Broj onlajn transakcija porastao 39,7 odsto, domaći sajtovi ostvarili 23,8 miliona kupovina

U prvom tromesečju 2026. godine građani Srbije su realizovali ukupno 32,9 miliona internet kupovina, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, ukupan broj onlajn-kupovina porastao je za 39,7 odsto. Većina transakcija obavljena je na domaćim internet sajtovima, gde je zabeleženo 23,8 miliona kupovina, dok je na stranim sajtovima realizovano 9,1 milion transakcija.

Najveći deo plaćanja izvršen je u dinarima, evrima i američkim dolarima, a ove valute zajedno čine 98,2 odsto ukupnog broja transakcija. Kada se uporedi broj kupovina na domaćim sajtovima sa prvim tromesečjem 2025. godine, zabeležen je rast od 44,5 odsto, sa 16,4 miliona na 23,8 miliona kupovina. Istovremeno, broj transakcija na stranim internet sajtovima povećan je za 41,8 odsto, sa pet miliona na 7,2 miliona.

Prema podacima Narodne banke Srbije, broj internet kupovina izraženih u američkim dolarima smanjen je za 15,1 odsto u odnosu na prvo tromesečje. Tokom poslednjih pet godina beleži se konstantan rast broja onlajn kupovina kako na domaćim, tako i na stranim internet platformama.

Srbija godišnje proizvodi 3.700 tona, dok čak 70 odsto potrošnje dolazi iz uvoza, najviše iz Kine i Španije

Poljoprivrednici u Srbiji mogu da ostvare zaradu veću od milion dinara po hektaru u proizvodnji belog luka, pokazuju najnoviji podaci iz domaće agrarne prakse. Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najprofitabilnijih povrtarskih kultura, domaća proizvodnja godišnje iznosi oko 3.700 tona, dok se čak 70 odsto ukupne potrošnje pokriva uvozom, pre svega iz Kine i Španije.

Ova kultura trenutno se uzgaja na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima u Vojvodini i na jugu zemlje. Prosečan prinos iznosi između osam i 15 tona po hektaru, a uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje može biti i znatno veći, navodi agroanalitičar Branislav Gulan. Ističe se da su ulaganja u proizvodnju belog luka oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći.

Porodica Kanački iz sela Sakule beleži ovogodišnji prinos od 4,5 tone belog luka po hektaru, uz otkupnu cenu između 450 i 500 dinara za kilogram. Njihove procene pokazuju da prihod po hektaru može iznositi 2,25 miliona dinara, a kada se odbiju troškovi proizvodnje, koji se kreću od 700.000 do milion dinara, ostaje zarada veća od milion dinara po hektaru.

Istovremeno, proizvodnja pasulja je podložnija rizicima. Kanački su pod ovom kulturom imali 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod, dok uvoz jeftinijeg pasulja iz Kirgistana dodatno obara cenu domaćeg proizvoda. Proizvođači ukazuju da su troškovi rada u Srbiji znatno viši u poređenju sa konkurentskim zemljama, što otežava poziciju domaćih proizvođača na tržištu.

Goran Lazić iz Kikinde, koji gaji domaću sortu „Bosut“ na nešto više od pola hektara, očekuje visok prinos zahvaljujući sistemu navodnjavanja „kap po kap“ i kvalitetnom genetskom materijalu. Prema rečima Branislava Gulana, beli luk omogućava dve setve i dve berbe godišnje, a pored upotrebe u domaćinstvima, ima široku primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Stručnjaci navode da stalna tražnja i široka primena čine beli luk jednom od najperspektivnijih povrtarskih kultura. „Ulaganja u proizvodnju iznose oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći. Zbog toga se ova kultura sve češće pominje kao ozbiljna poslovna prilika za poljoprivrednike koji su spremni da ulože znanje, rad i kvalitetan sadni materijal“, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

Luksemburg ima 2,5 puta više potrošačke cene od Rumunije, dok razlika između Islanda i Severne Makedonije iznosi 3,7 puta

Prema najnovijim podacima Eurostata, potrošačke cene značajno variraju širom Evrope, sa razlikama koje dostižu gotovo četiri puta između pojedinih država. Analiza uključuje više od 2.000 proizvoda i usluga na godišnjem nivou, dajući detaljan uvid u troškove života na kontinentu.

U okviru Evropske unije, Luksemburg se izdvaja kao zemlja sa najvišim potrošačkim cenama koje su 2,5 puta veće nego u Rumuniji, zemlji sa najnižim cenama među članicama EU. Kada se u analizu uključe i zemlje kandidati za članstvo, kao i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), Island zauzima poziciju najskuplje zemlje, dok je Severna Makedonija najslabija po cenama, čime se razlika povećava na 3,7 puta.

Island je 83,7 odsto skuplji od proseka Evropske unije, dok je Švajcarska zabeležila cene više za 81 odsto u odnosu na evropski prosek. Zapadna i severna Evropa generalno imaju više nivoe cena, dok su centralne i istočne evropske zemlje i dalje povoljnije za potrošače.

Profesor Robert Inklar sa Univerziteta u Groningenu istakao je da je za razumevanje životnog standarda ključno posmatrati podatke o cenama zajedno sa zaradama građana. “Za životni standard nije presudno da li su cene visoke, već koliko lokalna plata može da kupi na lokalnom tržištu – kupovna moć, a ne samo visina cena”, naveo je Inklar.

Ova analiza pokazuje da same cene ne odražavaju u potpunosti kvalitet i dostupnost života, već je neophodno uzeti u obzir i zarade kako bi se dobila potpuna slika ekonomskih mogućnosti stanovništva različitih evropskih zemalja.