Inflacija porasla sa 1,9% na 2,7%, očekivanja o prihodima pala za 18,1 poen zbog rasta cena energenata

Prema najnovijem izveštaju nemačke agencije za istraživanje tržišta GfK i Nirnberškog instituta za tržišne odluke (NIM), vrednost indeksa potrošačkog raspoloženja u Nemačkoj u prognozi za maj pala je sa revidiranih minus 28,1 poen na minus 33,3 poena, što predstavlja najniži nivo od februara 2023. godine.

Komponenta indeksa koja meri očekivanja rasta ličnih prihoda potonula je za 18,1 poen na minus 24,4 poena, dok je spremnost potrošača na kupovinu oslabila za 3,5 poena, na minus 14,4 poena, što je najniži nivo u poslednje dve godine. Indikator ekonomskih očekivanja smanjen je za 6,8 poena, na minus 13,7 poena, približavajući se vrednostima zabeleženim u aprilu 2022, na početku rata u Ukrajini.

“Očekivanja u pogledu prihoda bukvalno se urušavaju zbog rastuće inflacije. Ljudi zbog toga veruju da sada nije povoljno vreme za veće kupovine”, izjavio je predstavnik NIM-a Rolf Birkl.

Pad sentimenta potrošača zabeležen je u trenutku pojačanih ekonomskih neizvesnosti, koje su posledica rasta cena energenata i uticaja rata na Bliskom istoku. Ove okolnosti direktno utiču na očekivanja građana u vezi sa prihodima i ličnom potrošnjom, koja je ključna za privredni rast.

Inflacija u Nemačkoj porasla je sa 1,9% na 2,7% u martu, uglavnom zbog viših cena energije, što je dodatno povećalo očekivanja potrošača o nastavku rasta cena. Prema navodima iz izveštaja, trenutni pad potrošačkog raspoloženja prati pogoršanje ekonomskih indikatora i rast inflacionih pritisaka.

Kompanija nastavlja tradiciju podrške sportu, deo tima učestvuje na manifestaciji sa gotovo 50 godina istorije

Kompanija Univerexport i ove godine pruža podršku 49. izdanju Fruškogorskog maratona, jednoj od najznačajnijih sportsko-rekreativnih manifestacija u regionu, koja će biti održana na Fruškoj gori tokom predstojećeg vikenda. Nakon prošlogodišnjeg učešća, Univerexport nastavlja da ulaže u događaj koji tradicionalno okuplja hiljade učesnika svih generacija – od rekreativaca do iskusnih planinara i sportista, podstičući tako odgovornost, zajedništvo i brigu o zdravlju.

Posebnu vrednost ovogodišnjoj podršci daje činjenica da će deo zaposlenih Univerexporta aktivno učestvovati na maratonu, što potvrđuje posvećenost kompanije promociji zdravih navika i u okviru sopstvenog kolektiva. Iz Univerexporta navode: „Fruškogorski maraton je mnogo više od sportskog događaja – to je simbol tradicije, istrajnosti i ljubavi prema prirodi. Drago nam je što i ove godine nastavljamo saradnju sa manifestacijom koja okuplja ljude oko pravih vrednosti.”

Učešće u ovoj manifestaciji deo je šire strategije kompanije, koja je usmerena ka kontinuiranoj podršci projektima važnim za razvoj lokalne zajednice, sa naglaskom na zajedništvo i zdrav način života.

U 2026. godini čak 70% radnika iz ovih sektora odbija finalni razgovor prilikom odlaska, što ukazuje na rastuću apatiju i rizik za kompanije

U tehnološkom i finansijskom sektoru zabeležen je zabrinjavajući trend: 70 odsto zaposlenih odbija da učestvuje u izlaznim intervjuima prilikom napuštanja kompanije tokom 2026. godine, pokazali su najnoviji podaci koje prenose ekonomske analize. Ova pojava prepoznata je kao ekonomski i organizacioni signal rastuće apatije zaposlenih, koja se širi kao odgovor na toksična radna okruženja i prevelika očekivanja u AI eri.

Psiholozi ističu da apatija zaposlenih nije rezultat nedostatka ambicije, već aktivnog emocionalnog mehanizma odbrane. Dr Elen Kaningem navodi da apatija u 2026. godini predstavlja pokušaj zaposlenih da sačuvaju energiju i zaštite se od dodatnog razočaranja: „U ovo AI vreme, ljudski kapacitet za brigu je iscrpljen. Apatija nastupa kao ‘sigurnosni ventil’, kada mozak prestane da oseća umesto da ulaže dodatni trud.”

Odbijanje izlaznih intervjua tumači se kao poslednji čin očuvanja energije od strane zaposlenih, koji više ne vide smisao u davanju povratnih informacija organizaciji koju su već emotivno napustili. Analitičari upozoravaju da je apatija ‘zarazna’ – kada ključni član tima prestane da bude mentor i širi entuzijazam, efekat se širi na celu organizaciju. Markus Verner objašnjava: „Ljudi su trenirani da budu produktivni roboti, a sada reaguju kao softver koji se jednostavno ugasi. Apatija je njihov način da poruče: ‘Vi niste vredni moje iskrenosti.’”

Eksperti za poslovnu psihologiju navode ključne pokazatelje apatije: smanjenje kognitivnog doprinosa (prestaju da postavljaju pitanja i nude rešenja), povlačenje iz neformalne digitalne komunikacije (postaju ‘digitalne senke’), kao i odbijanje učešća u mentorstvu i razmeni znanja sa mlađim kolegama. Sara Dženkins iz Fortune-a ističe da milenijalci i Gen Z generacija, kada uđu u stanje apatije, prestaju da investiraju u druge i povlače se iz profesionalnih odnosa.

Stručnjaci upozoravaju menadžere da je tišina zaposlenih mnogo opasnija od otvorene kritike. Kada zaposleni kritikuje, on još uvek veruje u mogućnost promene. Ali kada zavlada apatija, povratak poverenja postaje gotovo nemoguć. „Ako menadžer čeka izlazni intervju da bi saznao zašto je tim apatičan, već je izgubio bitku”, ocenjuju psiholozi, uz zaključak Markusa Vernera: „Ne tražite od zaposlenih poverenje na kraju puta. Slušajte ih dok su još tu.”