Do 30. juna republički organi moraju evidentirati sve takse, a 72% privrednika navodi parafiskalne namete kao uzrok sive ekonomije

Građani i privreda u Srbiji od 2025. godine mogu koristiti sistem ePlati za elektronsko plaćanje taksi i naknada u postupcima javnih organa, bez potrebe za dostavljanjem overenih uplatnica. Prema podacima iz NALED-a, do sada je kroz sistem evidentirano oko 1.600 taksi i naknada, a cilj je potpuna automatizacija procesa od 2027. godine.

Trenutno, korisnici putem ePlati mogu generisati opštu elektronsku uplatnicu, koju samostalno popunjavaju, dok će u drugoj fazi, od 2027. godine, sistem automatski prikazivati iznose i primaoce za sve potrebne takse i naknade, omogućavajući objedinjenu uplatu za više nameta istovremeno. Ova reforma, pokrenuta 2025. godine, ima za cilj da pojednostavi administraciju, smanji greške i skrati vreme kontakta sa institucijama.

Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u, ističe: „Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu, a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama.“

Republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da evidentiraju sve takse i naknade kroz Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda, što je preduslov za punu implementaciju druge faze. Prema analizama NALED-a, u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, regulisanih kroz preko 500 zakona, dok više od 400 lokalnih odluka uvodi dodatne namete. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno doprinose sivoj ekonomiji.

Ova digitalizacija deo je šire reforme koju vodi Ministarstvo finansija, uz podršku Kancelarije za IT i eUpravu, Republičkog sekretarijata za javne politike, Uprave za trezor i NALED-a, a podržavaju je i GIZ, projekat „Bolji način“, Vlada Kraljevine Švedske, Svetska banka i UNDP. Reforma je deo Reformske agende Srbije u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Monarh uplatio 12,9 miliona funti, Vilijam uplatio 9 miliona evra, prvi put objavljeni tačni iznosi

Britanski kralj Čarls III uplatio je godišnji porez u iznosu od 12,9 miliona funti (14,97 miliona evra) za fiskalnu godinu 2024-2025, čime je postao prvi monarh koji je javno objavio tačan iznos poreske obaveze. Ovim iznosom, kralj Čarls III se svrstava među 100 najvećih poreskih obveznika u Velikoj Britaniji, kako je saopšteno.

Zvaničnici su potvrdili da će kralj Čarls i kraljica Kamila nastaviti da borave u Klarens Hausu, dok je renoviranje Bakingemske palate u toku kako bi se omogućio veći pristup javnosti. Princ od Velsa, Vilijam, u istom periodu je uplatio porez u iznosu od 7,76 miliona funti (9 miliona evra), prema godišnjem izveštaju o kraljevskim finansijama.

Britanski monarsi po zakonu nisu u obavezi da plaćaju porez na dohodak, porez na nasledstvo za ono što dobiju od prethodnog monarha, niti porez na kapitalnu dobit. Ipak, kralj Čarls dobrovoljno plaća porez na dohodak i porez na kapitalnu dobit na svaku prodaju privatne imovine.

Ovo je prvi put da je kralj Čarls, svojom ličnom odlukom, javno otkrio lične poreske uplate kao monarh, čime je postavio novi standard transparentnosti u britanskoj kraljevskoj porodici.

Vrednost inostrane imovine Lukoila procenjena na 22 milijarde dolara, prethodna dozvola važila do 27. juna

Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) produžila je rok ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil za pregovore oko prodaje inostrane imovine do 25. jula 2026. godine. Nova licenca važi do 00.01 po istočnom vremenu SAD tog datuma, uz uslov da je svaka transakcija izričito vezana za dobijanje posebnog odobrenja OFAC-a.

Prethodna dozvola za pregovore o prodaji bila je važeća do 27. juna, a produženje dolazi kao deo američkih sankcija uvedenih Lukoilu u okviru pritisaka na Moskvu da pristane na mirovne pregovore o Ukrajini. Prema izveštajima iz 2024. godine, ukupna vrednost inostrane imovine Lukoila procenjuje se na 22 milijarde dolara.

U zvaničnom dokumentu OFAC-a navodi se: „Dozvola važi do 00.01 po vremenu istočne obale SAD 25. jula 2026. godine, pod uslovom da je izvršenje svakog takvog ugovora izričito uslovljeno dobijanjem posebnog odobrenja Kancelarije za kontrolu strane imovine.”

Sankcije su deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država prema Rusiji, a odnose se na imovinu van teritorije Ruske Federacije. Lukoil je već ranije započeo pregovore o prodaji svojih firmi u Evropi, a vrednost potencijalnih transakcija ostaje pod nadzorom američkih vlasti.

Ova odluka omogućava Lukoilu dodatno vreme za finalizaciju pregovora i nalaženje kupaca za imovinu vrednu 22 milijarde dolara, uz obavezu poštovanja svih regulatornih zahteva SAD.