Odluka doneta odnosom glasova osam prema četiri, najdublja podela u vrhu banke od 1992. godine

Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, saopšteno je nakon poslednje sednice održane krajem aprila 2026. godine. U obrazloženju odluke istaknuto je da inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ostaje povišena, što je dodatno podstaknuto rastom globalnih cena energenata i geopolitičkom neizvesnošću na Bliskom istoku.

Odluka je doneta odnosom glasova osam prema četiri, što predstavlja najizraženiju podelu među članovima američke centralne banke još od 1992. godine. Troje zvaničnika usprotivilo se formulaciji koja sugeriše moguća buduća smanjenja kamatnih stopa, dok je jedan član glasao za trenutno smanjenje referentne stope.

U saopštenju je naglašeno da američka ekonomija nastavlja sa solidnim rastom, a stopa nezaposlenosti ostaje stabilna. Federalne rezerve su ukazale na povećane inflatorne pritiske usled rasta cena energenata, uz napomenu da dešavanja na Bliskom istoku dodatno povećavaju neizvesnost oko ekonomskih izgleda.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se očekuje smena na čelu Federalnih rezervi, jer bi Kevin Vorš trebalo da nasledi Džerouma Pauela u maju, po isteku njegovog mandata.

Analitičari ocenjuju da ovako izraženo neslaganje unutar Federalnih rezervi može uticati na očekivanja tržišta i povećati verovatnoću promene kamatnih stopa do kraja godine.

Američko ministarstvo finansija produžilo rok za sklapanje ugovora oko međunarodne imovine vredne 22 milijarde dolara

Američko Ministarstvo finansija produžilo je za oko mesec dana rok energetskim kompanijama da zaključe ugovore o kupovini strane imovine drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte, kompanije Lukoil. Novi rok za pregovore pomeren je sa 1. maja na 30. maj, navodi se na zvaničnom sajtu američkog ministarstva, a prenosi se u sredu.

U februaru ove godine, administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trampa usporila je proces prodaje međunarodne imovine Lukoila, čija je vrednost procenjena na oko 22 milijarde dolara. Ova odluka deo je šire strategije pritiska na Rusiju u okviru mirovnih pregovora o Ukrajini.

Sjedinjene Američke Države su do sada produžile rok za sklapanje dogovora oko pet puta, otkako su u oktobru uvele sankcije Lukoilu i državnoj kompaniji Rosnjeft. Razlog su prihodi ovih kompanija koji, prema zvaničnim navodima, podržavaju finansiranje rata u Ukrajini.

Sankcije su dovele do toga da Lukoil mora da proda svoj međunarodni portfolio, koji uključuje naftna polja, rafinerije i benzinske pumpe od Iraka do Finske. Prema uslovima sankcija, svaki potencijalni ugovor mora osigurati da Lukoil ne primi nikakvu uplatu unapred, a celokupan prihod od prodaje se uplaćuje na zamrznuti račun pod jurisdikcijom Sjedinjenih Američkih Država.

Takođe, završetak svake transakcije zahteva konačno odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija. Ovi uslovi postavljeni su kako bi se dodatno ograničio pristup Lukoila sredstvima koja bi mogla biti korišćena za podršku ratu u Ukrajini.

Inflacija u SAD dostigla 3,3 odsto, moguć rast cene nafte na 190 dolara do avgusta prema Oxford Economics

Cena nafte marke brent dostigla je 122 dolara po barelu, što predstavlja najviši nivo od 2022. godine, kao posledica zastoja u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i blokade Ormuskog moreuza. Prema informacijama iz ekonomskih analiza, nakon jednodnevnog skoka od skoro 10 odsto, cena se stabilizovala na oko 120 dolara. Organizacija Oxford Economics procenjuje da bi, ukoliko šestomesečni zastoj potraje, cena nafte mogla dostići 190 dolara do avgusta.

Ekonomista Pol Krugman je upozorio da bi nastavak blokade mogao izazvati globalnu recesiju ukoliko se situacija ne reši u narednim mesecima. Trenutno povećanje cena nafte već ima uticaj na svetsku ekonomiju, podstičući inflaciju u više zemalja. Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 3,3 odsto u martu, dok se Velika Britanija suočava sa ekonomskim gubicima i povećanim rizikom od recesije tokom 2026. godine.

Prema prikazu kretanja cene brenta tokom poslednjih mesec dana, tržište pokazuje pojačane oscilacije, što dodatno utiče na neizvesnost na globalnom nivou. Analitičari ističu da produžena blokada Ormuskog moreuza može imati dugoročne posledice po snabdevanje energentima i stabilnost svetske ekonomije.