Broj postupaka nesolventnosti u regionu dostigao 46.161, dok Poljska beleži rast od 17,8 odsto

Prema najnovijoj studiji kompanije Coface, Srbija se tokom 2025. godine suočila sa rastom nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je deo šireg trenda u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu povećan je za 0,26 odsto, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini. Iako su inflacija i kamatne stope u regionu počele da opadaju, a tržišta energije pokazala znake oporavka, ova poboljšanja nisu bila dovoljna da obezbede ravnomeran oporavak poslovanja.

Na nivou zemalja, Poljska je zabeležila najveći rast nesolventnosti od 17,8 odsto, uglavnom zbog povećane upotrebe postupaka restrukturiranja. Slovenija je imala rast od 12,9 odsto, Srbija 9,6 odsto, Češka 8,7 odsto i Rumunija 3,8 odsto. Sa druge strane, Hrvatska je zabeležila pad nesolventnosti od 18,6 odsto, Slovačka 14,5 odsto, Litvanija 13 odsto, Letonija 7,4 odsto, Mađarska 6,6 odsto i Bugarska 6,2 odsto. Estonija je ostala stabilna sa rastom od 1,1 odsto.

Gledano po sektorima, najveći porast nesolventnosti registrovan je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Ovi sektori su posebno osetljivi na promene uslova finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. I pored nižih kamatnih stopa i smanjenja inflacije, slabija mogućnost određivanja cena i odloženi efekti ranijih troškovnih šokova nastavili su da ugrožavaju likvidnost pre svega manjih firmi.

Izveštaj upozorava da je u 2026. godini malo verovatno da će stabilizacija biti održiva. Coface očekuje jačanje rizika nesolventnosti zbog novih energetskih šokova, što dodatno opterećuje domaćinstva i korporacije u regionu. Porast cena nafte i gasa već uzrokuje rast troškova ulaza, smanjuje marže i stavlja kompanije pred izazov prenosa povećanih troškova na tržište u uslovima slabe potražnje. Kao region koji je neto uvoznik energetskih proizvoda, zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaju posebno izložene ovim rizicima.

Privremene mere poput ograničenja cena goriva ili sniženja poreza mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali istovremeno povećavaju fiskalni pritisak i rizik od destabilizacije snabdevanja. Pored toga, rast nesolventnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona, povećava mogućnost negativnih efekata kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.

Ekonomista Ričard Rekord najavio je smanjenje sa 3,0% na 2,7%, dok je za 2027. prognoza korigovana na 3,0%

Svetska banka je u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan smanjila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2026. godinu sa 3,0 odsto na 2,7 odsto, dok je za 2027. godinu očekivani rast revidiran sa 3,1 odsto na 3,0 odsto, saopštio je vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord na predstavljanju izveštaja u Beogradu.

Prema podacima iz izveštaja, kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da dostigne 2,8 odsto u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodne prognoze. Rekord je izjavio: „Očekuje se skromno ubrzanje rasta na Zapadnom Balkanu na 3,2% u 2027. godini.“

U izveštaju se navodi da privredni rast zemalja regiona usporava, uz napomenu da će ekonomski oporavak tokom 2026. i 2027. godine ostati ograničen zbog nastavka geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, uporne inflacije i povećane neizvesnosti.

Rekord je istakao da su najnovije projekcije rezultat uticaja globalnih faktora na privredu regiona, uz napomenu da ostaju izazovi za ubrzanje privrednog rasta u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Prognoze Svetske banke ukazuju na potrebu za strukturnim reformama radi jačanja otpornosti i održivosti ekonomskog razvoja.

Gubici porasli osam puta, Facebook beleži najviše žrtava dok investicione prevare odnose 1,1 milijardu dolara

Prema najnovijem izveštaju Federalne trgovinske komisije (FTC), tokom 2025. godine američki građani su izgubili ukupno 2,1 milijardu dolara zbog prevara koje su započete na društvenim mrežama. Ovaj iznos predstavlja rast gubitaka od čak osam puta, što društvene mreže čini najprofitabilnijim alatom za prevarante, ispred svih drugih kanala kontakta sa žrtvama.

Najveći broj žrtava registrovan je na Facebooku, dok su WhatsApp i Instagram zauzeli drugo i treće mesto po broju prevarenih korisnika. Analiza pokazuje da su gubici ostvareni putem Facebooka značajno premašili ukupne iznose izgubljene kroz prevare poslate SMS porukama ili putem e-maila.

Prema podacima FTC-a, najčešće su prevare vezane za kupovinu, koje su činile više od 40 odsto svih slučajeva. Tipičan scenario podrazumeva da korisnici naručuju proizvode prikazane u oglasima, poput odeće, kozmetike ili auto-delova, ali naručena roba nikada ne stigne do kupca. Oglasi često vode na nepoznate veb sajtove ili lažne stranice poznatih brendova, nudeći nerealne popuste.

Investicione prevare su ređe, ali su finansijski najteže – samo u prošloj godini iznosile su 1,1 milijardu dolara. Prevaranti se predstavljaju kao investicioni savetnici, nude kurseve o investiranju ili kreiraju WhatsApp grupe sa lažnim svedočanstvima o brzoj zaradi.

Romantične prevare takođe su u porastu, a napadači često pažljivo proučavaju profile žrtava, prilagođavaju priču i izmišljaju hitne slučajeve kako bi izvukli novac ili naveli žrtve da ulože sredstva na lažne platforme.

Federalna trgovinska komisija savetuje korisnicima da ograniče vidljivost svojih profila, ignorišu investicione savete nepoznatih osoba i detaljno provere prodavca pre svake kupovine.