Rast cene brent nafte podstaknut tenzijama SAD i Irana, dok EIA beleži brzo smanjenje svetskih zaliha

Cena nafte brent premašila je 101 dolar po barelu u sredu uveče, što je prvi put od maja da ovaj svetski referentni indeks prelazi psihološku barijeru od 100 dolara. Povećanje cene brent nafte rezultat je eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i snažne potražnje iz Kine. Prema podacima Uprave za energetske informacije SAD (EIA), svetske zalihe sirove nafte brzo se prazne, što dodatno utiče na tržišnu nestabilnost.

Pad globalnih zaliha i poremećaji u snabdevanju

Uporedo sa rastom cene brent nafte, američka nafta WTI dostigla je 96 dolara po barelu, takođe najviši nivo od maja. EIA je podigla prognozu prosečne cene brent nafte za 2026. godinu na 91 dolar po barelu, što je skoro pet odsto više od prethodne procene. Prognoza za WTI iznosi 84,65 dolara po barelu, takođe uz rast od gotovo pet odsto. Globalne zalihe nafte u 2026. smanjiće se za oko 400 miliona barela, a trend opadanja očekuje se do kraja godine.

Poremećaji transporta i regionalna nestabilnost

Dugotrajan sukob SAD i Irana značajno je poremetio izvoz nafte kroz Ormuski moreuz, ključni pravac za globalni transport energenata. EIA procenjuje da je obustava proizvodnje na Bliskom istoku u avgustu dostigla 6,7 miliona barela dnevno, dok će u četvrtom kvartalu smanjenje biti prosečno 5,7 miliona barela dnevno. Agencija ne očekuje povratak proizvodnje i izvoza u regionu na uobičajene nivoe pre drugog kvartala 2027. godine. Deo nafte biće preusmeren na alternativne izvozne rute, uključujući pretovar sa broda na brod, ali pouzdanost tih kanala ostaje upitna zbog nastavka sukoba.

Nastavak sukoba utiče na tržište i cene

Vojne akcije dodatno povećavaju rizik za snabdevanje. Američka vojska uništila je pet iranskih tankera nakon pokušaja napada na svoj brod, dok je Iran napao dva američka plovila i osam tankera u Persijskom zalivu. Huti militanti, koje podržava Iran, napali su energetsku infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji, uključujući rafineriju Džazan kapaciteta 400.000 barela dnevno. Kao rezultat, cena brent nafte nakratko je premašila 100 dolara po barelu. EIA upozorava da bi produženi poremećaji mogli dodatno smanjiti globalne zalihe i povećati inflaciju.

Kineska potražnja i globalna tržišna slika

S druge strane, povećana kupovina sirove nafte iz Kine dodatno utiče na cenu. Kina obnavlja smanjene zalihe sirove nafte i goriva, iako je tokom godine ograničila uvoz skupljih derivata zbog sukoba u Iranu. Sada povećava nabavke iz Afrike, Kanade i Latinske Amerike. Na globalnom planu, tržište ostaje pod pritiskom geopolitičkih tenzija i neizvesnosti oko brzine obnove snabdevanja. Cena nafte brent, kao ključni reper za evropsko i svetsko tržište, ostaje indikator nestabilnosti i ponude energenata.

Rebalans budžeta predviđa jednokratnu pomoć penzionerima i socijalno ugroženima, Fiskalni savet upozorava na rast deficita

Vlada Srbije usvojila je rebalans državnog budžeta, čime su ukupni prihodi i primanja povećani na 2.527,2 milijarde dinara. Istovremeno, obezbeđen je paket pomoći građanima vredan 980,6 miliona evra. Pomoć uključuje isplate penzionerima, korisnicima dečjeg dodatka i socijalne pomoći, a prema ekonomskoj analizi, najveći teret ovakve fiskalne politike nosiće najsiromašniji slojevi stanovništva.

Ukupni rashodi i izdaci planirani su na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije predviđeno je 779,9 milijardi dinara, što čini oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a na centralnom nivou vlasti. Ove mere dolaze u trenutku kada su najavljeni novi izbori, što izaziva dodatnu pažnju ekonomskih analitičara.

Detalji paketa pomoći i fiskalni izazovi

Penzioneri će, u zavisnosti od visine penzije, dobiti 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara. Korisnici dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka dobiće po 25.000 dinara, dok borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobijaju 10.000 dinara. Punoletni građani bez prava u okviru besplatnih akcija dobiće 6.000 dinara. Fiskalni savet upozorava da dodatna državna potrošnja može povećati inflatorne pritiske i fiskalni deficit.

S druge strane, vlast ističe da su javne finansije stabilne i da se novac od većih prihoda usmerava ka građanima i investicijama. Kao rezultat, deo ekonomske javnosti postavlja pitanje dugoročne održivosti ovakve politike i njenog uticaja na javni dug.

Politički aspekti i posledice za najsiromašnije

Danilo Šuković, ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da u budžetu nema “viška para” i da svaka dodatna potrošnja znači da će na nekoj drugoj strani biti manje sredstava. “Nema viška para. Niko nema viška para. Ako u svom budžetu potrošite više nego što ste planirali, moraćete da zakinete na nečemu drugom”, ističe Šuković.

On naglašava da će, zbog preraspodele novca, na kraju biti zakinuti najsiromašniji, posebno u uslovima kada socijalna politika nije adekvatna. “Ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva ne postoji, ona je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva”, dodaje Šuković. Prema njegovoj oceni, ni trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć, dok se jednokratne isplate dele svim građanima, bez obzira na imovinski status.

Šuković smatra da se ovakve mere donose pre svega u svrhu političkog marketinga, posebno u periodu pred izbore. On zaključuje da će, kao rezultat ovakve politike, cenu najviše platiti oni koji su već u najtežoj ekonomskoj situaciji.

Saradnja PKS i Yettel Bank ima za cilj ubrzanje primene AI rešenja u finansijskom sektoru i domaćoj privredi kroz razmenu znanja i povezivanje

Privredna komora Srbije i Yettel Bank potpisale su memorandum o saradnji u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije u bankarstvu. Dogovor je postignut tokom međunarodne konferencije „BELTALKS – Belgrade Economic Talks“ koja se održava 9. i 10. septembra u Beogradu. Kao rezultat, saradnja ima za cilj ubrzanje primene naprednih AI rešenja u domaćoj privredi i finansijskom sektoru.

Memorandum su potpisali Marko Čadež, predsednik PKS, i Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank. Pre svega, fokus je na razmeni znanja, povezivanju poslovne i akademske zajednice i jačanju veza sa finansijskim sektorom. „Veštačka inteligencija već menja način na koji poslujemo i živimo. Vrlo brzo će postati jedan od ključnih faktora konkurentnosti naših kompanija. Zato nam je važno da ovu temu ne ostavimo samo tehnološkom sektoru, već da u nju uključimo što veći broj kompanija, banaka, istraživačkih i obrazovnih institucija. Saradnja sa Yettel Bank nam otvara prostor da znanja i iskustva iz finansijskog sektora pretočimo u konkretna rešenja od efikasnijeg poslovanja i boljeg donošenja odluka do novih usluga koje će biti jednostavnije i korisnije za građane i privredu“, izjavio je Čadež.

Primena AI rešenja u bankarstvu i privredi

Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank, ističe da je digitalizacija već promenila način na koji se koriste mnoge usluge. Takođe, prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će dodatno promeniti samu ideju o tome šta usluge mogu biti. „Zato želimo da budemo među onima koji budućnost ne čekaju, već je grade. U ovom procesu Yettel Bank će biti pouzdan partner Privrednoj komori Srbije, državi, poslovnoj zajednici i svima koji žele da doprinesu razvoju domaćeg AI ekosistema. Srbija ima znanje, talente i energiju – sada je važno da to povežemo i napravimo sledeći korak“, rekao je Bogdanović.

Saradnja će obuhvatiti razvoj znanja i veština kroz edukativne programe, radionice i stručne skupove. Na taj način, cilj je da kompanije i građani mogu da koriste i razumeju potencijal novih tehnologija, kao i da aktivno učestvuju u njihovoj primeni. Poseban akcenat biće na odgovornoj i bezbednoj primeni veštačke inteligencije, uz poštovanje pravila o zaštiti podataka, sajber-bezbednosti i upravljanju rizicima.

Uticaj na konkurentnost i budućnost sektora

BELTALKS konferencija, na kojoj je potpisan memorandum, osmišljena je da podstakne ekonomsku saradnju i održivu transformaciju evropskih ekonomija. U tom kontekstu, dogovor između PKS i Yettel Bank predstavlja važan korak za domaći finansijski sektor. S druge strane, povezivanje poslovne i akademske zajednice otvara mogućnosti za razvoj inovativnih rešenja, dok odgovorna primena AI povećava poverenje korisnika i sigurnost sistema.

Kroz zajedničku inicijativu, PKS i Yettel Bank šalju poruku o važnosti saradnje različitih sektora i institucija za razvoj naprednih tehnologija. Kao rezultat, očekuje se da primena veštačke inteligencije u bankarstvu i privredi doprinese većoj efikasnosti, boljoj usluzi i dugoročnom jačanju konkurentnosti Srbije na evropskom tržištu.