Javna zaduženost dostiže 44,5%, dok su sredstva usmerena na otkup duga i zelene projekte

Republika Srbija realizovala je novu emisiju državnih obveznica u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje dostižu do 4,9 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Transakcija je sprovedena u tri tranše i dve valute, što je prvi put u istoriji domaćeg tržišta, a interesovanje investitora premašilo je 8 milijardi evra.

Prva tranša od 1 milijarde evra dospeva 2031. godine, uz kuponsku stopu od 4,25 odsto i biće iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju naredne godine. Druga tranša, u vrednosti od 900 miliona evra, dospeva 2038. godine sa kamatom od 4,875 odsto i predstavlja održivu, tzv. zelenu obveznicu. Sredstva iz ove emisije biće namenjena zelenim projektima – unapređenju železničke infrastrukture, nabavci vozova i finansiranju beogradskog metroa.

Treća tranša iznosi 1,25 milijarde dolara, sa dospećem 2036. godine. Ministarstvo finansija je sprovelo operaciju finansijskog hedžinga, zamenivši dolarsku kamatu evro stopom od 4,66 odsto. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je: „Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije.”

Ukupna javna zaduženost Srbije projektovana je na 44,5 odsto na kraju godine, što je, prema navodima Ministarstva, u skladu sa dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata i nacionalnom strategijom Srbija 2030. U poređenju sa regionom, zemlje Centralne i Istočne Evrope su u 2026. na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra: Rumunija je prikupila 8 milijardi evra uz javni dug od 59,3 odsto BDP-a krajem 2025, Mađarska 3 milijarde evra i dug od 74,6 odsto BDP-a, Poljska 9,5 milijardi evra i dug 59,7 odsto BDP-a, dok je Slovenija emitovala 2,5 milijarde evra uz nivo duga od 65,7 odsto BDP-a.

Ministarstvo finansija nije navelo kamatne stope drugih zemalja, dok je poznato da je Slovenija u martu emitovala 500 miliona evra Panda obveznica u juanima po kamatnoj stopi od 1,9 odsto.

Najveći skok cena u sektoru transporta, gde je inflacija dostigla 20,3 odsto u aprilu 2026

Prema preliminarnim podacima Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI), godišnja inflacija u toj zemlji ubrzala je u aprilu sa 4,1% na 7,1%, što je najviši nivo od avgusta 2023. Najveći doprinos rastu dali su sektor hrane i bezalkoholnih pića, gde je inflacija porasla sa 3,7% na 5,7% tokom marta, kao i oblast stanovanja i komunalnih usluga, gde je rast ubrzan na 4,7%.

Posebno izražen skok zabeležen je u transportu, gde je inflacija dostigla 20,3%, u poređenju sa 5,8% prethodnog meseca. Na mesečnom nivou, ukupna inflacija porasla je za 2% u odnosu na mart.

Najveći mesečni rast cena zabeležen je upravo u kategoriji transport, za 10,6%, što je povezano sa promenama cena goriva i sezonskim povećanjem mobilnosti. U grupi odeća i obuća cene su porasle za 7,9%, dok je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića zabeležen rast od 2,1%, prema podacima NSI.

Kod harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP), koji se koristi za poređenje u Evropskoj uniji, godišnja inflacija iznosi 6,2%, uz mesečni rast od 2%. Ovi podaci ukazuju na nastavak visokih inflatornih pritisaka u Bugarskoj tokom aprila 2026.

Broj postupaka nesolventnosti u regionu dostigao 46.161, dok Poljska beleži rast od 17,8 odsto

Prema najnovijoj studiji kompanije Coface, Srbija se tokom 2025. godine suočila sa rastom nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je deo šireg trenda u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu povećan je za 0,26 odsto, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini. Iako su inflacija i kamatne stope u regionu počele da opadaju, a tržišta energije pokazala znake oporavka, ova poboljšanja nisu bila dovoljna da obezbede ravnomeran oporavak poslovanja.

Na nivou zemalja, Poljska je zabeležila najveći rast nesolventnosti od 17,8 odsto, uglavnom zbog povećane upotrebe postupaka restrukturiranja. Slovenija je imala rast od 12,9 odsto, Srbija 9,6 odsto, Češka 8,7 odsto i Rumunija 3,8 odsto. Sa druge strane, Hrvatska je zabeležila pad nesolventnosti od 18,6 odsto, Slovačka 14,5 odsto, Litvanija 13 odsto, Letonija 7,4 odsto, Mađarska 6,6 odsto i Bugarska 6,2 odsto. Estonija je ostala stabilna sa rastom od 1,1 odsto.

Gledano po sektorima, najveći porast nesolventnosti registrovan je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Ovi sektori su posebno osetljivi na promene uslova finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. I pored nižih kamatnih stopa i smanjenja inflacije, slabija mogućnost određivanja cena i odloženi efekti ranijih troškovnih šokova nastavili su da ugrožavaju likvidnost pre svega manjih firmi.

Izveštaj upozorava da je u 2026. godini malo verovatno da će stabilizacija biti održiva. Coface očekuje jačanje rizika nesolventnosti zbog novih energetskih šokova, što dodatno opterećuje domaćinstva i korporacije u regionu. Porast cena nafte i gasa već uzrokuje rast troškova ulaza, smanjuje marže i stavlja kompanije pred izazov prenosa povećanih troškova na tržište u uslovima slabe potražnje. Kao region koji je neto uvoznik energetskih proizvoda, zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaju posebno izložene ovim rizicima.

Privremene mere poput ograničenja cena goriva ili sniženja poreza mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali istovremeno povećavaju fiskalni pritisak i rizik od destabilizacije snabdevanja. Pored toga, rast nesolventnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona, povećava mogućnost negativnih efekata kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.