima, ali ne i za predsednika ili putem pošte. Sudska dokumentacija navodi da je u julu 2023. godine više od 19.000 građana Arizone bilo registrovano kao “federal-only” birači, jer nisu dostavili dokaz o državljanstvu.

Nakon što su ove mere usvojene, nekoliko organizacija, uključujući Demokratski nacionalni komitet, Demokratsku stranku Arizone i nevladine organizacije, podnelo je tužbe sa ciljem da spreče njihovu primenu. Tužioci tvrde da su sporne odredbe u suprotnosti sa Saveznim zakonom o registraciji birača, kao i sa prethodnim dogovorom iz 2018. godine između državnog sekretara Arizone i okružnog zapisničara Maricopa okruga.

Federalni okružni sud ranije je doneo odluku da izborni zvaničnici ne mogu odbacivati državne obrasce za registraciju bez dokaza o državljanstvu, ali je slučaj nastavio da se razvija kroz pravosudni sistem. Vrhovni sud sada ima zadatak da donese konačnu odluku o zakonitosti ovih mera i odnosu između saveznih i državnih propisa o registraciji birača.

Zagovornici novih mera navode da su one uvedene kako bi se sprečilo učešće osoba koje nisu američki državljani u izborima i da su reakcija na ranije tvrdnje o izbornim neregularnostima. Protivnici smatraju da bi primena ovih zakona mogla ograničiti pristup biračkom pravu i da je u suprotnosti sa federalnim zakonodavstvom.

Očekuje se da će odluka Vrhovnog suda imati šire posledice na način sprovođenja izbora ne samo u Arizoni, već i u drugim državama koje razmatraju slične mere. Do konačne presude, primena spornih odredbi ostaje predmet pravosudnog nadzora.