Dvadesetpetoro dece do 15 godina boravi u Bogovađi od 6. do 11. jula 2026. godine, uz finansijsku podršku Ministarstva za rad

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, u saradnji sa Savezom za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, organizovao je inkluzivni kamp za decu sa cerebralnom paralizom u odmaralištu Crvenog krsta u Bogovađi, koji traje od 6. do 11. jula 2026. godine. Kamp okuplja dvadesetpetoro dece uzrasta do 15 godina, njihove pratioce i stručni tim, omogućavajući učesnicima da letnji raspust provedu kroz druženje, igru i zajedničke aktivnosti.

Ova inicijativa je prvi put podržana putem Javnog konkursa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, koji je za realizaciju kampa izdvojio 734.000 dinara. Sredstva su namenjena organizaciji prevoza, smeštaja i ishrane za sve učesnike.

Tokom šest dana deca učestvuju u sportskim, rekreativnim i kreativnim programima, uključujući boćanje, fudbal, košarku, šetnje stazom zdravlja, čitanje u prirodi, bioskop na otvorenom, karaoke i muzičke večeri. Roditeljima su namenjene edukativne radionice za razmenu iskustava, podršku i sticanje novih znanja.

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije okuplja 51 organizaciju članicu i više od 5.000 osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom širom zemlje. Inkluzivni kamp u Bogovađi deo je kontinuiranih aktivnosti Saveza usmerenih na unapređenje kvaliteta života dece sa cerebralnom paralizom i njihovih porodica, kao i na jačanje socijalne uključenosti.

Organizatori ističu da osmesi i nova prijateljstva najbolje ilustruju značaj inkluzije kada se ona živi u praksi.

Novi zakon uvodi obaveznu potvrdu o bolovanju od prvog dana, broj dana dugotrajnog bolovanja porastao 24,4 odsto u deset godina

Nemačka koaliciona vlada (CDU/CSU-SPD) najavila je ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja putem telefonskog poziva lekaru, uvodeći obavezu dostavljanja lekarske potvrde već od prvog dana izostanka s posla. Ova mera, koja ima za cilj smanjenje zloupotreba i troškova privremene nesposobnosti za rad, izazvala je snažne kritike, uključujući i one iz redova same vlasti, zbog mogućih negativnih posledica po zaposlene i poslodavce.

Prema finansijskoj analizi Krovnog saveza operativnih zdravstvenih osiguranja (BKK), sistem isplate naknada za bolovanje (Krankengeld), koji počinje tek od 43. dana neprekidnog izostanka, godišnje iznosi 21,6 milijardi evra. Više od četvrtine dana bolovanja odnosi se na dugotrajne izostanke, dok je broj dana dugotrajnog bolovanja u poslednjih deset godina porastao za 24,4 odsto.

Glavni uzroci rasta troškova su bolesti mišićno-koštanog sistema i teški psihički poremećaji, dok psihičke bolesti čine 5,4 odsto svih otvorenih bolovanja, ali u proseku traju duže od pet nedelja. Najčešći razlog izostanka i dalje su kratke respiratorne infekcije, koje, zbog svog trajanja, ne opterećuju finansijski sistem.

Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) brani ovu reformu tvrdeći da je njen cilj smanjenje ukupne stope bolovanja i sprečavanje zloupotreba. Ipak, Denis Ratke, predsednik radničkog krila CDU (CDA), upozorava da se ne sme stvoriti utisak da su “radnici lenji” i ističe da “bolesne radnike ne treba unapred stavljati pod opšti veo sumnje”.

Sindikalci i poslanici izražavaju bojazan da će nova pravila dovesti do toga da radnici, koji bi inače ostali kod kuće zbog blage prehlade jedan dan, sada moraju odlaziti u prepunu ordinaciju, gde će im lekari često otvoriti bolovanje na tri do pet dana. Takva praksa može dodatno povećati ukupne dane bolovanja u nemačkoj ekonomiji, suprotno očekivanjima reforme.

Aleksander Hofman, šef poslaničke grupe CSU-a, apeluje na kompromisno rešenje i fleksibilniji pristup, ističući da “niko ne bi trebao s visokom temperaturom i groznicom biti prisiljen stajati u redovima samo zbog potvrde”.

Podaci BKK-a ukazuju da pravi finansijski teret dolazi od dugotrajnih izostanaka, a ne od kratkotrajnih bolovanja, što otvara pitanje efikasnosti najavljenih mera i potrebu za dodatnim analizama uticaja na tržište rada i zdravstveni sistem.

Alesto, brend orašastih plodova, prerađuje proizvode u pogonima u Nemačkoj i jača fokus na osvešćenu ishranu

Kompanija Lidl, kroz svoj brend Alesto, najavila je cilj da do 2030. godine poveća udeo biljnih izvora proteina na 17 odsto, u poređenju sa 2023. godinom, saopšteno je iz kompanije. Alesto, koji obuhvata orašaste plodove i suvo voće, stavlja akcenat na kvalitet, izbalansiranu ishranu i osvešćene navike potrošača, uz slogan „Život ima bolji ukus uz Alesto”.

Većina proizvoda iz Alesto asortimana, nakon pažljivog odabira u zemljama porekla, prerađuje se i pakuje u savremenim pogonima kompanije Solent u Rajneu i Ibah-Palenbergu u Nemačkoj, koji su deo Schwarz Produktion. Ovi pogoni omogućavaju da većina procesa ostaje unutar Schwarz grupe, a visok standard kvaliteta i optimizovani procesi garantuju svežinu proizvoda na policama.

Alesto je deo Lidlove strategije „Osvešćene ishrane”, koja prati naučne preporuke Planetary Health Diet i podstiče prelazak na zdravije, biljne alternative. Ključni proizvodi iz asortimana, poput oraha bogatih omega-3 masnim kiselinama i badema sa magnezijumom, osmišljeni su da zadovolje potrebe potrošača za nutritivno vrednim grickalicama.

„Evolucijom Alesta stvaramo brend koji slavi radost grickanja i oduševljava ljude svojim izborom. Donosimo lakoću u svakodnevicu kroz uživanje i bogat asortiman. Pritom ostajemo dosledni transparentnosti, pouzdanosti i kvalitetu, jer su to Lidlove vrednosti koje grade poverenje”, izjavio je Sebastijan Hajn, rukovodilac brenda u kompaniji Lidl Stiftung & Co. KG.

Kroz novu kampanju, Alesto dodatno gradi emotivnu vezu sa potrošačima koji žele zdrave, ali ukusne proizvode bez kompromisa. Planirano povećanje udela biljnih proteina na 17 odsto do 2030. godine deo je šireg opredeljenja kompanije za održivost i praćenje trendova u ishrani na evropskom tržištu.