Nafta i đubrivo u fokusu, troškovi transporta rastu za milion dolara po putovanju zbog pirata

Tokom poslednje tri nedelje oteta su tri broda kod obale Somalije i Jemena, dok je ukupna ekonomska šteta od piratskih napada, prema podacima iz 2011. godine, procenjena na oko 7 milijardi dolara godišnje. Brodarske kompanije, suočene sa zatvorenim Ormuskim moreuzom i pretnjama u Crvenom moru, primorane su da biraju duže rute oko južne Afrike, što dovodi do povećanja troškova transporta za oko milion dolara po putovanju.

Prema podacima od 8. maja 2026, tankeri „Honour 25” i „Eureka”, kao i teretni brod „Sward”, i dalje su pod kontrolom somalijskih pirata. Ova situacija dodatno ugrožava globalne lance snabdevanja naftom i veštačkim đubrivom, jer brodovi iz Azije i Zaliva izbegavaju Crveno more i Suecki kanal usled ranijih napada Huta, koje podržava Iran. Odluka velikih brodarskih kompanija da zaobilaze Bab el Mandeb i idu oko Afrike vodi ih direktno uz obalu Somalije, gde je piratska aktivnost bila najintenzivnija 2011. godine.

Analitičari ističu da su organizovane kriminalne grupe u Somaliji iskoristile aktuelne sukobe u regionu, dok su međunarodne pomorske patrole, prvi put raspoređene 2008, sada preopterećene krizama oko Ormuza i Crvenog mora. Tim Voker, viši istraživač za transnacionalne pretnje i organizovani kriminal na Institutu za bezbednosne studije u Južnoj Africi, navodi da pirati sada imaju manje prepreka duž 3.300 kilometara duge somalijske obale, najduže u kontinentalnoj Africi. „Neke grupe, koje organizuju piratski ‘kraljevi’, sada traže priliku da zaplene plovila i drže posadu kao taoce radi otkupa – ponekad zahtevajući visoke sume za njihov bezbedan povratak”, rekao je Voker.

Prema Lloyd’s List Intelligence, najmanje dve aktivne piratske grupe bazirane su u Puntlandu, poluautonomnom regionu u severoistočnoj Somaliji. Pirati su zaplenili velika tradicionalna plovila „dou” i koriste ih kao matične brodove, omogućavajući im da ostanu na moru nedeljama i izvode napade na komercijalne brodove. Troels Burčal Heningsen, docent na danskom Institutu za strategiju i ratne studije, ističe: „Neke od poslednjih otmica uključivale su velike ‘dou’ brodove, za koje su potrebni navigacioni sistemi, oružje i oprema za ukrcavanje. To je velika operacija koja zahteva ulaganja.”

Lideri brodarske industrije upozoravaju da bi povratak piratstva mogao dodatno podići premije osiguranja i povećati troškove transporta. Na vrhuncu krize 2011. godine, ekonomska šteta od otmica iznosila je oko 7 milijardi dolara godišnje, uključujući troškove vojnih operacija, preusmeravanja brodova, dodatne opreme i naoružane straže. Promena politike Vašingtona prema Somaliji i smanjenje razvojne pomoći dodatno su uticali na kapacitete lokalnih bezbednosnih struktura. Pomorske organizacije savetuju brodarskim kompanijama da izbegavaju somalijske vode i angažuju naoružanu stražu, jer, kako navodi Heningsen, „nikada nije bilo uspešne otmice broda kod Somalije koji je imao naoružanu stražu na palubi”.

Medijska konsolidacija i promene vlasništva u Srbiji, 23. na 74. mesto u Mađarskoj po slobodi medija

United Group, vlasnik medija kao što su N1, Nova, Danas i Radar, najavio je planove za prodaju svog medijskog poslovanja luksemburškom fondu „European Future Media Investments“, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital. Istovremeno, Boban Rajić, koji je u avgustu 2019. kupio Večernje novosti, a potom postao vlasnik Politika novina i magazina, sada je preuzeo i magazin NIN.

Prethodni vlasnik NIN-a bila je Jelena Drakulić Petrović, kojoj je kompanija Ringier Serbia u avgustu 2023. prenela kompletan vlasnički udeo. Redakcija NIN-a tada je prešla u United Media i osnovala nedeljnik Radar. Ove transakcije dolaze pred izbore u Srbiji, za koje se ocenjuje da su među najvažnijim u savremenoj istoriji zemlje.

Sličan trend koncentracije medijskog vlasništva primećen je i u Mađarskoj, gde je, prema podacima organizacije Reporteri bez granica, ova zemlja pala sa 23. mesta 2010. na 74. mesto 2026. na indeksu slobode medija. Reuters navodi da je nakon izbora u Mađarskoj, kada je pobedio opozicionar Peter Mađar, više zvaničnika medija bliskih bivšem premijeru Viktoru Orbanu uklonjeno sa položaja, a ukinuta je i glavna informativna emisija na TV2.

Promene su usledile i u državnom medijskom servisu M1, čiji je način izveštavanja, prema analizi think-tanka Republikon, pre izbora bio dominantno u korist Orbana, dok je nedelju dana posle izbora postao uravnoteženiji. Mađar je najavio sveobuhvatnu i neposrednu reviziju javnog medijskog servisa i njegovog finansiranja, kao i donošenje novog zakona o medijima.

Drugi stub Orbanovog medijskog sistema bio je KESMA, konglomerat koji obuhvata gotovo 500 medijskih firmi, uključujući sve regionalne novine, a osnovan je 2018. Mađar je najavio da će zaustaviti državno finansiranje kroz oglašavanje ovom konglomeratu i pokrenuti reviziju njegovog nastanka, s obzirom na zaštitu tržišne utakmice.

U Srbiji je, prema podacima objavljenim u maju 2026, 57 odsto stanovništva svrstano u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, što predstavlja značajan društveni izazov uz aktuelne promene u medijskom sektoru.

Kompanija naglašava da su sajber napadi česta pretnja za firme sa pedesetak zaposlenih, dok oporavak bez adekvatne podrške može trajati danima

Kompanija Yettel, kroz izjavu Saše Miljatovića, B2B ICT direktora, ističe da mala i srednja preduzeća sve češće postaju mete sajber napada, pri čemu jedan phishing mejl ili kompromitovana lozinka mogu dovesti do potpunog zastoja poslovanja. U takvim slučajevima posledice se mere ne samo finansijski, već i kroz gubitak poverenja koje kompanija gradi sa klijentima i partnerima. Miljatović navodi da u praksi kompanija sa oko pedeset zaposlenih, koja koristi digitalne platforme za naručivanje, komunikaciju i logistiku, može biti paralizovana za svega nekoliko minuta ukoliko dođe do napada, pri čemu oporavak bez adekvatne ICT podrške traje danima.

Kompanije koje bezbednost posmatraju kao investiciju, a ne kao trošak, brže vraćaju poslovanje u normalne tokove, zahvaljujući integrisanim rešenjima poput cloud sistema za skladištenje podataka i stručne podrške. Miljatović ističe da ljudski faktor i dalje predstavlja jednu od najvećih slabosti, pa su prevencija i edukacija zaposlenih ključni deo poslovne prakse. ICT sektor danas ima širu ulogu – od operatera se očekuje ne samo infrastruktura, već i obezbeđivanje zaštite podataka i personalizovana podrška.

Yettel razvija ICT portfolio namenjen poslovnim korisnicima kroz integrisana rešenja koja obuhvataju infrastrukturu, cloud servise, biznis aplikacije i sajber bezbednost. Cilj je omogućiti malim i srednjim preduzećima, koja nemaju resurse velikih kompanija, sigurno i stabilno poslovanje. Zaključak je da sajber bezbednost više nije tema koja se otvara tek nakon incidenta – ključna je spremnost kompanija da brzo reaguju i minimizuju posledice napada. Bezbednost podataka postala je osnova i investicija za razvoj otpornog poslovanja.