Švajcarska kompanija platila 1,85 milijardi evra za akviziciju Xella Group, koja ostvaruje godišnju prodaju od oko milijardu evra

Švajcarska kompanija Holcim, već dugo prisutna na tržištu Srbije, postala je vlasnik 238.747 akcija apatinske građevinske firme Rapid, što čini 73,15 odsto glasova u kompaniji. Ova transakcija je proistekla iz akvizicije Xella Group, poznate po građevinskim materijalima, za koju je Holcim izdvojio 1,85 milijardi evra. Preuzimanje je realizovano na osnovu ugovora o prodaji udela u firmama LSF10 XL Investments i LSF10 XL Gp, potpisanog još u oktobru prethodne godine.

Pre akvizicije, 238.747 akcija Rapida bilo je u vlasništvu Xella Srbija Vreoci, a sada su prenete na Holcim. Xella Group, čiji brendovi su prepoznatljivi na tržištu građevinskih materijala, ostvaruje godišnju prodaju od oko jedne milijarde evra. Holcim je, osim proizvodnje cementa, betona i agregata, vlasnik i Fabrike cementa u Beočinu, a tokom 2022. godine proširio je poslovanje akvizicijom kompanije Teko Mining i kamenoloma Podbukovi, kao i kamenoloma Jazovnik u januaru 2025. godine.

Prema podacima sa Beogradske berze, Holcim je sada većinski vlasnik Rapida, što mu omogućava značajan uticaj na dalji razvoj ove firme u Srbiji. Kompanija je prepoznata po regionalnoj ekspanziji i ulaganju u građevinsku industriju, a akvizicija Xella Group dodatno jača njenu poziciju na evropskom tržištu.

Xella Group ostvaruje prodaju od oko milijardu evra godišnje, a Holcim je za kompletno preuzimanje izdvojio 1,85 milijardi evra. Ovim potezom, Holcim konsoliduje svoj portfelj u sektoru građevinskih materijala i širi prisustvo u Srbiji i regionu.

Prihod od DRAM čipova dostigao 31,3 milijarde dolara, a prognoza za naredni kvartal iznad 50 milijardi dolara

Američka kompanija Micron Technology ostvarila je u fiskalnom trećem tromesečju prihod od 41,5 milijardi dolara, što je rast od 4,5 puta u odnosu na prethodni period i znatno iznad konsenzusa tržišta od 35,3 milijarde dolara. Ova ekspanzija poslovanja, prema podacima kompanije, rezultat je velikog rasta potražnje za memorijskim čipovima i povećanja prodajnih cena.

Prihodi od DRAM čipova u kvartalu su iznosili 31,3 milijarde dolara, uz rast od 67 odsto na kvartalnom nivou, pre svega zahvaljujući povećanju prodajnih cena od oko 60 odsto. NAND segment je zabeležio prihod od 9,9 milijardi dolara, što je dvostruko više nego u prethodnom kvartalu. Isporuka NAND čipova porasla je za 5-6 odsto, dok su prosečne prodajne cene skočile za oko 85 procenata.

Kompanija je sklopila 16 dugoročnih ugovora o snabdevanju, čime je obezbedila kontinuitet poslovanja i smanjenje rizika od povratka u cikličnost. Očekuje se da će rast isporuka DRAM čipova u 2026. godini iznositi 22-25 odsto, dok se za NAND čipove očekuje rast od 20 odsto. Uprava kompanije navodi da će “usko grlo” u snabdevanju memorijskim čipovima trajati i posle 2027. godine, suprotno ranijim procenama da će nestašice biti rešene početkom sledeće godine.

Prilagođena dobit po akciji (EPS) iznosila je 25,11 dolara, iznad očekivanja tržišta od 20,3 dolara. Bruto profitna margina bila je rekordnih 84,9 odsto, dok je uprava prethodno prognozirala 81 odsto. Kapitalna ulaganja (CAPEX) u kvartalu dostigla su 7,1 milijardu dolara, a za celu fiskalnu godinu očekivani nivo ulaganja povećan je na 27 milijardi sa ranijih 25 milijardi dolara. Sledeće godine planirani CAPEX je gotovo 50 milijardi dolara. Prilagođeni slobodan novčani tok (FCF) iznosio je 18,3 milijarde dolara.

Za tekući kvartal, Micron očekuje prihod od oko 50 milijardi dolara, što je iznad konsenzusa od 43,5 milijardi i značajno više u poređenju sa 11,3 milijarde dolara iz istog perioda prethodne godine. Bruto margina se projektuje na 86 odsto, dok je prilagođeni EPS procenjen na 31,0 dolar, iznad konsenzusa od 25,4 dolara.

Akcije kompanije skočile su 18 odsto na 1.237 dolara u produženom trgovanju, nakon što su u 2026. godini već porasle 3,7 puta.

Građani već mogu online da generišu uplatnice, a od 2027. sistem automatski popunjava podatke za sve takse

Građani i privreda u Srbiji od juna 2026. koriste ePlati, sistem za elektronsko plaćanje svih taksi i naknada u postupcima pred javnim organima. Preko ePlati, koji je razvila Kancelarija za IT i eUpravu, moguće je odmah generisati opštu uplatnicu online, dok je cilj da se od 2027. godine ceo proces potpuno automatizuje – korisnici će birati uslugu, a sistem će sam prikazati kome, koliko i za šta se plaća.

Trenutno korisnici sami unose podatke na ePlati platformi, uključujući informacije o pružaocu usluge, platiocu, primaocu, iznosu i svrsi uplate. Nakon toga, sistem automatski generiše jedinstveni poziv na broj, a služba može proveriti uplatu po službenoj dužnosti, bez potrebe za dostavljanjem dokaza o uplati. Ovakav način plaćanja smanjuje administraciju i rizik od grešaka, kao i mogućnost zloupotreba, poput više korišćenja iste uplatnice ili dodavanja nula na već overene dokumente.

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke u NALED-u: „Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu, a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama.”

Reforma digitalizacije naplate taksi i naknada, započeta 2025. godine, realizuje se u dve faze. U prvoj fazi, koja je u toku, državni organi su obavezni da evidentiraju elektronske uplate, dok građani više ne moraju da prilažu papirne dokaze. Do sada je kroz Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda evidentirano oko 1.600 taksi i naknada. Republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da upišu sve takse i naknade, što je preduslov za drugu fazu.

Od 2027. godine, kada se očekuje potpuna integracija sistema, građani neće unositi podatke ručno – automatizovani sistem prikazivaće sve iznose i svrhe uplate, a uplatnica će biti unapred popunjena. Više različitih taksi za isti postupak biće objedinjeno kroz jednu transakciju, čime se dodatno smanjuje administrativni teret i mogućnost greške. Ovaj model već funkcioniše kod usluga MUP-a za lična dokumenta i vozačke dozvole, a sada će biti primenjen i na ostale javne usluge.

Analize NALED-a pokazuju da u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, regulisanih kroz preko 500 zakona, dok više od 400 lokalnih odluka uvodi dodatne takse. Istraživanje iz 2024. godine pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno podstiču sivu ekonomiju. Potpuna integracija ePlati sa Registrom administrativnih postupaka i Jedinstvenom evidencijom neporeskih prihoda omogućava javno dostupnu i ažurnu evidenciju svih taksi i naknada.