Upotreba AI alata od strane zaposlenih bez nadzora povećava ranjivost podataka i zahteva nove mere zaštite

Kompanija PULSEC ističe da fenomen Shadow AI postaje jedan od najbrže rastućih bezbednosnih izazova u savremenom poslovanju, jer svaki put kada zaposleni unesu interni dokument, deo koda ili poslovnu strategiju u AI alat, kompanija može izgubiti kontrolu nad tim podacima. Ovaj rizik je posebno izražen kada zaposleni bez znanja IT sektora koriste alate poput ChatGPT, Claude ili Gemini, što dovodi do toga da podaci napuštaju kontrolisano okruženje i završavaju na serverima u različitim jurisdikcijama.

Stručnjaci iz PULSEC-a upozoravaju da u praksi sve češće dolazi do ovakvog ponašanja zaposlenih, koji žele da ubrzaju rad koristeći AI alate za skraćivanje izveštaja ili rešavanje tehničkih problema. Kako navode, “internet pamti – uneti podaci neće magično nestati, već se negde skladište i obrađuju, i da otvaranje ‘incognito’ prozora u brauzeru ne spašava stvar”.

Mnogi korisnici veruju da su zaštićeni aktiviranjem opcija za privatnost ili isključivanjem treniranja AI modela, ali analiza uslova korišćenja pokazuje da provajderi zadržavaju određena prava nad podacima, uključujući njihovo čuvanje i potencijalnu buduću upotrebu. Čak i kod komercijalnih enterprise verzija, izvesni nivoi obrade i zadržavanja metapodataka ostaju prisutni, što znači da nijedna opcija nije potpuno bez rizika.

PULSEC savetuje kompanijama da primene sledeće mere: jasno definisanje politike upotrebe AI alata sa zabranom unošenja poverljivih informacija, uvođenje klasifikacije podataka na Public, Internal i Confidential, gde je za poverljive podatke upotreba AI servisa zabranjena, obaveznu ljudsku verifikaciju svih AI generisanih dokumenata, redovne obuke zaposlenih o rizicima i princip najmanjih privilegija pri pristupu AI alatima. Potpuna zabrana AI alata se ne pokazuje efikasnom, pa se preporučuje kombinacija edukacije, jasnih pravila i tehničke kontrole.

Za organizacije sa visokim zahtevima za sigurnošću, PULSEC preporučuje korišćenje izolovane cloud infrastrukture ili lokalno pokretanje AI modela u okviru sopstvene mreže, čime se izbegava slanje podataka eksternim provajderima. Shadow AI se smatra jednim od ključnih bezbednosnih izazova savremenih kompanija, jer dolazi iznutra, iz svakodnevnih navika zaposlenih, a rešenje zahteva kombinaciju pravila, edukacije i odgovorne kulture upravljanja podacima.

Najveći skok cena u sektoru transporta, gde je inflacija dostigla 20,3 odsto u aprilu 2026

Prema preliminarnim podacima Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI), godišnja inflacija u toj zemlji ubrzala je u aprilu sa 4,1% na 7,1%, što je najviši nivo od avgusta 2023. Najveći doprinos rastu dali su sektor hrane i bezalkoholnih pića, gde je inflacija porasla sa 3,7% na 5,7% tokom marta, kao i oblast stanovanja i komunalnih usluga, gde je rast ubrzan na 4,7%.

Posebno izražen skok zabeležen je u transportu, gde je inflacija dostigla 20,3%, u poređenju sa 5,8% prethodnog meseca. Na mesečnom nivou, ukupna inflacija porasla je za 2% u odnosu na mart.

Najveći mesečni rast cena zabeležen je upravo u kategoriji transport, za 10,6%, što je povezano sa promenama cena goriva i sezonskim povećanjem mobilnosti. U grupi odeća i obuća cene su porasle za 7,9%, dok je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića zabeležen rast od 2,1%, prema podacima NSI.

Kod harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP), koji se koristi za poređenje u Evropskoj uniji, godišnja inflacija iznosi 6,2%, uz mesečni rast od 2%. Ovi podaci ukazuju na nastavak visokih inflatornih pritisaka u Bugarskoj tokom aprila 2026.

Broj postupaka nesolventnosti u regionu dostigao 46.161, dok Poljska beleži rast od 17,8 odsto

Prema najnovijoj studiji kompanije Coface, Srbija se tokom 2025. godine suočila sa rastom nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je deo šireg trenda u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu povećan je za 0,26 odsto, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini. Iako su inflacija i kamatne stope u regionu počele da opadaju, a tržišta energije pokazala znake oporavka, ova poboljšanja nisu bila dovoljna da obezbede ravnomeran oporavak poslovanja.

Na nivou zemalja, Poljska je zabeležila najveći rast nesolventnosti od 17,8 odsto, uglavnom zbog povećane upotrebe postupaka restrukturiranja. Slovenija je imala rast od 12,9 odsto, Srbija 9,6 odsto, Češka 8,7 odsto i Rumunija 3,8 odsto. Sa druge strane, Hrvatska je zabeležila pad nesolventnosti od 18,6 odsto, Slovačka 14,5 odsto, Litvanija 13 odsto, Letonija 7,4 odsto, Mađarska 6,6 odsto i Bugarska 6,2 odsto. Estonija je ostala stabilna sa rastom od 1,1 odsto.

Gledano po sektorima, najveći porast nesolventnosti registrovan je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Ovi sektori su posebno osetljivi na promene uslova finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. I pored nižih kamatnih stopa i smanjenja inflacije, slabija mogućnost određivanja cena i odloženi efekti ranijih troškovnih šokova nastavili su da ugrožavaju likvidnost pre svega manjih firmi.

Izveštaj upozorava da je u 2026. godini malo verovatno da će stabilizacija biti održiva. Coface očekuje jačanje rizika nesolventnosti zbog novih energetskih šokova, što dodatno opterećuje domaćinstva i korporacije u regionu. Porast cena nafte i gasa već uzrokuje rast troškova ulaza, smanjuje marže i stavlja kompanije pred izazov prenosa povećanih troškova na tržište u uslovima slabe potražnje. Kao region koji je neto uvoznik energetskih proizvoda, zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaju posebno izložene ovim rizicima.

Privremene mere poput ograničenja cena goriva ili sniženja poreza mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali istovremeno povećavaju fiskalni pritisak i rizik od destabilizacije snabdevanja. Pored toga, rast nesolventnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona, povećava mogućnost negativnih efekata kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.