Na kraju februara 2026. godine u Srbiji je bilo 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika, a kreativna imena firmi postaju ključ za tržišnu prepoznatljivost

Na kraju februara 2026. godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji su bila registrovana ukupno 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika. Samo tokom 2025. godine, otvoreno je 8.037 novih privrednih društava i čak 46.751 preduzetnik, što ukazuje na intenzivnu preduzetničku aktivnost i konkurenciju na domaćem tržištu.

U uslovima gde se pažnja potrošača meri u sekundama, privrednici sve češće biraju duhovita i upečatljiva imena za svoje firme kako bi se izdvojili među konkurencijom. Primeri kao što su “Skroz dobra pekara”, “Pite svevišnje”, “Hrabri krojač”, “Razbeerbriga” i “Al paćinko” ilustrativno pokazuju nove trendove u poslovnom imenovanju, dok tradicionalni nazivi poput imena vlasnika ili klasičnih odrednica polako gube primat.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je tržište sve zahtevnije, a očekivanja potrošača viša, zbog čega je prepoznatljivost postala ključna za poslovanje. “Pitanje prepoznatljivosti postalo je ključno, a ime firme jedan od alata u toj borbi za vidljivost”, navodi Rajić. Iako APR ne vodi evidenciju o trendovima u dužini ili strukturi imena, primećuje se sve češća upotreba engleskih termina u IT i kreativnim industrijama.

Zakonska regulativa nalaže da poslovno ime ne može da vređa moral, sadrži pogrdne reči ili izaziva zabludu o pravnoj formi preduzeća. Takođe, naziv mora biti različit od postojećih kako bi se izbegla zabuna u identitetu, a upotreba reči “Srbija” dozvoljena je samo privrednim društvima uz saglasnost Vlade, dok je preduzetnicima ta mogućnost uskraćena.

Kreativnost u davanju imena firmama često ide ruku pod ruku sa pažljivo osmišljenim brendingom i identitetom. Jakov Ninković, vlasnik preduzeća za selidbe “Jaki Momci”, navodi da je želeo da ime bude upečatljivo i da šalje jasnu poruku pouzdanosti i snage, dok Željko Ninić, vlasnik picerije “La Tvorza” u Novom Sadu, ističe da su i naziv i koncept privukli veliki broj gostiju. U zanatskoj pivari “Razbeerbriga”, vlasnik Boško Kustadić smatra da zanimljiv naziv može privući pažnju, ali da je kvalitet proizvoda presudan za dugoročan uspeh.

Iako sve više preduzeća bira originalna imena kao deo svoje strategije, stručnjaci upozoravaju da duhovitost nije uvek prednost u svim delatnostima. Lična reputacija i kvalitet proizvoda i dalje ostaju najvažniji faktor za opstanak na tržištu.

Vrednost radova porasla samo u Beogradu za 35 odsto, dok su ostali regioni beležili pad

Vrednost građevinskih radova u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine povećana je za 1,7 odsto u tekućim cenama u poređenju sa istim periodom 2025. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, kada se isključi uticaj inflacije, u stalnim cenama zabeležen je pad od 5,0 odsto, što ukazuje na smanjen obim poslova, posebno u sektoru niskogradnje.

Analizirajući po vrstama građevina, vrednost radova na zgradama u stalnim cenama porasla je za 25,4 odsto, dok je na ostalim građevinama zabeležen pad od 21,5 odsto. Regionalno posmatrano, povećanje vrednosti izvedenih građevinskih radova registrovano je jedino u Beogradskom regionu, i to za 35 odsto u stalnim cenama. U drugim regionima zabeležen je pad: u Regionu Južne i Istočne Srbije za 13,7 odsto, u Regionu Vojvodine za 17,2 odsto, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 31,7 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Ukupno 98,9 odsto vrednosti građevinskih radova realizovano je na teritoriji Republike Srbije, dok je 1,1 odsto ostvareno na gradilištima u inostranstvu. Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije, uključujući i inostrana gradilišta, porasla je za 0,5 odsto u tekućim cenama u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, dok je u stalnim cenama zabeležen pad od 6,2 odsto.

Ovi podaci pokazuju da je rast građevinskog sektora u Srbiji u velikoj meri ograničen na stambenu izgradnju u Beogradu, dok su ostali regioni i vrste građevina suočeni sa padom obima radova.

Operativni prihod dostigao 7,2 milijarde evra, a stopa isplate dividende među najvišima u Evropi

Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u čijem sastavu je i Banca Intesa, ostvarila je neto dobit od 2,8 milijardi evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja najbolji kvartalni rezultat u istoriji kompanije i rast od 6% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema zvaničnim podacima, operativni prihod dostigao je rekordnih 7,2 milijarde evra, što je povećanje od 5,3% u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Neto prihod od kamata iznosio je 3,6 milijardi evra, dok su neto naknade i provizije dostigle 2,5 milijardi evra, obe kategorije beležeći rast i rekordne rezultate. Prihod od osiguranja iznosio je 476 miliona evra, a dobit od finansijske imovine 505 miliona evra. Operativni troškovi smanjeni su za 0,7%, na ukupno 2,6 milijardi evra, dok je operativna marža iznosila 4,6 milijardi evra. Banka je ostvarila ROE od 21% i ROTE od 25%, što potvrđuje najvišu profitabilnost u svojoj klasi.

Upravljanje imovinom ostaje ključni segment rasta, sa više od 1,4 biliona evra finansijske imovine klijenata. Neto NPL koeficijent iznosio je 0,8% na dan 31. marta 2026, a pokrivenost NPL plasmana povećana je na 49,5%, što su među najboljim pokazateljima u sektoru. CET1 koeficijent ostao je iznad 13%, dok je trošak rizika smanjen na 16 baznih poena, u poređenju sa 21 baznim poenom godinu dana ranije.

Grupa je od 2022. godine uložila oko 5,7 milijardi evra u tehnologiju, sa ciljem unapređenja digitalne transformacije i optimizacije poslovanja. Od 2023. godine, Intesa Sanpaolo je izdvojila oko 1,1 milijardu evra za inicijative protiv siromaštva i smanjenje nejednakosti, dok su u prvom kvartalu 2026. plasirane 4,2 milijarde evra za podršku održivoj tranziciji.

Prinos za akcionare takođe je na visokom nivou, sa oko 2,6 milijardi evra obračunatih u prvom kvartalu, uključujući 2,1 milijardu evra gotovinskih dividendi. U maju će biti isplaćene još 3,3 milijarde evra kroz dividende, a u julu sledi otkup sopstvenih akcija vredan 2,3 milijarde evra. Ukupna stopa isplate iznosi 95% neto dobiti – 75% u novcu i 20% kroz otkup akcija – dok prinos od dividende iznosi 7,5%, što je među najvišima u Evropi.