Anketa pokazuje da je samo 84 odsto influensera uvek obeležilo partnerstvo, dok je Evropa još slabije regulisana

Brendovi u SAD sve češće traže od influensera da izostave obeležavanje plaćenih partnerstava. Anketa agencije SheSpeaks otkrila je da je 18 odsto kreatora sadržaja dobilo takav zahtev u poslednjih godinu dana. Pitanje sakrivanja reklama postalo je centralno za industriju, jer poverenje publike direktno utiče na uspeh influenserskog marketinga.

Pad transparentnosti i promena ponašanja influensera

Dugogodišnje istraživanje SheSpeaks-a pokazuje negativan trend. Samo 84 odsto influensera izjavilo je da “uvek ili gotovo uvek” jasno obeležava plaćena partnerstva, dok ih je pre deset godina to radilo 95 odsto. S druge strane, 14 odsto kreatora danas ne obeležava dosledno saradnje, što je sedam puta više nego ranije, kada je taj procenat iznosio 2 odsto. Takođe, uporedo sa ovim padom, utvrđeno je da tek 57 odsto kreatora dobija jasna uputstva o označavanju partnerstava od strane brendova ili agencija. Samo 36 odsto njih izjavilo je da brend proverava usklađenost objava sa pravilima.

Motivi brendova i uticaj na tržište

Razlog za ovakvo ponašanje, prema izjavama iz industrije, leži u uverenju da oglašavanje bez oznake deluje autentičnije i efikasnije. Brendovi često žele da objave izgledaju kao „organski“ sadržaj, jer smatraju da oznaka #ad smanjuje angažman publike. Zanimljivo je da je 2019. godine 25 odsto influensera dobijalo zahtev da izostavi obeležavanje, što pokazuje blagi pad eksplicitnih zahteva, ali istovremeno raste broj onih koji sami prećutkuju saradnju bez direktnog nagovora.

Regulatorni okvir i evropska perspektiva

Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC) zahteva da svaka materijalna veza između brenda i influensera bude jasno vidljiva korisnicima. Ipak, praksa pokazuje da kontrola i sankcionisanje kršenja ovih pravila nisu česti. Platforme kao što su YouTube, TikTok i Meta uvode automatsku detekciju neobeleženih partnerstava, pokušavajući da poboljšaju transparentnost. U Evropi je situacija slična. Provera Evropske komisije na uzorku od 576 influensera iz 22 zemlje pokazala je da je 97 odsto objavljivalo komercijalni sadržaj, ali samo 20 odsto ga je dosledno obeležavalo kao reklamu. Dodatno, samo 34 odsto profila tu oznaku prikazuje odmah, dok ostali zahtevaju dodatno kliktanje ili skrolovanje.

Srbija i lokalni izazovi u transparentnosti

Srbija nije deo evropskog „sweep-a“, ali se suočava sa istim problemima. Domaći pravni okvir oslanja se na Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača, koji zahtevaju jasno obeležavanje sponzorisane saradnje. Međutim, ne postoji poseban propis za influensersku delatnost. Kontrolu nad transparentnošću uglavnom sprovode tržišna inspekcija i Poverenik za zaštitu potrošača, i to najčešće tek po prijavi. Advokatska praksa ukazuje da domaći influenseri često krše obavezu transparentnog obeležavanja partnerstava.

Cena poverenja i dugoročne posledice

Anketa SheSpeaks-a pokazuje da je u pitanju trgovina poverenjem, a ne samo tehnički detalj. Osnivač jedne agencije za rad sa tehnološkim brendovima naveo je da je odbio saradnju vrednu šestocifrenu sumu zbog zahteva za izostavljanje disclosure-a. On naglašava da je poverenje publike ključni kapital svakog kreatora. Zbog toga, trend sakrivanja reklama nosi ozbiljne posledice za reputaciju i održivost influenserskog marketinga.

Izbori dolaze nakon što je Narodna skupština raspuštena, a predsednik Vučić ističe tenzije i ekonomske izazove

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar, nakon što je prihvatio predlog Vlade i raspustio Narodnu skupštinu. Ova odluka znači da je Srbija i zvanično ušla u novu izbornu kampanju, a svi rokovi za izborne radnje počinju da teku od trenutka objave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ključni razlog za raspisivanje izbora, kako je naveo predsednik Vučić, jesu tenzije u društvu koje bi, u slučaju daljeg odlaganja izbora, mogle da izazovu još veću štetu.

Vanredni izbori i politički kontekst

Odluka o vanrednim parlamentarnim izborima dolazi manje od tri godine nakon što je prethodni saziv Skupštine izabran 17. decembra 2023. godine. Skupština nije odlučivala o najvažnijim pitanjima države tokom ovog perioda, što je uticalo na političku stabilnost. Vučić je naglasio da demokratija ostaje najbolji politički sistem i pozvao građane da učestvuju u izborima mirno, poštujući građanske slobode. “Demokratija je najbolji vid političkog sistema, bolje nije izmišljeno. Imaćete prilike da birate između brojnih opcija i pozivam vas da izborni dan, ali i sama kampanja proteknu u miru, da poštujete građanske slobode. Odluka naroda mora da se poštuje”, izjavio je Aleksandar Vučić.

Ekonomski izazovi i značaj izbora

U obraćanju naciji, Vučić je ukazao na to da se izbori održavaju u izazovnom ekonomskom trenutku. Prethodne godine bile su, prema njegovim rečima, obeležene krizama na globalnom nivou, uključujući ratove u raznim regionima sveta koji utiču i na ekonomsku stabilnost Srbije. On je istakao da je, uprkos svim preprekama, Srbija uspela da zadrži mir i stabilnost, kao i da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi ove godine. “Kroz sve to uspeli smo da zadržimo mir i stabilnost. Srbija je uspela da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi ove godine, uprkos svim preprekama. To ste uspeli vi – građani Srbije”, naglasio je predsednik.

Politički dijalog i naredni koraci

Vučić je izjavio da nemiri i neredi u Srbiji u prethodne dve godine nisu isključivo posledica političkih sukoba, već i dubljih podela u društvu. Istakao je da je više puta pozivao političke protivnike na dijalog, ali da je teško razgovarati sa onima koji dehumanizuju drugu stranu. Ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i odluka o raspisivanju izbora objavljeni su u “Službenom glasniku Republike Srbije”, čime su formalno započeti svi zakonski rokovi u vezi sa izbornim procesom. Kao rezultat, političke partije i građani sada ulaze u period kampanje koji će trajati do 25. oktobra, kada će se održati izbori za novi saziv Skupštine. Očekuje se da naredni izbori, zbog aktuelnih društvenih i ekonomskih izazova, imaju poseban značaj za stabilnost i dalji razvoj Srbije.

Sezonske oscilacije i rast troškova utiču na rent-a-kar tržište, prosečne cene najma od 25 do 100 evra dnevno

Rent-a-kar sektor u Srbiji karakterišu snažna konkurencija i sezonske oscilacije potražnje. Prema podacima Agencije za privredne registre, na domaćem tržištu posluje 268 preduzeća koja se bave rentiranjem i lizingom automobila i lakih motornih vozila. Vozni park procenjuje se na između 7.000 i 9.000 vozila, dok je u industriji zaposleno nešto više od hiljadu ljudi, uz dodatnu radnu snagu angažovanu preko agencija.

Sezonske oscilacije i struktura klijenata utiču na poslovanje

Glavni korisnici usluga su turisti, poslovni ljudi i građani Srbije koji žive u inostranstvu, a dolaze tokom odmora. Najveća potražnja za rent-a-kar vozilima beleži se tokom letnjeg i zimskog perioda. U mesecima van sezone agencije često pribegavaju kratkoročnim pozajmicama radi likvidnosti ili dugoročnom iznajmljivanju vozila firmama.
Prema rečima Vladimira Ilića, predsednika Udruženja za rentiranje automobila u Privrednoj komori Srbije, sektor okuplja i gotovo sve svetski poznate brendove kao što su Avis, Sixt, Hertz, EuropCar, Green Motion i Enterprise. Ove kompanije posluju putem franšiznih ugovora i predstavništava stranih firmi, što dodatno pojačava konkurenciju na tržištu.

Cene najma, troškovi i specifične usluge

Kao rezultat pritiska konkurencije, agencije u Srbiji nude raznovrsne dodatne usluge. Klijenti mogu iznajmiti vozilo sa automatskim menjačem, dečjim sedištima ili angažovati profesionalnog vozača. Moguće je preuzeti automobil u jednom gradu, a vratiti ga u drugom. Mnoge firme uvode i programe lojalnosti te popuste za ranije rezervacije preko interneta.
Prema Milanu Vladičiću iz agencije Nova rent, cene najma zavise od kategorije i perioda najma. Za manja vozila dnevni najam iznosi prosečno 25 evra, dok luksuzni modeli dostižu 100 evra i više po danu. U cenu su uključeni svi izdaci vezani za izdavanje vozila, a za standardna vozila depoziti iznose od 200 evra, dok za luksuzne modele mogu dostići i 2.000 evra.

Regulativa i inicijativa za licenciranje sektora

Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za licenciranje rent-a-kar kompanija kako bi se unapredila regulativa i zaštita korisnika. Prema aktuelnim propisima, kompanija mora imati najmanje pet vozila mlađih od pet godina da bi mogla da posluje. „Konkurencija u ovoj industriji je uvek dobrodošla, ali je važno da postoje jasna pravila“, ocenjuje Ilić.
Pored sezonskih promena potražnje, poslovanje opterećuju rastući troškovi nabavke novih vozila, lizing rate, kasko osiguranje i zarade zaposlenih. Agencije vode detaljnu evidenciju fleet cost-a, koji obuhvata troškove nabavke, registracije, osiguranja, guma i održavanja, kako bi pratile isplativost svakog vozila.

Perspektive i izazovi za rent-a-kar sektor u Srbiji

Rent-a-kar sektor u Srbiji ostaje izuzetno konkurentan, sa prisutnošću globalnih brendova i raznovrsnom ponudom. Međutim, sezonske oscilacije i rast operativnih troškova podstiču firme da šire usluge i sarađuju sa poslovnim klijentima. Inicijativa za licenciranje mogla bi dodatno unaprediti transparentnost i sigurnost na tržištu, a korisnici bi imali koristi od jasnijih pravila i veće zaštite.