Inflacija u evrozoni procenjena na 2,9 odsto za 2026, rast privrede usporava na 0,8 odsto
Evropska centralna banka (ECB) mogla bi da poveća kamatne stope dva puta tokom 2026. godine, po 25 baznih poena, što bi ukupnu stopu na depozite podiglo na 2,5 odsto, pokazuju rezultati ankete među ekonomistima. Odluka o povećanju kamata očekuje se u junu i septembru, a prema navodima iz ECB, proces neće biti ubrzan zbog trenutne geopolitičke neizvesnosti.
Prema istraživanju sprovedenom od 4. do 7. maja, ekonomski analitičari su promenili očekivanja u odnosu na prethodnu anketu, u kojoj je bilo predviđeno samo jedno povećanje stope za ovu godinu. Razlog su inflatorni pritisci izazvani ratom na Bliskom istoku, što je uticalo na ažuriranje prognoza.
Procene inflacije za evrozonu za 2026. godinu povećane su na 2,9 odsto, u poređenju sa 2,8 odsto iz prethodne ankete. U 2027. godini očekuje se usporavanje inflacije na 2,1 odsto, dok bi cilj ECB od dva odsto mogao biti dostignut tek 2028. godine. Istovremeno, prognoze ekonomskog rasta za evrozonu u 2026. godini pogoršane su sa 0,9 na 0,8 odsto. Za 2027. godinu predviđa se rast od 1,3 odsto, a za 2028. godinu 1,5 odsto.
Potpredsednik ECB Luis de Gindos izjavio je da će situacija oko Ormuskog moreuza biti presudna za odluku o kamatama u junu, dok je predsednica ECB Kristin Lagard istakla „ogromnu neizvesnost“ usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku kao ključni razlog za oprez. Lagard je za špansku državnu televiziju RTVE navela: „Ono što definiše trenutne okolnosti je ogromna neizvesnost. Utvrdili smo da će naša odluka biti zasnovana na dubini, trajanju i uticaju krize koju doživljavamo. Pre nego što donesemo bilo kakvu odluku, potrebno nam je više podataka, kako bismo bolje razumeli kuda se cene kreću.”
Lagard je takođe ukazala na uticaj društvenih mreža i poruka američkog predsednika Donalda Trampa na tržišta i geopolitičku situaciju, ističući da „nekoliko tvitova ne može da utiče na monetarnu politiku ECB-a, ali da značajno utiču na percepciju tržišta“.
Na Latinoameričkom ekonomskom forumu u Španiji, Lagard je izjavila: „Nalazimo se između osnovnog i nepovoljnog scenarija. Cena nafte je danas viša nego u osnovnom scenariju, ali je cena gasa niža. Moramo stalno da prilagođavamo i ažuriramo scenarije kako bismo se nosili sa ovom neizvesnošću.”
U najnepovoljnijem scenariju iz prognoze ECB objavljene u martu, inflacija bi 2026. godine mogla dostići 3 odsto, a rast privrede evrozone pasti ispod 1 odsto.
