Strateško partnerstvo jača povezivanje evropskog i balkanskog tržišta, efikasnost i održivost logističkih procesa

Kompanije Nelt Grupa i JUSDA Europe potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu u logistici, sa ciljem unapređenja logističkih kapaciteta i povezivanja tržišta Evrope, Zapadnog Balkana i istočnih trgovačkih ruta. Prema saopštenju, partnerstvo donosi uštede od milion dinara godišnje, uz fokus na visoke profesionalne standarde i operativnu izvrsnost.

JUSDA Europe poseduje više od 25 godina iskustva u integrisanim logističkim uslugama, koje uključuju drumski, železnički, pomorski i avio-transport, skladištenje, carinsku podršku i optimizaciju lanaca snabdevanja. Nelt Grupa, kao jedan od vodećih logističkih sistema u regionu, kroz ovu saradnju dodatno potvrđuje svoju sposobnost da podrži kompleksne tokove robe i obezbedi povezanost ključnih tržišta.

“Ponosni smo što je JUSDA Europe prepoznala Nelt Grupu kao strateškog partnera za logističke usluge za tržište Zapadnog Balkana. Oslanjajući se na našu regionalnu mrežu i operativnu ekspertizu, u narednom periodu radićemo na daljem širenju saradnje i povezivanju tokova između Evropske unije, Zapadnog Balkana i istočnih tržišta”, izjavio je Vuk Mijanović, izvršni direktor za logističku izvrsnost i razvoj Nelt Grupe.

Partnerstvo je zasnovano na zajedničkoj viziji logistike, sa posebnim akcentom na operativnu realizaciju, dugoročne odnose sa klijentima i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga. Fokus će biti na povećanju efikasnosti, pouzdanosti i održivosti logističkih procesa, u skladu sa potrebama međunarodnih klijenata i savremenog tržišta.

“Naša saradnja sa Neltom zasniva se na međusobnom poštovanju i operativnoj sinergiji. Ovaj sporazum dodatno potvrđuje našu dugoročnu posvećenost izvrsnosti i omogućava nam da klijentima ponudimo efikasnu, povezanu i visoko pouzdanu logističku mrežu”, izjavio je Petr Škoda, generalni direktor JUSDA Europe.

Kroz ovo partnerstvo, Nelt Grupa i JUSDA Europe će unaprediti dostupnost i kvalitet logističkih usluga, doprinoseći višim standardima pouzdanosti, efikasnosti, profesionalnosti i održivosti u evropskom logističkom sektoru.

Javna zaduženost dostiže 44,5%, dok su sredstva usmerena na otkup duga i zelene projekte

Republika Srbija realizovala je novu emisiju državnih obveznica u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje dostižu do 4,9 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Transakcija je sprovedena u tri tranše i dve valute, što je prvi put u istoriji domaćeg tržišta, a interesovanje investitora premašilo je 8 milijardi evra.

Prva tranša od 1 milijarde evra dospeva 2031. godine, uz kuponsku stopu od 4,25 odsto i biće iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju naredne godine. Druga tranša, u vrednosti od 900 miliona evra, dospeva 2038. godine sa kamatom od 4,875 odsto i predstavlja održivu, tzv. zelenu obveznicu. Sredstva iz ove emisije biće namenjena zelenim projektima – unapređenju železničke infrastrukture, nabavci vozova i finansiranju beogradskog metroa.

Treća tranša iznosi 1,25 milijarde dolara, sa dospećem 2036. godine. Ministarstvo finansija je sprovelo operaciju finansijskog hedžinga, zamenivši dolarsku kamatu evro stopom od 4,66 odsto. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je: „Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije.”

Ukupna javna zaduženost Srbije projektovana je na 44,5 odsto na kraju godine, što je, prema navodima Ministarstva, u skladu sa dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata i nacionalnom strategijom Srbija 2030. U poređenju sa regionom, zemlje Centralne i Istočne Evrope su u 2026. na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra: Rumunija je prikupila 8 milijardi evra uz javni dug od 59,3 odsto BDP-a krajem 2025, Mađarska 3 milijarde evra i dug od 74,6 odsto BDP-a, Poljska 9,5 milijardi evra i dug 59,7 odsto BDP-a, dok je Slovenija emitovala 2,5 milijarde evra uz nivo duga od 65,7 odsto BDP-a.

Ministarstvo finansija nije navelo kamatne stope drugih zemalja, dok je poznato da je Slovenija u martu emitovala 500 miliona evra Panda obveznica u juanima po kamatnoj stopi od 1,9 odsto.

Upotreba AI alata od strane zaposlenih bez nadzora povećava ranjivost podataka i zahteva nove mere zaštite

Kompanija PULSEC ističe da fenomen Shadow AI postaje jedan od najbrže rastućih bezbednosnih izazova u savremenom poslovanju, jer svaki put kada zaposleni unesu interni dokument, deo koda ili poslovnu strategiju u AI alat, kompanija može izgubiti kontrolu nad tim podacima. Ovaj rizik je posebno izražen kada zaposleni bez znanja IT sektora koriste alate poput ChatGPT, Claude ili Gemini, što dovodi do toga da podaci napuštaju kontrolisano okruženje i završavaju na serverima u različitim jurisdikcijama.

Stručnjaci iz PULSEC-a upozoravaju da u praksi sve češće dolazi do ovakvog ponašanja zaposlenih, koji žele da ubrzaju rad koristeći AI alate za skraćivanje izveštaja ili rešavanje tehničkih problema. Kako navode, “internet pamti – uneti podaci neće magično nestati, već se negde skladište i obrađuju, i da otvaranje ‘incognito’ prozora u brauzeru ne spašava stvar”.

Mnogi korisnici veruju da su zaštićeni aktiviranjem opcija za privatnost ili isključivanjem treniranja AI modela, ali analiza uslova korišćenja pokazuje da provajderi zadržavaju određena prava nad podacima, uključujući njihovo čuvanje i potencijalnu buduću upotrebu. Čak i kod komercijalnih enterprise verzija, izvesni nivoi obrade i zadržavanja metapodataka ostaju prisutni, što znači da nijedna opcija nije potpuno bez rizika.

PULSEC savetuje kompanijama da primene sledeće mere: jasno definisanje politike upotrebe AI alata sa zabranom unošenja poverljivih informacija, uvođenje klasifikacije podataka na Public, Internal i Confidential, gde je za poverljive podatke upotreba AI servisa zabranjena, obaveznu ljudsku verifikaciju svih AI generisanih dokumenata, redovne obuke zaposlenih o rizicima i princip najmanjih privilegija pri pristupu AI alatima. Potpuna zabrana AI alata se ne pokazuje efikasnom, pa se preporučuje kombinacija edukacije, jasnih pravila i tehničke kontrole.

Za organizacije sa visokim zahtevima za sigurnošću, PULSEC preporučuje korišćenje izolovane cloud infrastrukture ili lokalno pokretanje AI modela u okviru sopstvene mreže, čime se izbegava slanje podataka eksternim provajderima. Shadow AI se smatra jednim od ključnih bezbednosnih izazova savremenih kompanija, jer dolazi iznutra, iz svakodnevnih navika zaposlenih, a rešenje zahteva kombinaciju pravila, edukacije i odgovorne kulture upravljanja podacima.