Neto priliv u segmentu životnih osiguranja dostigao 4,3 milijarde evra, kapitalna pozicija na 212 odsto

Italijanska osiguravajuća grupa Generali zabeležila je snažan rast u svim segmentima poslovanja tokom prvog kvartala 2026. godine. Bruto fakturisana premija dostigla je 28,2 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 6,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Rast je zabeležen i u segmentu životnih osiguranja, gde je premija porasla za 7,5 odsto, dok je segment neživotnih osiguranja (P&C) porastao za 5,8 odsto.

Pozitivni neto prilivi u segmentu životnih osiguranja iznosili su 4,3 milijarde evra. Vrednost novog posla (New Business Value) povećana je na 977 miliona evra, što predstavlja rast od 19,1 odsto. Kombinovani racio iznosio je 90,5 odsto, sa rastom od 0,8 procentnih poena, dok je nediskontovani kombinovani racio bio 93,1 odsto, što je povećanje od 1,1 procentni poen. Obe vrednosti su bile pod uticajem prirodnih katastrofa.

Segment Asset & Wealth Management zabeležio je rast od 15,5 odsto, zahvaljujući pozitivnim rezultatima kako u Asset Managementu, tako i u Banca Generali. Operativni rezultat porastao je na 2,2 milijarde evra, odnosno za 8,1 odsto, uz doprinos svih poslovnih segmenata.

Prilagođena neto dobit povećana je na 1,3 milijarde evra, što je rast od 5,2 odsto, odnosno 9,3 odsto ako se izuzme jednokratna poreska stavka. Prilagođeni dobitak po akciji (EPS) iznosi 0,84 evra, što je rast od 6,0 odsto, odnosno 10,2 odsto bez jednokratnog poreskog efekta. Kompanija je zadržala snažnu kapitalnu poziciju, sa raciom solventnosti od 212 odsto, u poređenju sa 219 odsto na kraju 2025. godine.

Finansijski direktor Generali Grupe, Cristiano Borean, izjavio je: „Rezultati Grupe u prvom kvartalu 2026. godine potvrđuju uspešnu realizaciju našeg strateškog plana ‘Lifetime Partner 27: Driving Excellence’, uz snažan rast operativnog rezultata podržan svim segmentima, što se odražava i na prilagođeni neto rezultat. Segment životnog osiguranja zabeležio je veoma snažne poslovne performanse, zahvaljujući pozitivnom doprinosu svih linija biznisa. U segmentu neživotnih osiguranja, uprkos većem uticaju prirodnih katastrofa, tehnička profitabilnost nastavila je da se poboljšava. Operativni rezultat u Asset & Wealth Managementu imao je koristi od snažnih rezultata Generali Investments Holdinga i Banca Generali. Oslanjajući se na snažan bilans stanja, visokokvalitetne i diverzifikovane izvore generisanja gotovine, kao i čvrstu kapitalnu poziciju, ostajemo u potpunosti fokusirani na stvaranje održive vrednosti za sve naše akcionare i zainteresovane strane.“

Platformu koristi 30 miliona ljudi, uključeno 111 hiljada kompanija i oko 40 banaka u Španiji

Bizum, španska aplikacija za plaćanje koja je već osvojila korisnike za razmenu novca, uvela je od 18. maja mogućnost instant plaćanja u fizičkim prodavnicama bez posredovanja Visa i Mastercard mreža. Novi sistem omogućava korisnicima da putem NFC tehnologije plaćaju direktno sa svog bankovnog računa, što značajno smanjuje zavisnost od američkih kartičarskih giganata i omogućava direktan transfer između banaka.

Ova promena predstavlja veliki iskorak za evropsko tržište plaćanja i potencijalno menja poslovni model kartičarskih kompanija koje su do sada naplaćivale provizije trgovcima, a podaci o transakcijama su se obrađivali na serverima van Evrope. Bizum je do sada bio sinonim za jednostavno slanje novca među građanima, a sada ulazi i u fizičku maloprodaju, omogućavajući trgovcima niže troškove transakcija i veću kontrolu nad podacima.

Aplikaciju trenutno koristi više od 30 miliona ljudi u Španiji, što praktično obuhvata kompletnu odraslu populaciju sa bankovnim računom. U sistem je uključeno oko 111 hiljada kompanija i oko 40 banaka, koje funkcionišu kao jedinstvena mreža. Tokom 2025. godine, Bizum je dostigao prosečno 3,4 miliona instant transfera dnevno.

Prvu fazu fizičkih plaćanja predvode banke CaixaBank, Banco Sabadell i Bankinter, a očekuje se da se do kraja godine priključe i druge banke. Najveći rast korišćenja očekuje se od jeseni, kada bi Bizum mogao postati standardni način plaćanja u velikom broju prodavnica širom Španije.

Na online tržištu, Bizum je već premašio 100 miliona online plaćanja godišnje, smanjujući broj odustajanja tokom kupovine na internetu. Analitičari procenjuju da bi u naredne dve do tri godine Bizum mogao preuzeti između 25 i 35 odsto ukupnog volumena fizičkih plaćanja u Španiji.

Ključna prednost Bizuma je niža cena za trgovce i činjenica da ga korisnici već koriste svakodnevno. Ipak, Visa i Mastercard i dalje nude programe lojalnosti, benefite i mogućnost odloženog plaćanja, što za sada ostaje prednost klasičnih kartica.

Španski model se sada posmatra kao potencijalna osnova za širi evropski platni sistem, jer je za razliku od Nemačke i Francuske uspeo da objedini gotovo ceo bankarski sektor oko jedinstvenog standarda. Bizum ima vodeću ulogu u inicijativi EuroPA Alliance i pominje se kao mogući temelj Evropske platne inicijative (EPI).

Promene bi mogle uticati i na međunarodne procesore plaćanja poput Stripe, PayPal i Adyen, jer Bizum nudi trgovcima gotovo trenutnu naplatu i niže troškove u poređenju sa kartičnim provizijama, koje se kreću između 0,2 i dva odsto po transakciji. Ako se iskustvo fizičkog plaćanja pokaže uspešnim kao online verzija, španski trgovci mogli bi preferirati domaći sistem u odnosu na američke mreže.

Drugi incident u MOL-u za šest meseci, proizvodnja goriva prethodno smanjena nakon eksplozije u oktobru

U fabrici naftne kompanije MOL u Tisaujvarošu 22. maja 2026. godine dogodila se eksplozija tokom ponovnog pokretanja postrojenja Olefin 1, saopštila je kompanija. U incidentu je, prema zvaničnim informacijama, jedna osoba izgubila život, dok je više zaposlenih teško povređeno. Požar je lokalizovan, a intervencija nadležnih službi bila je u toku neposredno nakon nesreće.

Kompanija je navela da stručnjaci istražuju okolnosti eksplozije, dok je mađarski premijer Peter Mađar najavio dolazak ministra za energetiku Ištvana Kapitanija i izvršnog direktora MOL-a Žolta Hernadija na lice mesta. Gradonačelnik Tisaujvaroša Đerđ Filep izjavio je da nema potrebe za merama javne zaštite, a Direkcija za upravljanje katastrofama županije Boršod-Abauj-Zemplen potvrdila je da okolno stanovništvo nije u opasnosti. Portparol Nacionalne službe hitne pomoći Pal Đerfi rekao je da su na teren po protokolu za masovne nesreće upućene tri spasilačka helikoptera i više spasilačkih jedinica.

MOL Petrohemija je hemijski centar grupe koji proizvodi etilen i propilen, koristeći naftu i dizel ulje za dobijanje polietilena niske, srednje i visoke gustine, kao i polipropilena. Polietilen je najčešće korišćena vrsta plastike, dok polipropilen ima široku primenu u industriji pakovanja, tekstila, kancelarijskog i laboratorijskog materijala, kao i automobilske opreme.

Ovo je drugi veliki incident u postrojenjima MOL-a u poslednjih šest meseci. Prethodno su se eksplozija i požar dogodili 20. oktobra 2025. godine u rafineriji Dunav u Šazalombati, što je dovelo do smanjenja proizvodnje i distribucije goriva iz Mađarske i u Srbiji, u periodu kada NIS-ova Rafinerija nafte Pančevo nije radila zbog isteka privremene suspenzije sankcija Rusiji od strane američkog OFAC-a. Aktuelna licenca za NIS važi do 15. juna, a u slučaju da se do tada ne završi prodaja ruskog udela, Rafinerija Pančevo može ponovo ostati bez dotoka nafte.