U aprilu 2026. investiciona tražnja u Indiji prvi put premašila potrošnju nakita, ETF prilivi skočili 186 odsto

Globalni ETF fondovi vezani za zlato zabeležili su neto prilive od 6,6 milijardi američkih dolara u aprilu 2026. godine, a rezerve su porasle za 87,3 tone, što je najjači mesečni priliv od kraja 2024. godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ovaj rezultat predstavlja oštar preokret u odnosu na mart, kada su fondovi registrovani na američkim berzama zabeležili odlive od oko 85 tona zbog realizacije profita usled snažnog rasta cene zlata.

Povratak kapitala zlatu zabeležen je čak i pri cenama iznad 4.500–4.700 dolara po unci. Na azijskom tržištu, Kina i Indija nastavljaju da održavaju snažnu investicionu tražnju. U Indiji je investiciona tražnja za zlatom prvi put premašila potrošnju nakita, dok su prilivi u ETF fondove porasli za 186% na godišnjem nivou.

Ovaj trend ukazuje na to da investitori visoke cene zlata sve više prihvataju kao „novu realnost“, a ne kao privremeni vrhunac. U ovom okruženju, ključno pitanje postaje ne samo da li investirati u zlato, već i u kom obliku posedovati ovu imovinu.

Investitori biraju između fizičkog zlata, u vidu poluga i investicionih kovanica, i takozvanog „papirnog zlata“, najčešće kroz ETF fondove. Fizičko zlato omogućava direktno vlasništvo nad materijalnom imovinom, nezavisno od finansijskog sistema, dok ulaganje kroz ETF fondove donosi visoku likvidnost i relativno niske ulazne troškove, ali je izloženo tržišnim i institucionalnim rizicima.

„Ključna razlika nije u kretanju cene, već u strukturi vlasništva. Kod fizičkog zlata investitor poseduje stvarnu imovinu nezavisnu od finansijskog sistema. Izloženost kroz ETF fondove, s druge strane, vezana je za tržišne i institucionalne okvire, što uvodi drugačiju vrstu rizika, posebno u periodima povećane neizvesnosti“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

Dodatni faktor je ograničena ponuda zlata. Uz stabilnu tražnju centralnih banaka i investitora, ponuda ostaje relativno neelastična, što podržava visoke cenovne nivoe i povećava osetljivost tržišta na nove prilive kapitala.

U takvom tržišnom okruženju, odluka o obliku vlasništva nad zlatom postaje strateški važna – ne samo iz ugla troškova ili praktičnosti, već i zbog kontrole, nezavisnosti i izloženosti sistemskom riziku. Kako se tržište investicionog zlata prilagođava višim cenovnim nivoima, razumevanje šta se zapravo poseduje postaje podjednako važno kao i sama odluka o ulaganju.

Inflacija u evrozoni procenjena na 2,9 odsto za 2026, rast privrede usporava na 0,8 odsto

Evropska centralna banka (ECB) mogla bi da poveća kamatne stope dva puta tokom 2026. godine, po 25 baznih poena, što bi ukupnu stopu na depozite podiglo na 2,5 odsto, pokazuju rezultati ankete među ekonomistima. Odluka o povećanju kamata očekuje se u junu i septembru, a prema navodima iz ECB, proces neće biti ubrzan zbog trenutne geopolitičke neizvesnosti.

Prema istraživanju sprovedenom od 4. do 7. maja, ekonomski analitičari su promenili očekivanja u odnosu na prethodnu anketu, u kojoj je bilo predviđeno samo jedno povećanje stope za ovu godinu. Razlog su inflatorni pritisci izazvani ratom na Bliskom istoku, što je uticalo na ažuriranje prognoza.

Procene inflacije za evrozonu za 2026. godinu povećane su na 2,9 odsto, u poređenju sa 2,8 odsto iz prethodne ankete. U 2027. godini očekuje se usporavanje inflacije na 2,1 odsto, dok bi cilj ECB od dva odsto mogao biti dostignut tek 2028. godine. Istovremeno, prognoze ekonomskog rasta za evrozonu u 2026. godini pogoršane su sa 0,9 na 0,8 odsto. Za 2027. godinu predviđa se rast od 1,3 odsto, a za 2028. godinu 1,5 odsto.

Potpredsednik ECB Luis de Gindos izjavio je da će situacija oko Ormuskog moreuza biti presudna za odluku o kamatama u junu, dok je predsednica ECB Kristin Lagard istakla „ogromnu neizvesnost“ usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku kao ključni razlog za oprez. Lagard je za špansku državnu televiziju RTVE navela: „Ono što definiše trenutne okolnosti je ogromna neizvesnost. Utvrdili smo da će naša odluka biti zasnovana na dubini, trajanju i uticaju krize koju doživljavamo. Pre nego što donesemo bilo kakvu odluku, potrebno nam je više podataka, kako bismo bolje razumeli kuda se cene kreću.”

Lagard je takođe ukazala na uticaj društvenih mreža i poruka američkog predsednika Donalda Trampa na tržišta i geopolitičku situaciju, ističući da „nekoliko tvitova ne može da utiče na monetarnu politiku ECB-a, ali da značajno utiču na percepciju tržišta“.

Na Latinoameričkom ekonomskom forumu u Španiji, Lagard je izjavila: „Nalazimo se između osnovnog i nepovoljnog scenarija. Cena nafte je danas viša nego u osnovnom scenariju, ali je cena gasa niža. Moramo stalno da prilagođavamo i ažuriramo scenarije kako bismo se nosili sa ovom neizvesnošću.”

U najnepovoljnijem scenariju iz prognoze ECB objavljene u martu, inflacija bi 2026. godine mogla dostići 3 odsto, a rast privrede evrozone pasti ispod 1 odsto.

Zalihe sirove nafte čine 60 odsto ukupnog pada, OECD zemlje pred logističkim izazovima narednog meseca

Prema procenama banke Morgan Stanley, globalne zalihe nafte smanjivale su se po stopi od 4,8 miliona barela dnevno u periodu od 1. marta do 25. aprila, što predstavlja znatno veći pad od prethodnih rekordnih kvartalnih smanjenja koje je registrovala Međunarodna agencija za energiju (IEA). Oko 60 odsto ovog pada odnosi se na sirovu naftu, dok ostatak otpada na naftne derivate.

Analitičari iz Goldman Sachsa ukazuju da su globalne zalihe nafte sada na nivou blizu najnižeg od 2018. godine. Iz JPMorgan Chase navode da bi zemlje OECD-a mogle već početkom narednog meseca da se suoče sa logističkim poremećajima na tržištu, dok bi do septembra zalihe mogle da padnu na operativni minimum – nivo ispod kojeg naftovodi, terminali i skladišta više ne mogu normalno da funkcionišu.

Goldman Sachs procenjuje da je poslednjih dana tempo pražnjenja zaliha blago usporen, što se delimično pripisuje smanjenoj potražnji iz Kine, a to je oslobodilo dodatne količine nafte za druga tržišta. Ipak, situacija ostaje zabrinjavajuća, naročito u azijskim državama poput Indonezije, Vijetnama, Pakistana i Filipina, gde bi kritično nizak nivo snabdevanja mogao biti dostignut za manje od mesec dana.

U Evropi su zalihe avionskog goriva u padu neposredno pred letnju turističku sezonu, a analitičari predviđaju da bi kritični nivo mogao biti dostignut već u junu. Tržišni poremećaji uzrokovani su ratom u Iranu, koji je značajno uticao na tokove izvoza nafte iz Persijskog zaliva.

Goldman Sachs je 5. maja procenjivao da postojeće svetske zalihe proizvedene nafte mogu da pokriju oko 101 dan globalne potrošnje. Ovi podaci ukazuju na nastavak pritiska na tržište i rizike po stabilnost snabdevanja energentima u narednim mesecima.