Investicija od 220.000 do 320.000 evra u solarnu elektranu donosi godišnju uštedu od 40.000 do 60.000 evra

Prema najnovijim izmenama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, kompanije u Srbiji koje ulažu u sopstvene solarne elektrane mogu ostvariti značajne uštede, koje dostižu i više od 70 odsto, pokazuju ekonomske analize. Nova pravila stupila su na snagu nakon što je Privredna komora Srbije razmatrala balansiranje interesa investitora, kupaca, ali i stabilnosti energetskog sistema.

Izmenjena uredba precizira status “aktivnog kupca”, a kompanijama koje grade elektrane za sopstvene potrebe omogućena je skraćena procedura bez ograničenih početnih rokova za predaju zahteva. Za one koji višak energije prodaju na tržištu ili ga predaju EMS ili EDS, propisana je zahtevnija procedura, više dokumenata i studija, kao i rokovi za predaju zahteva (1.1-1.2. ili 1.7-1.8. tekuće godine). Aktivni kupac dobija dozvolu za svaku lokaciju zasebno, dok veći investitori moraju da obezbede depozit od 50.000 evra i bankarsku garanciju od 12.500 evra po nominalnom kilovatu maksimalne snage elektrane.

Prema izračunima, mala fabrika sa godišnjom potrošnjom od 500.000 kWh i prosečnom cenom od 0,11 do 0,14 evra po kWh (uključujući mrežarinu i druge troškove), uz ulaganje od 220.000 do 320.000 evra u solarnu elektranu snage 300 kW, može da ostvari godišnju uštedu od 40.000 do 60.000 evra. Očekuje se da uštede iznose od 20 do 40 procenata, a za proizvodnju tokom dnevnih sati i do 60 procenata. Kombinacijom baterijskih skladišta i dodatnih mera energetske efikasnosti, uštede mogu premašiti 70 odsto.

Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, predstavnici Ministarstva energetike, EMS, EDS, kao i kompanija iz sektora proizvodnje i skladištenja energije, analizirali su izazove u vezi sa priključcima na mrežu i balansnom odgovornošću. Posebno je apostrofirana potreba da preduzeća koja nemaju iskustva u energetici angažuju treća lica za upravljanje elektranama i balansiranje isporuke.

Iz Ministarstva energetike upozoravaju da je čest problem neusklađenost postojećih priključaka sa Zakonom o energetici, posebno za priključke izgrađene pre izmena 2011/12. godine. Svaka promena vezana za snagu priključka može doneti dodatne troškove.

Trenutno u Srbiji postoji oko 4.500 projekata malih elektrana (solarnih, vetro i hidro), ali je do sada realizovano svega 500 megavata gotovih kapaciteta. Većina projekata se još uvek nalazi u različitim fazama i pod različitim propisima, a značajan deo neće biti realizovan.

Preporuka stručnjaka je da kompanije pre početka investicije jasno definišu postojeću i planiranu potrošnju, odobrenu snagu, način korišćenja energije, planove za skladištenje i prodaju viškova, kao i status priključka na mrežu.

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila 200 miliona evra kredita, dok Evropska unija daje grant od 150 miliona evra

Radovi na drugoj deonici autoputa Bar-Boljare, na trasi Mateševo-Andrijevica, počinju danas i označavaju jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori u poslednjih deset godina. Ova faza, vredna 694 miliona evra, omogućiće povezivanje Mateševa i Andrijevice preko 23,4 kilometra autoputa, a završetak je planiran za pet godina, do 2030. godine.

Izgradnju deonice izvodi kineski konzorcijum PowerChina – STECOL – PCCD, dok se finansiranje i nadzor sprovode prema pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i međunarodnim FIDIC standardima. Na trasi će biti izgrađeno oko deset tunela, među kojima je i tunel Trešnjevik dužine 3,6 kilometara, kao i 21 most i vijadukt ukupne dužine skoro pet kilometara. Više od polovine trase činiće tuneli i mostovi, što pokazuje tehničku zahtevnost radova u planinskom području severne Crne Gore.

Prva deonica autoputa Smokovac-Mateševo, duga 41 kilometar, finansirana je kreditom kineske Exim banke od oko 944 miliona dolara i izvodila ju je kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC). Tada je javni dug Crne Gore značajno porastao, a otplata kredita tokom 2020. i 2021. godine predstavljala je ozbiljan fiskalni izazov za državu. Kritike međunarodnih institucija odnosile su se na visok nivo zaduženja, ograničenu transparentnost i poreske olakšice za izvođača, dok je značajan deo novca odlazio van domaće ekonomije.

Za razliku od prve deonice, druga faza projekta donosi novi model finansiranja. Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila je kredit od 200 miliona evra, dok je Evropska unija odobrila grant od 150 miliona evra, što predstavlja najveći pojedinačni bespovratni grant EU za jedan infrastrukturni projekat u Crnoj Gori. Skoro četvrtina investicije dolazi iz bespovratnih sredstava, čime se smanjuje potreba za dodatnim zaduživanjem države. Takođe, izvođač radova sada plaćaće PDV i druge poreze u Crnoj Gori, pa će deo investicija ostati u domaćem budžetu kroz poreze, angažovanje lokalnih podizvođača i nabavku robe i usluga.

Ekonomisti ističu da je autoput ključan za razvoj severa Crne Gore, koji godinama zaostaje po investicijama, zaposlenosti i privrednoj aktivnosti u odnosu na primorski i centralni deo zemlje. Nova deonica poboljšaće povezanost gradova kao što su Berane, Andrijevica, Plav i Gusinje sa Podgoricom i lukom Bar, smanjiće logističke troškove i povećati investicionu atraktivnost regiona.

Kompletan autoput Bar-Boljare, u ukupnoj dužini od oko 165 kilometara, deo je evropske TEN-T transportne mreže i Koridora 4 Zapadnog Balkana, čime dobija strateški značaj za povezivanje luke Bar, Srbije i centralne Evrope.

Prosečna inflacija u 2026. godini biće 3,6 odsto, dok se rast BDP-a sledeće godine očekuje na nivou od četiri odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji tokom 2026. godine iznositi 3,6 odsto, dok se za ovu godinu očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto. Za 2027. godinu MMF predviđa ubrzanje rasta BDP-a na četiri odsto, navedeno je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.

Šef Kancelarije MMF-a za Srbiju Lev Ratnovski istakao je da Narodna banka Srbije vodi odgovarajuću i restriktivnu monetarnu politiku, što doprinosi stabilnosti. “Projektujemo da će prosečna inflacija za 2026. godinu iznositi 3,6 odsto. Inflacija na kratkoročnom merenju mogla bi da bude malo brža pred kraj godine, odražavajući privremene faktore, ali očekujemo da će se inflacija u 2027. godini vratiti u raspon tolerancije NBS zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici”, rekao je Ratnovski.

Na panelu o monetarnoj politici u Sava centru, Ratnovski je dodao da MMF očekuje rast BDP-a od 2,8 odsto ove godine, dok za sledeću godinu projektuju ubrzanje rasta na četiri odsto. “Ubrzanje na četiri odsto biće vođeno povećanom potrošnjom jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, dajući domaćinstvima više prostora za potrošnju. Takođe, izvoz sledeće godine će doneti dodatne ekonomske dobitke za Srbiju, što se ogleda u većim brojkama BDP-a”, naveo je šef kancelarije MMF-a.

On je naglasio da projekcije zavise od globalnog okruženja, koje je i dalje neizvesno. “Projekcije su pravljene tokom intenzivnog bliskoistočnog sukoba. Ako globalno okruženje bude povoljnije, možemo očekivati pozitivne šokove ka nižoj inflaciji i većem rastu. Međutim, ukoliko se sukobi obnove, oni mogu uticati i na ekonomsku situaciju u Srbiji”, izjavio je Ratnovski.

Na pitanje o uticaju Ekspo izložbe u Beogradu sledeće godine na rast BDP-a, Ratnovski je odgovorio da nema konkretne cifre, ali je istakao da takve manifestacije povećavaju broj turista, što doprinosi rastu potrošnje i prihoda, te je to jedan od razloga za projekciju rasta od četiri odsto BDP-a za 2027. godinu. Nakon toga, MMF očekuje da će rast polako konvergirati dugoročnoj stopi za Srbiju od oko 3,5 odsto.

Ratnovski je ponovio važnost strukturnih reformi za povećanje produktivnosti, što je neophodno za dugoročni ekonomski napredak i smanjenje odljeva radne snage iz zemlje. “Sa fokusom na ove reforme, mislimo da Srbija može očekivati veće dugoročne stope rasta. Ovo je zaista najvažnije za ekonomiju Srbije u narednih pet ili 10 godina”, dodao je on.

Na regionalnom nivou, Ratnovski je naveo da samo Albanija i Srbija zadržavaju okvire ciljane inflacije i aktivne instrumente monetarne politike. U Srbiji, snažan rast plata doprinosi inflaciji usluga, dok je u Severnoj Makedoniji rast plata važan pokretač osnovne inflacije. U Crnoj Gori, MMF je naglasio potrebu za jačom vezom između plata i produktivnosti.

Na kraju, Ratnovski je istakao da monetarna politika može pomoći u učvršćivanju inflacionih očekivanja, ali ne može sama da reši pitanje rasta produktivnosti, te su strukturne reforme ključne za dugoročnu ekonomsku stabilnost.