Broj malvera prikrivenih kao AI alati porastao četiri do pet puta, a 42% napada koristi lažni ChatGPT

Kompanija Kaspersky zabeležila je više od 33.000 napada na mala i srednja preduzeća tokom perioda od januara do aprila 2026. godine, gde su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u popularne AI servise. U istom periodu, broj napada na mala i srednja preduzeća prerušnih u AI servise porastao je četiri do pet puta, dok više od polovine oglasa za inicijalni pristup firmama na dark web-u sada cilja ovaj sektor, pokazuju najnoviji podaci.

U poređenju sa prva četiri meseca 2025. godine, u Evropi je broj ovakvih napada povećan gotovo četiri puta, dostigavši više od 800 detektovanih slučajeva. Najčešći mamci u sajber napadima na mala i srednja preduzeća početkom 2026. godine bili su malveri koji se predstavljaju kao ChatGPT (42%), DeepSeek (23%) i Claude (20%).

Stručnjaci kompanije Kaspersky ističu da su napadači u 2026. godini sve češće koristili poslovne komunikacione platforme i elektronsku poštu kao mamac, a posebno se izdvajaju napadi u kojima su zlonamerni programi prerušeni u alate kao što je OpenClaw, AI alat koji je tokom ove godine brzo stekao popularnost. Pored toga, Kaspersky telemetrija je detektovala gotovo 415.000 napada na mala i srednja preduzeća, gde su maliciozni programi bili prerušeni u aplikacije za komunikaciju i video-konferencije kao što su Telegram, WhatsApp, Zoom i Microsoft Teams. Ovaj broj napada ostao je na sličnom nivou kao prethodne godine, što ukazuje na trajnu pretnju lažnih aplikacija za komunikaciju.

Fišing kampanje i prevare takođe su u porastu, a napadači se često predstavljaju kao banke, pružaoci AI usluga ili poznate kompanije, sa ciljem krađe pristupnih podataka, korporativnih informacija i finansijskih sredstava. Tokom 2026. godine zabeležene su brojne prevare u kojima se prevaranti lažno predstavljaju kao finansijske institucije, nudeći poslovne usluge ili kredite, te navode žrtve da na lažnim internet stranicama ostave lične i poslovne podatke.

“Sajber okruženje se neprestano menja, a napadači kontinuirano koriste nove mamce. Tokom prva četiri meseca ove godine naša rešenja za mala i srednja preduzeća otkrila su stotine napada u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u OpenClaw – AI alat koji tokom 2026. godine ubrzano stiče popularnost. Zato je važno da zaposleni u malim i srednjim preduzećima, kao i svi drugi korisnici, budu oprezni prilikom preuzimanja softvera sa interneta. Uvek proverite da li je naziv internet stranice ispravno napisan, pažljivo pregledajte linkove u sumnjivim porukama elektronske pošte i koristite pouzdana bezbednosna rešenja”, izjavio je Milan Kojić, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća za zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.

Analiza pokazuje da prevaranti koriste ukradene podatke kompanija ili preduzetnika za dalje malverzacije ili prodaju na dark web-u, dok kompromitovani poslovni nalozi na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju služe kao sredstvo za nove prevare usmerene ka klijentima pogođenih firmi. Stručnjaci savetuju dodatnu opreznost pri unosu podataka na internetu i proveru legitimnosti sajtova.

Prema podacima, rizik od povreda na radu na temperaturama iznad 30 stepeni raste 5 do 7 odsto, dok je broj smrtnih slučajeva porastao 42 odsto od 2000. godine

Evropska konfederacija sindikata (ETUC) pozvala je poslodavce širom Evrope da zaposlenima obezbede obavezne plaćene pauze za rashlađivanje tokom velikih vrućina, kao i pristup vodi, hladu i toaletima, uz obrazloženje da je broj smrtnih slučajeva na radu povezanih sa visokim temperaturama u Evropskoj uniji porastao za 42 odsto od 2000. godine. ETUC se poziva na praksu sa Svetskog prvenstva u fudbalu, gde su uvedene pauze za osveženje nakon 22 minuta igre u svakom poluvremenu, kako bi igrači mogli da odmore i unesu tečnost. Ovakve mere rezultat su višegodišnje inicijative sindikata profesionalnih fudbalera FIFPRO.

Prema podacima, broj zaposlenih izloženih toplotnim talasima povećan je za 60 odsto tokom poslednje dve decenije. Istraživanja pokazuju da 47 odsto zaposlenih smatra da im je na poslu previše vruće, dok samo 15 odsto navodi da su poslodavci preduzeli zaštitne mere. Kada temperatura premaši 30 stepeni Celzijusa, rizik od povreda na radu raste za 5 do 7 odsto, dok na temperaturama iznad 38 stepeni verovatnoća nezgoda raste za 10 do 15 procenata.

ETUC je predložio Evropskoj komisiji da se kroz Zakon o kvalitetnim radnim mestima propišu maksimalne dozvoljene radne temperature i obaveza poslodavaca da u saradnji sa sindikatima uvedu zaštitne mere. Preporučene mere uključene su u model-direktivu koju su predstavile sindikalne federacije EFFAT, EFBWW i EPSU. ETUC naglašava da pauze za radnike moraju biti znatno duže od trominutnih pauza koje imaju fudbaleri.

Evropska komisija je još 2023. godine objavila smernice za zaštitu zaposlenih od vrućine, ali ETUC upozorava da istraživanja pokazuju kako poslodavci najčešće nisu spremni na preventivne mere niti zaštitu od visokih temperatura uključuju u kolektivne ugovore. Među tragičnim slučajevima tokom prošlog leta navode smrt poljoprivrednog radnika u Španiji na temperaturi višoj od 40 stepeni, smrt dvojice građevinaca nakon toplotnog udara i pedesetogodišnjeg radnika u Francuskoj kojem je telesna temperatura tokom rada dostigla 42,9 stepeni.

Generalna sekretarka ETUC-a Ester Linč izjavila je da su “pauze tokom rada na visokim temperaturama razumna i neophodna mera zaštite” i istakla: “Građevinskim radnicima, beračima voća ili vozačima autobusa potrebne su znatno duže pauze od tri minuta kako bi se bezbedno oporavili.” Ona smatra da Evropska komisija treba da garantuje svima zakonsko pravo na duže pauze u uslovima visokih temperatura.

Đulio Romani, konfederalni sekretar ETUC-a, ocenio je da nema razloga da ista zaštita bude uskraćena radnicima koji grade stadione, voze vozove ili autobuse, prodaju hranu i piće ili održavaju sportske objekte. “Uvođenje zakonskog prava na pauze tokom rada na velikim vrućinama bila bi prava evropska pobeda ovog Svetskog prvenstva”, izjavio je Romani.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 2,4 milijarde radnika širom sveta izloženo je prekomernim vrućinama, što godišnje dovodi do više od 22,85 miliona povreda i nesreća na radu.

Švajcarska kompanija platila 1,85 milijardi evra za akviziciju Xella Group, koja ostvaruje godišnju prodaju od oko milijardu evra

Švajcarska kompanija Holcim, već dugo prisutna na tržištu Srbije, postala je vlasnik 238.747 akcija apatinske građevinske firme Rapid, što čini 73,15 odsto glasova u kompaniji. Ova transakcija je proistekla iz akvizicije Xella Group, poznate po građevinskim materijalima, za koju je Holcim izdvojio 1,85 milijardi evra. Preuzimanje je realizovano na osnovu ugovora o prodaji udela u firmama LSF10 XL Investments i LSF10 XL Gp, potpisanog još u oktobru prethodne godine.

Pre akvizicije, 238.747 akcija Rapida bilo je u vlasništvu Xella Srbija Vreoci, a sada su prenete na Holcim. Xella Group, čiji brendovi su prepoznatljivi na tržištu građevinskih materijala, ostvaruje godišnju prodaju od oko jedne milijarde evra. Holcim je, osim proizvodnje cementa, betona i agregata, vlasnik i Fabrike cementa u Beočinu, a tokom 2022. godine proširio je poslovanje akvizicijom kompanije Teko Mining i kamenoloma Podbukovi, kao i kamenoloma Jazovnik u januaru 2025. godine.

Prema podacima sa Beogradske berze, Holcim je sada većinski vlasnik Rapida, što mu omogućava značajan uticaj na dalji razvoj ove firme u Srbiji. Kompanija je prepoznata po regionalnoj ekspanziji i ulaganju u građevinsku industriju, a akvizicija Xella Group dodatno jača njenu poziciju na evropskom tržištu.

Xella Group ostvaruje prodaju od oko milijardu evra godišnje, a Holcim je za kompletno preuzimanje izdvojio 1,85 milijardi evra. Ovim potezom, Holcim konsoliduje svoj portfelj u sektoru građevinskih materijala i širi prisustvo u Srbiji i regionu.