Javna zaduženost dostiže 44,5%, dok su sredstva usmerena na otkup duga i zelene projekte

Republika Srbija realizovala je novu emisiju državnih obveznica u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje dostižu do 4,9 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Transakcija je sprovedena u tri tranše i dve valute, što je prvi put u istoriji domaćeg tržišta, a interesovanje investitora premašilo je 8 milijardi evra.

Prva tranša od 1 milijarde evra dospeva 2031. godine, uz kuponsku stopu od 4,25 odsto i biće iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju naredne godine. Druga tranša, u vrednosti od 900 miliona evra, dospeva 2038. godine sa kamatom od 4,875 odsto i predstavlja održivu, tzv. zelenu obveznicu. Sredstva iz ove emisije biće namenjena zelenim projektima – unapređenju železničke infrastrukture, nabavci vozova i finansiranju beogradskog metroa.

Treća tranša iznosi 1,25 milijarde dolara, sa dospećem 2036. godine. Ministarstvo finansija je sprovelo operaciju finansijskog hedžinga, zamenivši dolarsku kamatu evro stopom od 4,66 odsto. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je: „Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije.”

Ukupna javna zaduženost Srbije projektovana je na 44,5 odsto na kraju godine, što je, prema navodima Ministarstva, u skladu sa dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata i nacionalnom strategijom Srbija 2030. U poređenju sa regionom, zemlje Centralne i Istočne Evrope su u 2026. na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra: Rumunija je prikupila 8 milijardi evra uz javni dug od 59,3 odsto BDP-a krajem 2025, Mađarska 3 milijarde evra i dug od 74,6 odsto BDP-a, Poljska 9,5 milijardi evra i dug 59,7 odsto BDP-a, dok je Slovenija emitovala 2,5 milijarde evra uz nivo duga od 65,7 odsto BDP-a.

Ministarstvo finansija nije navelo kamatne stope drugih zemalja, dok je poznato da je Slovenija u martu emitovala 500 miliona evra Panda obveznica u juanima po kamatnoj stopi od 1,9 odsto.

Upotreba AI alata od strane zaposlenih bez nadzora povećava ranjivost podataka i zahteva nove mere zaštite

Kompanija PULSEC ističe da fenomen Shadow AI postaje jedan od najbrže rastućih bezbednosnih izazova u savremenom poslovanju, jer svaki put kada zaposleni unesu interni dokument, deo koda ili poslovnu strategiju u AI alat, kompanija može izgubiti kontrolu nad tim podacima. Ovaj rizik je posebno izražen kada zaposleni bez znanja IT sektora koriste alate poput ChatGPT, Claude ili Gemini, što dovodi do toga da podaci napuštaju kontrolisano okruženje i završavaju na serverima u različitim jurisdikcijama.

Stručnjaci iz PULSEC-a upozoravaju da u praksi sve češće dolazi do ovakvog ponašanja zaposlenih, koji žele da ubrzaju rad koristeći AI alate za skraćivanje izveštaja ili rešavanje tehničkih problema. Kako navode, “internet pamti – uneti podaci neće magično nestati, već se negde skladište i obrađuju, i da otvaranje ‘incognito’ prozora u brauzeru ne spašava stvar”.

Mnogi korisnici veruju da su zaštićeni aktiviranjem opcija za privatnost ili isključivanjem treniranja AI modela, ali analiza uslova korišćenja pokazuje da provajderi zadržavaju određena prava nad podacima, uključujući njihovo čuvanje i potencijalnu buduću upotrebu. Čak i kod komercijalnih enterprise verzija, izvesni nivoi obrade i zadržavanja metapodataka ostaju prisutni, što znači da nijedna opcija nije potpuno bez rizika.

PULSEC savetuje kompanijama da primene sledeće mere: jasno definisanje politike upotrebe AI alata sa zabranom unošenja poverljivih informacija, uvođenje klasifikacije podataka na Public, Internal i Confidential, gde je za poverljive podatke upotreba AI servisa zabranjena, obaveznu ljudsku verifikaciju svih AI generisanih dokumenata, redovne obuke zaposlenih o rizicima i princip najmanjih privilegija pri pristupu AI alatima. Potpuna zabrana AI alata se ne pokazuje efikasnom, pa se preporučuje kombinacija edukacije, jasnih pravila i tehničke kontrole.

Za organizacije sa visokim zahtevima za sigurnošću, PULSEC preporučuje korišćenje izolovane cloud infrastrukture ili lokalno pokretanje AI modela u okviru sopstvene mreže, čime se izbegava slanje podataka eksternim provajderima. Shadow AI se smatra jednim od ključnih bezbednosnih izazova savremenih kompanija, jer dolazi iznutra, iz svakodnevnih navika zaposlenih, a rešenje zahteva kombinaciju pravila, edukacije i odgovorne kulture upravljanja podacima.

Najveći skok cena u sektoru transporta, gde je inflacija dostigla 20,3 odsto u aprilu 2026

Prema preliminarnim podacima Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI), godišnja inflacija u toj zemlji ubrzala je u aprilu sa 4,1% na 7,1%, što je najviši nivo od avgusta 2023. Najveći doprinos rastu dali su sektor hrane i bezalkoholnih pića, gde je inflacija porasla sa 3,7% na 5,7% tokom marta, kao i oblast stanovanja i komunalnih usluga, gde je rast ubrzan na 4,7%.

Posebno izražen skok zabeležen je u transportu, gde je inflacija dostigla 20,3%, u poređenju sa 5,8% prethodnog meseca. Na mesečnom nivou, ukupna inflacija porasla je za 2% u odnosu na mart.

Najveći mesečni rast cena zabeležen je upravo u kategoriji transport, za 10,6%, što je povezano sa promenama cena goriva i sezonskim povećanjem mobilnosti. U grupi odeća i obuća cene su porasle za 7,9%, dok je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića zabeležen rast od 2,1%, prema podacima NSI.

Kod harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP), koji se koristi za poređenje u Evropskoj uniji, godišnja inflacija iznosi 6,2%, uz mesečni rast od 2%. Ovi podaci ukazuju na nastavak visokih inflatornih pritisaka u Bugarskoj tokom aprila 2026.