Rebalans budžeta predviđa jednokratnu pomoć penzionerima i socijalno ugroženima, Fiskalni savet upozorava na rast deficita

Vlada Srbije usvojila je rebalans državnog budžeta, čime su ukupni prihodi i primanja povećani na 2.527,2 milijarde dinara. Istovremeno, obezbeđen je paket pomoći građanima vredan 980,6 miliona evra. Pomoć uključuje isplate penzionerima, korisnicima dečjeg dodatka i socijalne pomoći, a prema ekonomskoj analizi, najveći teret ovakve fiskalne politike nosiće najsiromašniji slojevi stanovništva.

Ukupni rashodi i izdaci planirani su na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije predviđeno je 779,9 milijardi dinara, što čini oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a na centralnom nivou vlasti. Ove mere dolaze u trenutku kada su najavljeni novi izbori, što izaziva dodatnu pažnju ekonomskih analitičara.

Detalji paketa pomoći i fiskalni izazovi

Penzioneri će, u zavisnosti od visine penzije, dobiti 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara. Korisnici dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka dobiće po 25.000 dinara, dok borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobijaju 10.000 dinara. Punoletni građani bez prava u okviru besplatnih akcija dobiće 6.000 dinara. Fiskalni savet upozorava da dodatna državna potrošnja može povećati inflatorne pritiske i fiskalni deficit.

S druge strane, vlast ističe da su javne finansije stabilne i da se novac od većih prihoda usmerava ka građanima i investicijama. Kao rezultat, deo ekonomske javnosti postavlja pitanje dugoročne održivosti ovakve politike i njenog uticaja na javni dug.

Politički aspekti i posledice za najsiromašnije

Danilo Šuković, ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da u budžetu nema “viška para” i da svaka dodatna potrošnja znači da će na nekoj drugoj strani biti manje sredstava. “Nema viška para. Niko nema viška para. Ako u svom budžetu potrošite više nego što ste planirali, moraćete da zakinete na nečemu drugom”, ističe Šuković.

On naglašava da će, zbog preraspodele novca, na kraju biti zakinuti najsiromašniji, posebno u uslovima kada socijalna politika nije adekvatna. “Ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva ne postoji, ona je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva”, dodaje Šuković. Prema njegovoj oceni, ni trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć, dok se jednokratne isplate dele svim građanima, bez obzira na imovinski status.

Šuković smatra da se ovakve mere donose pre svega u svrhu političkog marketinga, posebno u periodu pred izbore. On zaključuje da će, kao rezultat ovakve politike, cenu najviše platiti oni koji su već u najtežoj ekonomskoj situaciji.

Saradnja PKS i Yettel Bank ima za cilj ubrzanje primene AI rešenja u finansijskom sektoru i domaćoj privredi kroz razmenu znanja i povezivanje

Privredna komora Srbije i Yettel Bank potpisale su memorandum o saradnji u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije u bankarstvu. Dogovor je postignut tokom međunarodne konferencije „BELTALKS – Belgrade Economic Talks“ koja se održava 9. i 10. septembra u Beogradu. Kao rezultat, saradnja ima za cilj ubrzanje primene naprednih AI rešenja u domaćoj privredi i finansijskom sektoru.

Memorandum su potpisali Marko Čadež, predsednik PKS, i Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank. Pre svega, fokus je na razmeni znanja, povezivanju poslovne i akademske zajednice i jačanju veza sa finansijskim sektorom. „Veštačka inteligencija već menja način na koji poslujemo i živimo. Vrlo brzo će postati jedan od ključnih faktora konkurentnosti naših kompanija. Zato nam je važno da ovu temu ne ostavimo samo tehnološkom sektoru, već da u nju uključimo što veći broj kompanija, banaka, istraživačkih i obrazovnih institucija. Saradnja sa Yettel Bank nam otvara prostor da znanja i iskustva iz finansijskog sektora pretočimo u konkretna rešenja od efikasnijeg poslovanja i boljeg donošenja odluka do novih usluga koje će biti jednostavnije i korisnije za građane i privredu“, izjavio je Čadež.

Primena AI rešenja u bankarstvu i privredi

Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank, ističe da je digitalizacija već promenila način na koji se koriste mnoge usluge. Takođe, prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će dodatno promeniti samu ideju o tome šta usluge mogu biti. „Zato želimo da budemo među onima koji budućnost ne čekaju, već je grade. U ovom procesu Yettel Bank će biti pouzdan partner Privrednoj komori Srbije, državi, poslovnoj zajednici i svima koji žele da doprinesu razvoju domaćeg AI ekosistema. Srbija ima znanje, talente i energiju – sada je važno da to povežemo i napravimo sledeći korak“, rekao je Bogdanović.

Saradnja će obuhvatiti razvoj znanja i veština kroz edukativne programe, radionice i stručne skupove. Na taj način, cilj je da kompanije i građani mogu da koriste i razumeju potencijal novih tehnologija, kao i da aktivno učestvuju u njihovoj primeni. Poseban akcenat biće na odgovornoj i bezbednoj primeni veštačke inteligencije, uz poštovanje pravila o zaštiti podataka, sajber-bezbednosti i upravljanju rizicima.

Uticaj na konkurentnost i budućnost sektora

BELTALKS konferencija, na kojoj je potpisan memorandum, osmišljena je da podstakne ekonomsku saradnju i održivu transformaciju evropskih ekonomija. U tom kontekstu, dogovor između PKS i Yettel Bank predstavlja važan korak za domaći finansijski sektor. S druge strane, povezivanje poslovne i akademske zajednice otvara mogućnosti za razvoj inovativnih rešenja, dok odgovorna primena AI povećava poverenje korisnika i sigurnost sistema.

Kroz zajedničku inicijativu, PKS i Yettel Bank šalju poruku o važnosti saradnje različitih sektora i institucija za razvoj naprednih tehnologija. Kao rezultat, očekuje se da primena veštačke inteligencije u bankarstvu i privredi doprinese većoj efikasnosti, boljoj usluzi i dugoročnom jačanju konkurentnosti Srbije na evropskom tržištu.

Anketa pokazuje da je samo 84 odsto influensera uvek obeležilo partnerstvo, dok je Evropa još slabije regulisana

Brendovi u SAD sve češće traže od influensera da izostave obeležavanje plaćenih partnerstava. Anketa agencije SheSpeaks otkrila je da je 18 odsto kreatora sadržaja dobilo takav zahtev u poslednjih godinu dana. Pitanje sakrivanja reklama postalo je centralno za industriju, jer poverenje publike direktno utiče na uspeh influenserskog marketinga.

Pad transparentnosti i promena ponašanja influensera

Dugogodišnje istraživanje SheSpeaks-a pokazuje negativan trend. Samo 84 odsto influensera izjavilo je da “uvek ili gotovo uvek” jasno obeležava plaćena partnerstva, dok ih je pre deset godina to radilo 95 odsto. S druge strane, 14 odsto kreatora danas ne obeležava dosledno saradnje, što je sedam puta više nego ranije, kada je taj procenat iznosio 2 odsto. Takođe, uporedo sa ovim padom, utvrđeno je da tek 57 odsto kreatora dobija jasna uputstva o označavanju partnerstava od strane brendova ili agencija. Samo 36 odsto njih izjavilo je da brend proverava usklađenost objava sa pravilima.

Motivi brendova i uticaj na tržište

Razlog za ovakvo ponašanje, prema izjavama iz industrije, leži u uverenju da oglašavanje bez oznake deluje autentičnije i efikasnije. Brendovi često žele da objave izgledaju kao „organski“ sadržaj, jer smatraju da oznaka #ad smanjuje angažman publike. Zanimljivo je da je 2019. godine 25 odsto influensera dobijalo zahtev da izostavi obeležavanje, što pokazuje blagi pad eksplicitnih zahteva, ali istovremeno raste broj onih koji sami prećutkuju saradnju bez direktnog nagovora.

Regulatorni okvir i evropska perspektiva

Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC) zahteva da svaka materijalna veza između brenda i influensera bude jasno vidljiva korisnicima. Ipak, praksa pokazuje da kontrola i sankcionisanje kršenja ovih pravila nisu česti. Platforme kao što su YouTube, TikTok i Meta uvode automatsku detekciju neobeleženih partnerstava, pokušavajući da poboljšaju transparentnost. U Evropi je situacija slična. Provera Evropske komisije na uzorku od 576 influensera iz 22 zemlje pokazala je da je 97 odsto objavljivalo komercijalni sadržaj, ali samo 20 odsto ga je dosledno obeležavalo kao reklamu. Dodatno, samo 34 odsto profila tu oznaku prikazuje odmah, dok ostali zahtevaju dodatno kliktanje ili skrolovanje.

Srbija i lokalni izazovi u transparentnosti

Srbija nije deo evropskog „sweep-a“, ali se suočava sa istim problemima. Domaći pravni okvir oslanja se na Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača, koji zahtevaju jasno obeležavanje sponzorisane saradnje. Međutim, ne postoji poseban propis za influensersku delatnost. Kontrolu nad transparentnošću uglavnom sprovode tržišna inspekcija i Poverenik za zaštitu potrošača, i to najčešće tek po prijavi. Advokatska praksa ukazuje da domaći influenseri često krše obavezu transparentnog obeležavanja partnerstava.

Cena poverenja i dugoročne posledice

Anketa SheSpeaks-a pokazuje da je u pitanju trgovina poverenjem, a ne samo tehnički detalj. Osnivač jedne agencije za rad sa tehnološkim brendovima naveo je da je odbio saradnju vrednu šestocifrenu sumu zbog zahteva za izostavljanje disclosure-a. On naglašava da je poverenje publike ključni kapital svakog kreatora. Zbog toga, trend sakrivanja reklama nosi ozbiljne posledice za reputaciju i održivost influenserskog marketinga.