Izložba prikazuje devet žena iz regiona kroz fotografije, audio zapise i priče, uz podršku L’Oréal Grupe i Agencije Frans Pres

U Francuskom institutu u Beogradu 22. maja 2026. godine otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Unbounded voices (Nesputani glasovi) – žene Balkana, snaga i nasleđe“. Ovaj projekat Agencije Frans pres (AFP), realizovan uz podršku L’Oréal Grupe, predstavlja devet žena iz regiona kroz seriju upečatljivih fotografija, audio zapisa i autentičnih priča iz Beograda, Sarajeva, Tirane i Banja Luke. Izložbu su svečano otvorili Amos Rajhman, direktor Francuskog instituta, Kamij Bujisu, šefica biroa AFP-a za Balkan i urednica izložbe, Andrej Isaković, šef fotografije AFP-a za Balkan, i Sanja Burg, direktorka komunikacija i angažmana u kompaniji L’Oréal Adria-Balkan.

Amos Rajhman je istakao da je izložba u skladu sa dugogodišnjom politikom Francuskog instituta koji radi na promovisanju jednakosti polova i da projekat predstavlja potvrdu njihovog angažovanja na polju ravnopravnosti. On se zahvalio agenciji Frans pres, Kamij Bujisu, Pjeru Oseju, direktoru AFP-a za Evropu i Afriku, i Sanji Burg iz kompanije L’Oréal na realizaciji izložbe. Rajhman je najavio da će u Francuskom institutu biti organizovana dva panela u okviru izložbe: prvi, 26. maja, na temu feminističke diplomatije, sa učesnicama Florans Ferari, francuskom ambasadorkom u Srbiji, i An Lugon-Mulen, ambasadorkom Švajcarske, dok je moderator Jelena Glušac; drugi, 28. maja u 18 časova, koji će moderirati Miljana Nešković, uz učešće Nine Pavićević, dr Jovane Milosavljević, dr Mie Popić i Nikoline Vujević.

Kamij Bujisu je naglasila da je cilj izložbe pokretanje društvene debate i prevazilaženje stereotipa o ženama Balkana. „Oduvek sam osećala da je biti novinarka privilegija. Kada sam došla na Balkan, upoznala sam žene koje nisu odgovarale klišeima. Bile su snažne, duhovite, ponekad mrzovoljne, a većina njih imala je i zaista sjajnu kosu“, navela je Bujisu. Istakla je da je izložba nastala iz želje da se ispričaju njihove autentične priče van stereotipa, zahvaljujući podršci AFP tima, Andreja Isakovića i kompanije L’Oréal.

Izložba „Unbounded voices (Nesputani glasovi) – žene Balkana, snaga i nasleđe“ prikazuje devet žena iz regiona u njihovim svakodnevnim okruženjima, sa ciljem da osvetli njihovu snagu i kompleksnost. Bujisu je poručila da biti žena znači boriti se protiv stereotipa i nasilja svakodnevno, ali i da to nosi posebnu snagu i dar za radovanje životu.

Javni dug Srbije porašće na 45 odsto BDP-a, dok je rast plata i penzija ključan za domaću tražnju

Prema najnovijim prognozama Evropske komisije, privredni rast Srbije u 2026. godini iznosiće 2,8 odsto, dok se u 2027. očekuje rast od 3,9 odsto. Fiskalni deficit ove godine privremeno će porasti na 3,2 odsto, jer je Vlada Srbije smanjila akcize na gorivo zbog sukoba na Bliskom istoku. Javni dug se sledeće godine predviđa na nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Evropska komisija navodi da će domaća tražnja imati koristi od velikih javnih investicija koje prate pripreme za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, kao i od rasta plata i penzija. Istovremeno, ekonomski rast Srbije u 2025. usporio je na dva odsto sa 3,9 odsto u 2024, zbog smanjenja investicija i privatne potrošnje, što je delimično rezultat političkih nemira i studentskih protesta. Negativan doprinos dao je i pad neto izvoza, dok su neto direktne strane investicije prepolovljene u odnosu na 2024.

Kratkoročni ekonomski indikatori ukazuju na neujednačen početak 2026. godine. Indikator ekonomskog raspoloženja je i dalje ispod dugoročnog proseka, ali je u prvom kvartalu zabeležen trend poboljšanja. Industrijska proizvodnja je u padu u većini sektora, izuzev auto-industrije.

Analitičari Komisije procenjuju da će javne investicije, koje su u 2025. zaostajale, ove godine dobiti zamah zahvaljujući pripremama za Ekspo 2027. i investicionom programu ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’. Međutim, u izveštaju se upozorava da postoje rizici za ekonomske izglede, uključujući produženu političku nestabilnost i smanjenje direktnih stranih investicija, što može uticati na srednjoročni rast. Takođe, brz rast plata mogao bi dovesti do smanjenja spoljne konkurentnosti.

Kada je reč o regionu, veći privredni rast od Srbije u 2026. očekuje se u Albaniji (3,3 odsto) i Severnoj Makedoniji (3,2 odsto), dok će Crna Gora imati isti rast kao Srbija (2,8 odsto), a Bosna i Hercegovina 1,8 odsto. Evropskoj uniji za 2026. godinu predviđa se usporavanje rasta BDP-a na 1,1 odsto u odnosu na 1,5 odsto godinu ranije, dok se za 2027. očekuje rast od 1,4 odsto. Kao razlog navodi se energetski šok izazvan sukobom na Bliskom istoku, koji utiče na inflaciju i ekonomsko raspoloženje.

Novčanica od 500 evra neće biti u novoj seriji, ali građani zadržavaju pravo na korišćenje bez roka ograničenja

Evropska centralna banka završava veliki projekat redizajna evra, pokrenut krajem 2021. godine, kojim se uvode značajne promene u izgledu i apoenima, uključujući ukidanje novčanice od 500 evra. ECB je prošlog jula raspisala konkurs za grafičke dizajnere iz Evrope, sa ciljem da sakupe predloge za novi izgled novčanica, a dizajneri imaju rok do kraja ovog meseca da dostave svoja konačna rešenja.

Prema saopštenju ECB, nova serija evra neće sadržati novčanicu od 500 evra. Ova odluka doneta je radi smanjenja rizika od pranja novca i lakšeg praćenja novčanih tokova. Predlozi dizajna biće prvo ocenjivani od strane stručnog žirija, a potom i Upravnog saveta Evropske centralne banke, nakon čega će biti izabrana konačna rešenja za novi dizajn i tehnička rešenja.

Iako se novčanica od 500 evra više neće štampati, sva postojeća izdanja ostaju važeće sredstvo plaćanja bez vremenskog ograničenja. Građani i dalje mogu koristiti ove novčanice u svakodnevnim transakcijama, kao i u bankarskom prometu, bez potrebe za zamenom ili ograničenjem u rokovima.

Redizajn evra predstavlja jednu od najvećih promena u evropskom monetarnom sistemu u poslednje dve decenije. Nova serija novčanica biće predstavljena po završetku selekcije dizajnerskih rešenja i tehničke pripreme, kako je najavila Evropska centralna banka.