Venture kapital firma ‘1789 Capital’ ulaže u Polymarket, koji po ukidanju trogodišnje zabrane ostvaruje dobit od 400.000 i 1,4 miliona dolara na političkim događajima

Američka kompanija Polymarket, specijalizovana za ‘tržište predviđanja’, privukla je nekoliko desetina miliona dolara investicija od venture kapital firme ‘1789 Capital’, u kojoj je suvlasnik Donald Tramp Junior. Ova investicija je realizovana u avgustu prošle godine, a četiri meseca kasnije, u decembru 2025, Polymarket je posle trogodišnje zabrane ponovo dobio dozvolu za rad na američkom tržištu.

Polymarket je osnovan 2020. godine u Njujorku, sa fokusom na kreiranje platforme za trgovinu ugovorima vezanim za izvesne buduće događaje – od izbora do geopolitičkih dešavanja. U januaru 2022. američka Komisija za trgovinu derivatima (CFTC) zabranila je poslovanje ove kompanije u SAD, ali su korisnici sa VPN pristupom nastavili da koriste platformu iz drugih delova sveta.

Među najznačajnijim transakcijama, nekoliko sati pre američkog napada na Venecuelu početkom januara, jedan korisnik je pogodio tačan datum i ostvario dobit od 400.000 dolara. Krajem februara, sedam korisničkih računa precizno je predvidelo napad na Iran 28. februara, čime je ukupno ostvareno 1,4 miliona dolara zarade.

Polymarket svoju delatnost definiše kao tržište predviđanja, a ne kladionicu, ističući da korisnici investiraju novac u ugovore čija vrednost varira zavisno od ponude i potražnje. Platforma insistira na transparentnosti i kolektivnoj mudrosti korisnika, ističući razliku u odnosu na tradicionalne ankete.

Kao glavni konkurent Polymarketu navodi se kompanija Kalshi, dok je istorijski prvi ‘tržište predviđanja’ pokrenuo Univerzitet u Ajovi još 1988. godine, sa maksimalnim ulogom od 500 dolara po studentu. Danas više od 100 univerziteta koristi ovaj model za edukaciju o ekonomskim i političkim pokazateljima.

Polymarket je nakon investicije i povratka na američko tržište postao sinonim za moderno tržište predviđanja, naročito nakon što je Donald Tramp 2024. godine pobedio na predsedničkim izborima, suprotno prognozama istraživačkih agencija, ali u skladu sa predviđanjima korisnika ove platforme.

Strateško partnerstvo jača povezivanje evropskog i balkanskog tržišta, efikasnost i održivost logističkih procesa

Kompanije Nelt Grupa i JUSDA Europe potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu u logistici, sa ciljem unapređenja logističkih kapaciteta i povezivanja tržišta Evrope, Zapadnog Balkana i istočnih trgovačkih ruta. Prema saopštenju, partnerstvo donosi uštede od milion dinara godišnje, uz fokus na visoke profesionalne standarde i operativnu izvrsnost.

JUSDA Europe poseduje više od 25 godina iskustva u integrisanim logističkim uslugama, koje uključuju drumski, železnički, pomorski i avio-transport, skladištenje, carinsku podršku i optimizaciju lanaca snabdevanja. Nelt Grupa, kao jedan od vodećih logističkih sistema u regionu, kroz ovu saradnju dodatno potvrđuje svoju sposobnost da podrži kompleksne tokove robe i obezbedi povezanost ključnih tržišta.

“Ponosni smo što je JUSDA Europe prepoznala Nelt Grupu kao strateškog partnera za logističke usluge za tržište Zapadnog Balkana. Oslanjajući se na našu regionalnu mrežu i operativnu ekspertizu, u narednom periodu radićemo na daljem širenju saradnje i povezivanju tokova između Evropske unije, Zapadnog Balkana i istočnih tržišta”, izjavio je Vuk Mijanović, izvršni direktor za logističku izvrsnost i razvoj Nelt Grupe.

Partnerstvo je zasnovano na zajedničkoj viziji logistike, sa posebnim akcentom na operativnu realizaciju, dugoročne odnose sa klijentima i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga. Fokus će biti na povećanju efikasnosti, pouzdanosti i održivosti logističkih procesa, u skladu sa potrebama međunarodnih klijenata i savremenog tržišta.

“Naša saradnja sa Neltom zasniva se na međusobnom poštovanju i operativnoj sinergiji. Ovaj sporazum dodatno potvrđuje našu dugoročnu posvećenost izvrsnosti i omogućava nam da klijentima ponudimo efikasnu, povezanu i visoko pouzdanu logističku mrežu”, izjavio je Petr Škoda, generalni direktor JUSDA Europe.

Kroz ovo partnerstvo, Nelt Grupa i JUSDA Europe će unaprediti dostupnost i kvalitet logističkih usluga, doprinoseći višim standardima pouzdanosti, efikasnosti, profesionalnosti i održivosti u evropskom logističkom sektoru.

Javna zaduženost dostiže 44,5%, dok su sredstva usmerena na otkup duga i zelene projekte

Republika Srbija realizovala je novu emisiju državnih obveznica u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje dostižu do 4,9 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Transakcija je sprovedena u tri tranše i dve valute, što je prvi put u istoriji domaćeg tržišta, a interesovanje investitora premašilo je 8 milijardi evra.

Prva tranša od 1 milijarde evra dospeva 2031. godine, uz kuponsku stopu od 4,25 odsto i biće iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju naredne godine. Druga tranša, u vrednosti od 900 miliona evra, dospeva 2038. godine sa kamatom od 4,875 odsto i predstavlja održivu, tzv. zelenu obveznicu. Sredstva iz ove emisije biće namenjena zelenim projektima – unapređenju železničke infrastrukture, nabavci vozova i finansiranju beogradskog metroa.

Treća tranša iznosi 1,25 milijarde dolara, sa dospećem 2036. godine. Ministarstvo finansija je sprovelo operaciju finansijskog hedžinga, zamenivši dolarsku kamatu evro stopom od 4,66 odsto. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je: „Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije.”

Ukupna javna zaduženost Srbije projektovana je na 44,5 odsto na kraju godine, što je, prema navodima Ministarstva, u skladu sa dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata i nacionalnom strategijom Srbija 2030. U poređenju sa regionom, zemlje Centralne i Istočne Evrope su u 2026. na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra: Rumunija je prikupila 8 milijardi evra uz javni dug od 59,3 odsto BDP-a krajem 2025, Mađarska 3 milijarde evra i dug od 74,6 odsto BDP-a, Poljska 9,5 milijardi evra i dug 59,7 odsto BDP-a, dok je Slovenija emitovala 2,5 milijarde evra uz nivo duga od 65,7 odsto BDP-a.

Ministarstvo finansija nije navelo kamatne stope drugih zemalja, dok je poznato da je Slovenija u martu emitovala 500 miliona evra Panda obveznica u juanima po kamatnoj stopi od 1,9 odsto.