Broj radno sposobnih lica sa 4,9 miliona pre 15 godina smanjen na 4,1 milion, a godišnji gubitak iznosi 50.000 do 60.000 ljudi

Penzijski sistem Srbije suočava se sa izazovom smanjenja broja radno sposobnih građana, koji je sa 4,9 miliona pre 15 godina pao na oko 4,1 milion danas, uz godišnji gubitak od 50.000 do 60.000 lica radnog uzrasta. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Mihail Arandarenko, ističe da osnovni problem nije održivost sistema, već adekvatnost penzija, jer će sve veći broj penzionera imati primanja nedovoljna za pristojan život.

“Održivost penzijskog sistema je manji problem, posebno u narednim decenijama, do 2050. godine, dok će adekvatnost penzija postati goruće pitanje. Siromaštvo među penzionerima i starijim licima već sada raste, iako su penzije proteklih pet godina rasle brže od troškova života. Kada se taj rast uspori, problem adekvatnosti će postati izražen, jer pravila određivanja penzija i radne istorije novih i budućih penzionera iz devedesetih i dvehiljaditih godina generišu sve veću nejednakost”, navodi Arandarenko.

Prema njegovim rečima, frilens poslovi i nesigurni oblici rada trenutno imaju mali uticaj na održivost penzijskog sistema, dok mlađe generacije ne treba da strahuju za samu egzistenciju penzije, već za njen iznos. “Oni sa ispodprosečnim primanjima mogu da sumnjaju da će imati adekvatnu penziju za pristojan život iznad granice siromaštva”, dodaje profesor.

Odnos broja zaposlenih i penzionera i dalje je problematičan, ali je danas povoljniji nego pre deset godina. Arandarenko očekuje da će Srbija u narednih 20 i više godina morati da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, uz diferencirane uslove za zanimanja sa većim zdravstvenim rizikom ili kraćim očekivanim životnim vekom.

Kao rešenje za demografski pad, profesor ističe neophodnost uvoza radne snage, jer bi bez toga bilo nemoguće održati postojeći nivo zaposlenosti i usporiti pogoršanje odnosa zaposlenih i penzionera. “Srbija svake godine gubi 50.000 do 60.000 lica radnog uzrasta samo zbog razlike između generacija šezdesetpetogodišnjaka i dvadesetogodišnjaka. Iako će se taj trend uskoro nešto smanjiti, radno sposobno stanovništvo će pasti ispod 4 miliona, dok je pre 15 godina iznosilo 4,9 miliona”, kaže Arandarenko.

Privatna penzijska štednja u sadašnjoj formi, prema njegovoj oceni, ostaje privilegija onih sa iznadprosečnim prihodima, dok za većinu predstavlja nedostižan luksuz. Uvođenje obavezne štednje bilo bi, po njegovim rečima, izuzetno složeno i kontroverzno.

Govoreći o uticaju veštačke inteligencije i automatizacije, profesor upozorava na mogućnost novih ekonomskih dobitnika i gubitnika, što bi zahtevalo snažniju unutargeneracijsku solidarnost. Takođe, ističe da je sistem doprinosa u Srbiji preuzet iz nemačkog modela, ali sa razlikama u zaštiti minimalnih i oporezivanju većih penzija, što utiče na penzijsku nejednakost.

Sektor ugostiteljstva prijavio prosečan bruto prihod od 140.575 evra, neto dobit iznosila 8.553 evra po vlasniku

Poreske službe Grčke značajno su intenzivirale kontrole u sektorima sa visokim rizikom od poreskih nepravilnosti, koristeći veštačku inteligenciju, digitalne baze podataka i analizu velikih podataka. Prema najnovijim podacima Nezavisne uprave za javne prihode (AADE), stopa utvrđenih nepravilnosti tokom poreskih kontrola u 2025. godini dostigla je 29,7 odsto, što predstavlja rast od 2,6 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu.

Posebnu pažnju inspekcije su usmerile na profesionalne sektore i preduzeća koja konstantno beleže visoke stope poreskih nepravilnosti. U sektoru ugostiteljstva, tokom prethodne godine, 7.474 vlasnika restorana prijavilo je prosečan bruto prihod od 140.575 evra i prosečnu neto dobit od 8.553 evra, odnosno 713 evra mesečno.

Kada je reč o vlasnicima kafića, njih 4.993 prijavilo je prosečan bruto prihod od 77.989 evra i prosečnu neto dobit od 5.947 evra, pri čemu neto dobit čini svega osam odsto ukupnog prometa.

Ove brojke ukazuju na rastuću posvećenost grčkih poreskih organa u suzbijanju utaje poreza, posebno u sektorima sa evidentiranim nepravilnostima, uz sve veće oslanjanje na napredne digitalne alate i analitičke tehnologije.

Pad sa 8 milijardi na 7,8 milijardi barela u aprilu, preti rast cena nafte zbog nastavka blokade

Globalne zalihe nafte smanjene su sa nešto više od 8 milijardi barela krajem februara na 7,8 milijardi barela do kraja aprila, saopštili su analitičari švajcarske banke UBS. Ovaj pad posledica je velikog prekida u snabdevanju na Bliskom istoku, a prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), tržište bi moglo da se nađe pod sve većim pritiskom ako se moreuz Ormuz ubrzo ne otvori.

IEA je u svom mesečnom izveštaju upozorila da bi brzi pad rezervi mogao dovesti do dodatnog povećanja cena nafte i goriva, posebno uoči letnjeg rasta potražnje. “Brzo smanjenje rezervi usled kontinuiranih poremećaja moglo bi nagovestiti buduće nagle skokove cena”, navodi IEA.

Izvršni direktor Exxon Mobil-a, Daren Vuds, izjavio je da tržište još uvek nije u potpunosti osetilo posledice gubitka snabdevanja zahvaljujući komercijalnim zalihama, strateškim rezervama i tankerima u tranzitu. On je istakao da su ove zalihe ublažile udar tokom marta i aprila, ali je upozorio da će komercijalne zalihe na kraju pasti na nivoe na kojima više neće moći da služe kao izvor snabdevanja. “Predviđamo da ćemo, kada se to dogodi i dokle god moreuz ostane zatvoren, nastaviti da viđamo povećanje cena na tržištu”, izjavio je Vuds.

Analitičari UBS-a predviđaju da će, ukoliko potražnja ostane na istom mesečnom nivou, globalne zalihe pasti na rekordno niskih 7,6 milijardi barela do kraja maja. Analitičari JPMorgan-a navode da je samo oko 800 miliona barela zaista dostupno bez ugrožavanja funkcionisanja lanca snabdevanja, dok je ostatak potreban za održavanje minimalnih nivoa u cevovodima i rezervoarima.

Dalji pad zaliha mogao bi stvoriti ogroman pritisak na globalno snabdevanje naftom i izazvati nagle skokove cena, upozoravaju analitičari.