Banka potvrdila incident, zahtevala smrtovnicu za pristup sredstvima, naglašene poteškoće sa dokumentacijom u ruralnim područjima

Muškarac iz Indije doneo je telo svoje preminule sestre u poslovnicu banke u istočnoj indijskoj državi Odiša, nakon što mu je odbijen zahtev za podizanje novca sa njenog računa zbog nedostatka smrtovnice. Prema saopštenju predstavnika banke, incident se dogodio u ponedeljak, kada je Jitu Munda, pripadnik ustavno priznate plemenske zajednice, pokušao da podigne sredstva sa računa svoje sestre koja je preminula nekoliko dana ranije.

Banka je navela da su mu zaposleni objasnili da “podizanje novca od strane trećih lica nije dozvoljeno bez odgovarajuće dokumentacije”, uključujući smrtovnicu. Nakon što je njegov zahtev odbijen, Munda se vratio u banku donoseći posmrtne ostatke svoje sestre, prema navodima iz saopštenja banke.

Snimci koje su emitovali televizijski kanali prikazali su osobu kako nosi telo umotano u plastiku, sa vidljivim delovima skeleta, na ramenu, što je izazvalo uznemirenost među prisutnima u banci. Banka je potvrdila da je incident izazvao “izuzetno neprijatnu situaciju” na njihovim prostorijama.

Iz banke su naveli da je do incidenta došlo zbog “nedostatka informisanosti” i nespremnosti pojedinca da isprati propisanu proceduru. Takođe su naglasili da će zahtev za povlačenje sredstava iz naloga preminule biti razmotren prioritetno, čim bude dostavljena zvanična smrtovnica.

Prema važećim propisima u Indiji, registracija rođenja i smrti je obavezna. Međutim, izveštaji ukazuju na to da u pojedinim ruralnim oblastima i dalje postoje poteškoće sa izdavanjem i prikupljanjem neophodne dokumentacije, pa pojedine porodice ostaju bez zvaničnih potvrda o smrti.

Predstavnici banke ponovili su važnost poštovanja procedura, navodeći da su pravila postavljena radi zaštite sredstava klijenata i sprečavanja zloupotreba. Incident je prema navodima banke rešen tako što je klijentu predočeno da će isplata biti izvršena nakon dostavljanja potrebne dokumentacije.

Policija sprovodi istragu nakon što su otkrivene radikalne objave Kol Tomasa Alena na društvenim mrežama

Kol Tomas Alen (31), osumnjičen za pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa tokom večere dopisnika Bele kuće, godinama je pokazivao znake radikalizacije na društvenim mrežama, saopštili su policijski izvori. Prema analizi njegovih naloga, Alen je više puta upoređivao Trampa sa Adolfom Hitlerom i pozivao na kupovinu oružja, što je potvrđeno i u manifestu koji je poslao porodici pre napada.

Na njegovim nalozima na platformama X i Bluskaj primećen je prelazak sa objava o video-igrama na izražene političke stavove. Policija je potvrdila da je Alen do 2022. godine promovisao svoj Jutjub kanal o igrici Super Smash Bros, dok je tokom 2024. počeo da deli i retvituje politički sadržaj, uključujući objave u kojima je Trampa upoređivao sa Hitlerom i izražavao sumnje u vezi sa prethodnim pokušajem atentata u Pensilvaniji.

Zvaničnici Ministarstva pravde navode da je Alen koristio nalog “CForce3000” na mreži X, gde je, između ostalog, podržavao tvrdnje o navodnom insceniranju napada na Trampa i zalagao se za poništavanje izbornih rezultata. Takođe, istražitelji analiziraju objave u kojima je Alen podsticao kritičare Trampa na kupovinu oružja.

Policija je potvrdila da je istraga u toku i da se prikupljaju svi relevantni dokazi sa društvenih mreža. “Istraga je u toku i sve okolnosti ovog slučaja biće detaljno proverene”, saopšteno je iz policije. Nadležni organi nastavljaju rad na utvrđivanju motiva i eventualne povezanosti sa drugim licima.

Analitičari ističu da primer Alena ukazuje na potencijalne rizike radikalizacije putem društvenih mreža i potrebu za pažljivijim praćenjem ekstremističkog sadržaja.

Zvanični dokumenti potvrđuju da kompanija OneTaste traži podršku za pomilovanje svojih lidera, dok proces uključuje kontakte sa saveznicima predsednika

Kompanija OneTaste iz San Franciska, koju su tužioci u sudskom postupku opisali kao organizaciju sa neuobičajenim praksama, pokrenula je kampanju za pomilovanje svojih bivših lidera. Prema zvaničnim informacijama, OneTaste je uputio zvanične zahteve za pomilovanje Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, tražeći oslobađanje svoje bivše direktorke i osnivačice Nikol Dajdon, kao i bivše rukovoditeljke prodaje Rejčel Červic.

Nakon što su Dajdon i Červic u martu 2026. godine osuđene na devet, odnosno više od šest godina zatvora zbog optužbi za učešće u zaveri radi prinudnog rada, kompanija je odlučila da, pored standardne procedure, primeni i dodatne neformalne metode kako bi pridobila podršku za pomilovanje. Zvanična dokumentacija potvrđuje da je proces pomilovanja u toku, a dodatni napori uključuju kontakte sa advokatima, političkim operativcima i medijskim ličnostima povezanim sa krugom aktuelnog predsednika.

U poslednjih nekoliko meseci, predstavnici kompanije su pokušali da ostvare kontakte sa pojedincima koji su, prema informacijama dostupnim iz javnih izvora, prethodno učestvovali u sličnim kampanjama za pomilovanje. Prema navodima međunarodnih medija, ovakva strategija je viđena i kod drugih pojedinaca koji su od januara prethodne godine tražili predsedničku milost.

Suđenje bivšim liderima OneTaste održano je u federalnom sudu u Bruklinu, gde su Dajdon i Červic proglašene krivima za zaveru radi prinudnog rada. Tokom procesa, tužilaštvo je kompaniju upoređivalo sa organizacijama sa sličnim kontroverznim praksama, dok je odbrana negirala sve optužbe. Fotografije iz perioda nakon presude prikazuju obe osuđene kako napuštaju sudnicu u maju 2025. godine.

Kampanja za pomilovanje za sada uključuje i javne i zakulisne aktivnosti, a prema federalnim dokumentima, formalni zahtevi su dostavljeni nadležnim organima. Predstavnici kompanije nisu uputili zvanične komentare na upite novinara, dok su advokati bivših lidera izrazili očekivanje da će proces pred institucijama SAD biti sproveden u skladu sa zakonom.

Kontekst slučaja ukazuje na šire promene u procedurama pomilovanja tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, gde se, pored zvaničnih institucionalnih kanala, često koriste i neformalne mreže za lobiranje. Sličan pristup ranije su koristili i drugi pojedinci u sličnim pravosudnim postupcima.

Prethodne presude i kampanje za pomilovanje u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju različite pravne, političke i društvene faktore, a konačnu odluku donosi predsednik, na osnovu preporuka i procene nadležnih državnih službi.