Propis će važiti do kraja 2029. godine, a investicije između EU i SAD u 2024. dosegle su 4,8 biliona evra

Evropska unija zvanično je ukinula sve preostale carine na američku robu nakon što je Savet EU 25. juna 2026. usvojio dva propisa predviđena Zajedničkom izjavom EU i Sjedinjenih Američkih Država od 21. avgusta 2025. godine. Novim pravilima ukidaju se carine na industrijske proizvode iz SAD, uvode povlašćeni uslovi za uvoz pojedinih američkih proizvoda od morskih plodova i poljoprivrednih proizvoda koji nisu osetljivi, dok je produžena i suspenzija carina na uvoz jastoga i proizvoda od jastoga.

Prema saopštenju Saveta EU, regulativa će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, a glavni propis biće primenjivan do kraja 2029. godine. Evropska komisija je najavila da će do 30. juna 2029. godine prezentovati sveobuhvatnu procenu uticaja novog režima na trgovinske tokove između EU i SAD, prihode od carina i ekonomske efekte, uključujući posledice po mala i srednja preduzeća.

Trgovinski i investicioni odnosi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država su najveći u svetu, obuhvataju gotovo 30 odsto globalne trgovine robom i uslugama i 43 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Trgovinska razmena robe i usluga između EU i SAD tokom poslednje decenije udvostručena je i u 2025. godini premašila je 1,7 biliona evra, dok su investicije kompanija sa obe strane Atlantika u 2024. godini iznosile više od 4,8 biliona evra.

Ministar energetike, trgovine i industrije Kipra, Majkl Damijanos, izjavio je da novi propisi predstavljaju balans između otvorene trgovine i zaštite evropskih interesa. ‘Posvećeni smo snažnom i otvorenom transatlantskom partnerstvu sa našim istorijskim saveznikom, ali otvorenost mora da ide ruku pod ruku sa zaštitom naših interesa. Ove mere omogućavaju stabilne i predvidive trgovinske tokove sa SAD, uz istovremeno očuvanje sposobnosti Evropske unije da brzo i proporcionalno reaguje ukoliko se sporazum ne poštuje ili ako njeni interesi budu ugroženi’, naveo je Damijanos.

Propisi predviđaju pojačane zaštitne mehanizme koji omogućavaju Evropskoj komisiji da reaguje u slučaju naglog povećanja uvoza koji bi mogao da nanese ozbiljnu štetu privrednim subjektima u EU. Takođe, ojačani su instrumenti za suspenziju carinskih povlastica ukoliko SAD ne ispune preuzete obaveze ili ugroze ciljeve Zajedničke izjave.

Evropska komisija je 28. avgusta 2025. godine predložila ova dva propisa radi sprovođenja carinskih olakšica predviđenih Zajedničkom izjavom EU i SAD od 21. avgusta iste godine.

Bruto zarada iznosila 168.008 dinara, medijalna neto plata 94.585 dinara prema podacima RZS

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji za april 2026. godine iznosila 121.805 dinara, dok je bruto zarada za isti period bila 168.008 dinara. U odnosu na period januar-april prethodne godine, bruto zarade su porasle za 11,5% nominalno, odnosno 8,5% realno, dok je rast neto zarade iznosio 11,6% nominalno i 8,6% realno.

Poređenjem aprila 2026. sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada je nominalno veća za 11,4%, a realno za 7,8%. Prosečna neto zarada beleži nominalni rast od 11,5%, odnosno realni rast od 7,9%. Medijalna neto zarada za april iznosila je 94.585 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Ove brojke ukazuju na nastavak rasta zarada u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine, dok su podaci RZS-a ključni za praćenje ekonomskih kretanja i životnog standarda zaposlenih.

Drugi smrtni slučaj na gradilištu u Segedinu za četiri meseca, radnici prijavili rad do 12 sati dnevno

Na gradilištu fabrike električnih automobila BYD u Segedinu, Mađarska, zabeležen je drugi smrtni slučaj u poslednja četiri meseca, potvrđeno je 18. juna 2026. godine. Prema podacima mađarske Nacionalne službe hitne pomoći, radnik je preminuo nakon što ga je na licu mesta udario kamion. U februaru ove godine zabeležena je prva smrt radnika na istom gradilištu. Više ekipa hitne pomoći i spasilački helikopter bili su angažovani, ali pokušaji reanimacije nisu dali rezultat.

Incidenti su podstakli sumnje u bezbednost i radne uslove na ovom projektu, posebno nakon što je 14. aprila 2026. njujorška organizacija China Labor Watch objavila izveštaj u kojem se navodi da su radnici na izgradnji fabrike BYD u Segedinu radili sedam dana nedeljno, često u smenama dužim od 12 sati dnevno. Izveštaj se zasniva na intervjuima sa 50 radnika i tri posete gradilištu od oktobra 2025. godine, a navodi i probleme sa ugovorima, kašnjenjem prijave zaposlenih i zadržavanjem zarada.

Kompanija AIM Construction Hungary, koja je angažovana na ovom projektu, bila je povezana i sa slučajem iz Brazila iz 2024. godine, gde je više od 160 kineskih radnika radilo prekovremeno u “ponižavajućim i nehumanim” uslovima, prema nalazima brazilskih inspektora. Radnici su tada bili smešteni u prostorijama sa više od 600 zaposlenih i samo osam mobilnih toaleta, često bez osnovnih higijenskih uslova i uz ograničenja kretanja.

Izvršna potpredsednica BYD-a, Stela Li, odbacila je optužbe o zloupotrebi radne snage i istakla da kompanija pozdravlja inspekcijske kontrole. Ipak, poslovanje BYD-a u Evropskoj uniji je krajem aprila po prvi put dospelo na dnevni red Evropskog parlamenta zbog navoda o zloupotrebama radne snage u Mađarskoj.

Ova dešavanja ponovo su pokrenula rasprave o poslovnim praksama kineskih kompanija u Evropi, posebno u pogledu prava i bezbednosti radnika na velikim infrastrukturnim projektima.