Australijska avio-kompanija investira u 12 Airbus A350-1000ULR, sa 238 sedišta i 20.000 litara dodatnog goriva

Australijska avio-kompanija Qantas najavila je uvođenje najdužeg direktnog putničkog leta na svetu na relaciji Sidnej–London, u okviru projekta „Sunrise“, sa startom u oktobru 2027. godine. Let, u trajanju između 19 i 22 sata, preći će više od 16.000 kilometara bez zaustavljanja, što je prvi put da će ova dva grada biti povezana direktnom avio-linijom. Za ovu rutu koristiće se posebno modifikovani Airbus A350-1000ULR, sa dodatnim rezervoarom od 20.000 litara goriva, razvijen u saradnji sa kompanijom Airbus, omogućavajući let do 22 sata bez sletanja.

Verzija aviona za Project Sunrise imaće 238 sedišta raspoređenih u četiri klase, dok standardni Airbus A350-1000 može da primi do 480 putnika. Od ukupnog broja sedišta, 140 je predviđeno za ekonomsku klasu, a preostala mesta raspodeljena su na ostale klase radi povećanog komfora i prostora za putnike. To predstavlja veliku razliku u odnosu na trenutni najduži let koji obavlja Singapore Airlines na relaciji Singapur–Njujork, gde ekonomska klasa nije dostupna na svim najdužim rutama.

U izjavi, izvršna direktorka Qantas grupe Vanesa Hadson podsetila je da je kompanija još 1947. godine na „Kengur ruti“ do Londona imala čak sedam zaustavljanja. “Svaka nova generacija aviona uklonila je po jedno, a sada uklanjamo i poslednje”, istakla je Hadson.

Trenutno najduži direktni let sa putnicima u ekonomskoj klasi takođe obavlja Qantas na relaciji London–Pert, dugoj 14.499 kilometara, sa trajanjem od 16 do 18 sati. Nakon uspostavljanja rute Sidnej–London, planirana je i direktna linija Sidnej–Njujork, a tačan datum početka biće objavljen naredne godine. Kompanija je naručila ukupno 12 specijalno prilagođenih aviona tipa Airbus A350-1000ULR, pri čemu drugi avion trenutno prolazi osmonedeljni program testiranja i sertifikacije.

Lisabon prednjači sa 91,3 odsto, dok Sarajevo ostaje najpovoljnija evropska prestonica sa mesečnim izdacima od 584 evra

Beograd se nalazi na petoj poziciji među evropskim gradovima po visini troškova stanovanja u odnosu na prosečne plate, pokazuju rezultati istraživanja britanskog finansijskog portala Tradingpedia za 2026. godinu. U glavnom gradu Srbije, troškovi stanovanja iznose 61,5 odsto prosečne mesečne zarade, što Beograd svrstava među gradove u kojima samci izdvajaju najveći deo prihoda za stan i prateće usluge.

Prema podacima iz istraživanja, Lisabon zauzima prvo mesto, gde mesečni izdatak za namešten studio od 45 kvadratnih metara, sa uključenim komunalijama i internetom, iznosi 1.226 evra, što predstavlja 91,3 odsto prosečne plate od 1.343 evra. U Varšavi, za isti tip stana, mesečni trošak sa komunalijama i osnovnim potrepštinama je 1.303 evra, odnosno 68,2 odsto prosečne zarade.

Tirana je takođe visoko na listi sa mesečnim troškovima kirije i komunalija od 504 evra, što čini 66,3 odsto prosečne plate. Rim i Beograd su na četvrtom i petom mestu, sa udelima troškova stanovanja u prosečnoj plati od 62,6 odsto, odnosno 61,5 odsto, što ukazuje na značajno opterećenje budžeta stanovnika ovih gradova.

Sa druge strane, prema osnovnim mesečnim troškovima, Sarajevo je najpovoljnija evropska prestonica u 2026. godini, gde je prosečan mesečni izdatak za jednu osobu 584 evra. Troškovi izdavanja nameštenog studija od 45 kvadratnih metara, uključujući račune, internet i osnovne potrepštine, iznose 337 evra, što je najmanje među svim evropskim prestonicama.

Istraživanje navodi da Podgorica zatvara listu najjeftinijih evropskih prestonica sa ukupnim mesečnim troškovima od 760 evra. U ovom gradu, trošak stanovanja iznosi 443 evra mesečno, dok prosečna osnovna potrošačka korpa košta 110 evra. Uprkos rastu cena širom Evrope, Podgorica i dalje ostaje među najpovoljnijim prestonicama za život.

Sava centar privukao 5.500 učesnika na kongresu kardiologa, EXPO 2027 najavljen kao razvojna prilika za Srbiju

Delta holding je u obnovu Sava centra uložio 120 miliona evra, čime je Beograd napredovao za pet mesta na globalnoj listi kongresnih destinacija, prema izjavama generalne direktorke Sava centra, Kristine Milinčić. Tokom ove nedelje u Sava centru održava se Svetski kongres ekonomista, dok je prethodno Evropski kardiološki kongres okupio 5.500 učesnika, što potvrđuje rastuću važnost ovakvih događaja za lokalnu ekonomiju i međunarodnu poziciju Srbije.

Poslovni gost, prema procenama ekonomista, troši tri do pet puta više od prosečnog turističkog posetioca, a najveći deo budžeta namenjen je hotelima viših kategorija, restoranima i lokalnim uslugama. Pored toga, kongresi i sajmovi, kako je istakao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavljaju priliku za donošenje važnih poslovnih odluka i razvoj novih partnerstava, što ima dugoročan uticaj na ekonomski razvoj zemlje.

Kristina Milinčić naglašava da je Sava centar, kao najveći kongresni centar u jugoistočnoj Evropi, dao snažan podsticaj razvoju cele kongresne industrije u Srbiji. Nakon renoviranja, u ovom objektu su održani značajni događaji kao što su Kongres UEFA, svetski ortopedski kongres SICOT, evropski kongres endoskopske hirurgije, kao i aktuelni Svetski kongres ekonomista. “Kongres je jedini oblik turizma koji uvozi pamet, a ne samo devize, i taj intelektualni kapital ostaje gradu dugo nakon što se sale isprazne”, navodi Milinčić.

Za organizaciju međunarodnih skupova kandidature se pripremaju godinama, uz snažna partnerstva i kontinuirano pozicioniranje destinacije. Milinčić ističe da uspeh zavisi i od dodatnih hotelskih kapaciteta, izgradnje novog sajmišta za EXPO 2027, kao i proširenja aerodromskih kapaciteta, što sve zajedno čini ključnu infrastrukturu za privlačenje svetskih događaja.

EXPO 2027 se posmatra kao razvojna prilika koja može dodatno unaprediti kongresne i turističke kapacitete Srbije i doprineti njenom međunarodnom pozicioniranju. Milinčić zaključuje da je najvažnije poverenje organizatora, dok Sava centar ostaje simbol međunarodnih kongresa i partnerstva, sa odgovornošću da Beograd ostane na svetskoj kongresnoj mapi.