Ekonomista Ričard Rekord najavio je smanjenje sa 3,0% na 2,7%, dok je za 2027. prognoza korigovana na 3,0%

Svetska banka je u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan smanjila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2026. godinu sa 3,0 odsto na 2,7 odsto, dok je za 2027. godinu očekivani rast revidiran sa 3,1 odsto na 3,0 odsto, saopštio je vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord na predstavljanju izveštaja u Beogradu.

Prema podacima iz izveštaja, kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da dostigne 2,8 odsto u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodne prognoze. Rekord je izjavio: „Očekuje se skromno ubrzanje rasta na Zapadnom Balkanu na 3,2% u 2027. godini.“

U izveštaju se navodi da privredni rast zemalja regiona usporava, uz napomenu da će ekonomski oporavak tokom 2026. i 2027. godine ostati ograničen zbog nastavka geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, uporne inflacije i povećane neizvesnosti.

Rekord je istakao da su najnovije projekcije rezultat uticaja globalnih faktora na privredu regiona, uz napomenu da ostaju izazovi za ubrzanje privrednog rasta u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Prognoze Svetske banke ukazuju na potrebu za strukturnim reformama radi jačanja otpornosti i održivosti ekonomskog razvoja.

Gubici porasli osam puta, Facebook beleži najviše žrtava dok investicione prevare odnose 1,1 milijardu dolara

Prema najnovijem izveštaju Federalne trgovinske komisije (FTC), tokom 2025. godine američki građani su izgubili ukupno 2,1 milijardu dolara zbog prevara koje su započete na društvenim mrežama. Ovaj iznos predstavlja rast gubitaka od čak osam puta, što društvene mreže čini najprofitabilnijim alatom za prevarante, ispred svih drugih kanala kontakta sa žrtvama.

Najveći broj žrtava registrovan je na Facebooku, dok su WhatsApp i Instagram zauzeli drugo i treće mesto po broju prevarenih korisnika. Analiza pokazuje da su gubici ostvareni putem Facebooka značajno premašili ukupne iznose izgubljene kroz prevare poslate SMS porukama ili putem e-maila.

Prema podacima FTC-a, najčešće su prevare vezane za kupovinu, koje su činile više od 40 odsto svih slučajeva. Tipičan scenario podrazumeva da korisnici naručuju proizvode prikazane u oglasima, poput odeće, kozmetike ili auto-delova, ali naručena roba nikada ne stigne do kupca. Oglasi često vode na nepoznate veb sajtove ili lažne stranice poznatih brendova, nudeći nerealne popuste.

Investicione prevare su ređe, ali su finansijski najteže – samo u prošloj godini iznosile su 1,1 milijardu dolara. Prevaranti se predstavljaju kao investicioni savetnici, nude kurseve o investiranju ili kreiraju WhatsApp grupe sa lažnim svedočanstvima o brzoj zaradi.

Romantične prevare takođe su u porastu, a napadači često pažljivo proučavaju profile žrtava, prilagođavaju priču i izmišljaju hitne slučajeve kako bi izvukli novac ili naveli žrtve da ulože sredstva na lažne platforme.

Federalna trgovinska komisija savetuje korisnicima da ograniče vidljivost svojih profila, ignorišu investicione savete nepoznatih osoba i detaljno provere prodavca pre svake kupovine.

Američki WTI porastao 0,99% na 100,910 dolara, gas na TTF-u 43,540 evra za megavatsat

Cene nafte su u utorak porasle, pri čemu je evropska nafta brent dostigla 112,540 dolara po barelu, što predstavlja rast od 1,12%. Istovremeno, američka sirova nafta WTI zabeležila je rast od 0,99% i iznosi 100,910 dolara. Na tržištu energenata dodatnu neizvesnost izaziva odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata da 1. maja napuste OPEK, što komplikuje globalno snabdevanje, navodi se u izveštajima.

U Evropi, investitori prate ekonomsko raspoloženje u EU, kao i inflaciju u Nemačkoj i Španiji. Posebna pažnja usmerena je na finansijske izveštaje velikih kompanija, među kojima su Adidas, Porše, Mercedes-Benc, Karlsberg, Total Enerži i Iberdrola. Tehnološki sektor je pod lupom nakon što je objavljeno da su prihodi kompanije Open AI i broj novih korisnika ispod internih ciljeva.

Na berzi u Holandiji, fjučersi gasa za maj na TTF čvorištu otvorili su trgovanje po ceni od 43,540 evra za megavatsat. Vrednost evra na Foreks tržištu iznosi 1,17051 dolara. Cena zlata pala je na 4.577,03 dolara za trojnku uncu, dok je cena pšenice zabeležila vrednost od 6,4626 dolara za bušel (27,216 kg).

Evropski berzanski indeksi beleže različite rezultate: DAX je porastao 0,13% na 24.072,25 poena, CAC 40 opao za 0,24% na 8.084,83 poena, FTSE 100 pao za 0,47% na 10.285,36 poena, a MOEX je u minusu 0,21% i iznosi 2.691,19 poena.

Na američkom tržištu, Dow Jones je na zatvaranju u utorak pao za 0,05% na 49.141,93 poena, S&P 500 za 0,49% na 7.138,80 poena, dok je Nasdaq izgubio 0,9% i sada je na 24.663,80 poena.

Tržišni analitičari očekuju odluku Federalnih rezervi o kamatnim stopama, kao i izveštaje o poslovanju vodećih američkih tehnoloških kompanija Amazon, Alfabet, Meta i Majkrosoft.