Proizvođačka cena veća za sedam dinara od otkupne, prinos ispod 7 tona po hektaru smatra se podbačajem

Žetva pšenice u Srbiji je započela, a prvi izveštaji ukazuju na visok kvalitet zrna i prinos za koji se procenjuje da bi sve ispod 7 tona po hektaru bio podbačaj. Iako se očekuje natprosečan rod, otkupna cena novog roda pšenice ostaje niska i kreće se od 19 do 20 dinara po kilogramu, što poljoprivrednicima omogućava zaradu tek ukoliko ostvare prinos od 8 tona po hektaru, navodi predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov.

Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena pšenice je najmanje sedam dinara viša od aktuelne otkupne. “Kada se saberu svi troškovi u proizvodnji ovogodišnjeg roda pšenice, potrebno je potrošiti 148.639 dinara po hektaru, što uključuje sve mašinske operacije i repromaterijal po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona po hektaru, cena proizvodnje iznosi 27 dinara po kilogramu”, izjavila je Nestorov.

Na pitanje o mogućem uticaju interventnog otkupa Robnih rezervi na cenu, Nestorov ističe da Zadružni savez Vojvodine svake godine traži tu meru, ali da se otkupljuju male količine koje ne utiču na tržište. “Direkcija za robne rezerve reaguje sa skromnim količinama, što ne može da pomeri cenu u momentu. Bitno je i vreme reakcije, a tema se obično otvara kada žetva već počne”, napominje Nestorov.

Zadružni savez Vojvodine je predložio Ministarstvu poljoprivrede da poljoprivrednicima koji imaju registrovanu pšenicu u e-Agraru budu obezbeđeni kratkoročni beskamatni krediti najmanje na tri meseca, kako bi prevazišli jaz između niske tržišne cene i potrebe za prodajom.

Kao problem se ističe i nedostatak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda, što otežava donošenje ekonomskih mera i planiranje buduće proizvodnje. “Ako bismo imali te podatke, lakše bi se vodila ekonomska politika, a poljoprivrednici i zadruge bi lakše planirali proizvodnju”, rekla je Nestorov.

Otkupna cena pšenice već nekoliko godina ne beleži rast, iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. Kao razloge navodi poremećene geopolitičke odnose i probleme na evropskom tržištu, uz napomenu da poljoprivrednici često prodaju ispod cene koštanja.

Nestorov dodaje da su pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta, što je pozitivan pomak, posebno jer je najveći inostrani kupac Italija, koja zahteva visok kvalitet hlebnog zrna.

Do 30. juna republički organi moraju evidentirati sve takse, a 72% privrednika navodi parafiskalne namete kao uzrok sive ekonomije

Građani i privreda u Srbiji od 2025. godine mogu koristiti sistem ePlati za elektronsko plaćanje taksi i naknada u postupcima javnih organa, bez potrebe za dostavljanjem overenih uplatnica. Prema podacima iz NALED-a, do sada je kroz sistem evidentirano oko 1.600 taksi i naknada, a cilj je potpuna automatizacija procesa od 2027. godine.

Trenutno, korisnici putem ePlati mogu generisati opštu elektronsku uplatnicu, koju samostalno popunjavaju, dok će u drugoj fazi, od 2027. godine, sistem automatski prikazivati iznose i primaoce za sve potrebne takse i naknade, omogućavajući objedinjenu uplatu za više nameta istovremeno. Ova reforma, pokrenuta 2025. godine, ima za cilj da pojednostavi administraciju, smanji greške i skrati vreme kontakta sa institucijama.

Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u, ističe: „Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu, a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama.“

Republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da evidentiraju sve takse i naknade kroz Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda, što je preduslov za punu implementaciju druge faze. Prema analizama NALED-a, u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, regulisanih kroz preko 500 zakona, dok više od 400 lokalnih odluka uvodi dodatne namete. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno doprinose sivoj ekonomiji.

Ova digitalizacija deo je šire reforme koju vodi Ministarstvo finansija, uz podršku Kancelarije za IT i eUpravu, Republičkog sekretarijata za javne politike, Uprave za trezor i NALED-a, a podržavaju je i GIZ, projekat „Bolji način“, Vlada Kraljevine Švedske, Svetska banka i UNDP. Reforma je deo Reformske agende Srbije u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Monarh uplatio 12,9 miliona funti, Vilijam uplatio 9 miliona evra, prvi put objavljeni tačni iznosi

Britanski kralj Čarls III uplatio je godišnji porez u iznosu od 12,9 miliona funti (14,97 miliona evra) za fiskalnu godinu 2024-2025, čime je postao prvi monarh koji je javno objavio tačan iznos poreske obaveze. Ovim iznosom, kralj Čarls III se svrstava među 100 najvećih poreskih obveznika u Velikoj Britaniji, kako je saopšteno.

Zvaničnici su potvrdili da će kralj Čarls i kraljica Kamila nastaviti da borave u Klarens Hausu, dok je renoviranje Bakingemske palate u toku kako bi se omogućio veći pristup javnosti. Princ od Velsa, Vilijam, u istom periodu je uplatio porez u iznosu od 7,76 miliona funti (9 miliona evra), prema godišnjem izveštaju o kraljevskim finansijama.

Britanski monarsi po zakonu nisu u obavezi da plaćaju porez na dohodak, porez na nasledstvo za ono što dobiju od prethodnog monarha, niti porez na kapitalnu dobit. Ipak, kralj Čarls dobrovoljno plaća porez na dohodak i porez na kapitalnu dobit na svaku prodaju privatne imovine.

Ovo je prvi put da je kralj Čarls, svojom ličnom odlukom, javno otkrio lične poreske uplate kao monarh, čime je postavio novi standard transparentnosti u britanskoj kraljevskoj porodici.