Katar izgubio 17 odsto izvoznog kapaciteta, dok tanker sa 211.986 kubnih metara LNG-a prolazi ka Pakistanu

Državna naftna kompanija Saudijske Arabije, Aramco, saopštila je da je svet u poslednja dva meseca ostao bez oko milijardu barela nafte usled zatvaranja Ormuskog moreuza za protok energenata i druge robe tokom sukoba u Iranu. Istovremeno, katarski tanker “Al Haraitijat” sa tečnim prirodnim gasom kapaciteta 211.986 kubnih metara uspešno je prošao kroz Ormus, predstavljajući prvi izvoz energenata iz regiona od početka rata, prema podacima Agencije za praćenje brodova.

Tanker “Al Haraitijat”, natovaren u katarskom postrojenju Ras Lafan, ušao je u Omanski zaliv, a sledeća destinacija je Pakistan. Iako je prolazak ovog broda nagoveštaj mogućeg nastavka protoka LNG-a, to je i dalje značajno ispod predratnih nivoa od oko tri pošiljke dnevno iz Persijskog zaliva.

Trgovački brodovi i dalje se suočavaju sa bezbednosnim pretnjama zbog blokada koje su uvele i Iran i Sjedinjene Američke Države. Prethodni pokušaji Katara da izveze LNG preko Ormuskog moreuza završeni su povratkom tankera. Tankerom “Al Haraitijat” upravlja katarska kompanija Nakilat Shipping Qatar, a brod plovi pod zastavom Maršalskih ostrva.

Iranska Revolucionarna garda zaustavila je 6. aprila dva katarska tankera za tečni prirodni gas, “Al Dajen” i “Rašida”, koji su kretali ka Ormuskom moreuzu i naredila im da ostanu u mestu, bez navođenja razloga. Katar je drugi najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu, a pošiljke su pretežno upućene kupcima iz Azije.

Tokom poslednjih iranskih napada na Katar, uništeno je 17 odsto katarskog izvoznog kapaciteta, pri čemu se očekuje da će popravke obustaviti proizvodnju 12,8 miliona tona goriva godišnje u periodu od tri do pet godina.

Izvršni direktor Aramca, Amin Naser, izjavio je: „Naš cilj je jednostavan: da održimo protok energije, čak i kada je sistem pod opterećenjem.“ On je istakao da će, čak i ako se protok energenata obnovi, biti potrebno vreme da se tržište vrati u normalu.

Sukobi u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza izazvali su snažne poremećaje na globalnom energetskom tržištu, povećanje troškova poslovanja i dodatni pritisak na budžete država, kompanija i domaćinstava. Domaćinstva širom sveta osećaju posledice rasta cena i životnih troškova, dok naftne kompanije ostvaruju visoke profite.

Učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi oko 21 odsto, nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova

Platforme poput Bukinga omogućavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja lakše oglašavanje, ali same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, izjavila je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Ona je navela da u Srbiji postoji centralni sistem eTurista za kategorizaciju objekata i dodelu registracionog broja, ali da platforme nisu u obavezi da proveravaju registrovanost oglašivača.

Mićić ističe da su i društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, dodatni kanal koji olakšava nelegalnim stanodavcima da ponude smeštaj. “Cilj je da se platforme obavežu da oglašavaju samo one koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki smeštaj registrovan”, navela je Mićić, dodajući da zbog odsustva ove obaveze nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca.

Prema njenim rečima, slične izazove imaju i zemlje Evropske unije, a Italija je vodila sudske sporove protiv Bukinga i Airbnb-a zbog neplaćenog PDV-a. Evropska unija je uvela uredbu kojom su platforme obavezane da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i omoguće razmenu podataka sa državom.

Na pitanje o uticaju geopolitičkih tenzija i očekivanog rasta broja turista, Mićić je ocenila da ekonomske okolnosti mogu dodatno motivisati ulazak u sivu zonu. “Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu pokušati da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza nelegalnim izdavanjem smeštaja”, rekla je ona, dodajući da takva praksa može učiniti cene privlačnijim turistima.

U okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine, predviđene su mere za unapređenje regulatornog okvira, uvođenje softvera za turističku inspekciju i pojačan nadzor. Planirano je poređenje podataka iz sistema eTurista sa onima na platformama radi provere registracionih brojeva.

Mićić je naglasila da se svest građana o štetnosti sive ekonomije povećava, a primer kampanje “Uzmi račun i pobedi” pokazuje da edukacija i podsticaji doprinose promeni ponašanja. Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama iznosilo je oko 21 odsto, što znači da nekoliko milijardi evra godišnje ostaje van institucionalnih tokova, prema podacima NALED-a.

Inicijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije još 2014. godine pokrenule su društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, a priprema se novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine sa posebnim fokusom na sektore kao što su onlajn trgovina, neprijavljeni rad i digitalno okruženje.

Fiskalni deficit ograničen na 3,0% BDP u periodu 2026–2027, uz privremeno smanjenje akciza na gorivo i stabilne devizne rezerve

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Beogradu aprilsko izdanje Svetskog ekonomskog izgleda, ističući da su ekonomske osnove Srbije stabilne i da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama. Prema zvaničnoj projekciji, bruto domaći proizvod Srbije u 2027. godini trebalo bi da poraste za 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, ulaganju u prerađivačku industriju, oporavku poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama vezanim za izložbu EXPO. Inflacija ostaje niska, što je posledica privremenog smanjenja akciza na gorivo i ograničenog uticaja ukidanja marži na cene hrane i osnovnih proizvoda.

Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, naveo je da je misija Fonda boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026. godine i postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji očekuje odobrenje Izvršnog odbora MMF-a. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ističu da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% BDP tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila za plate u javnom sektoru i penzije. Privremeno smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu 2026. ublažilo je naftni šok, ali iz MMF-a upozoravaju da bi produženo subvencionisanje moglo ugroziti fiskalnu održivost.

Projekcije MMF-a rađene su u uslovima visoke neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba i poremećaji na tržištu energenata povećali rizike za privredni rast i inflaciju. Uprkos ovim izazovima, istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, što omogućava da se ekonomski potresi lakše prebrode. „Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika“, navodi MMF.

Viceguvernerka NBS Ana Ivković naglasila je da centralna banka izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. „Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i velikim makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“, izjavila je Ivković.

Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda, Ipolit Balima, istakao je da trenutni rat na Bliskom istoku povećava pritiske na zemlje u razvoju, posebno na uvoznike robe. Skok cena, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja testiraju otpornost globalne privrede. Analiza MMF-a pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomijama pogođenih zemalja, dok se efekti prenose i na druge ekonomije. Oporavak je moguć, ali spor i često neujednačen, a ključni su rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga, domaće reforme i međunarodna podrška.

Balima je upozorio i na trend povećanja izdvajanja za odbranu, što je posledica globalnih tenzija. Multiplikatori potrošnje za odbranu su, u proseku, blizu 1, ali značajno variraju u zavisnosti od načina finansiranja i strukture nabavki. Preporučuje se sprovođenje odgovarajućih politika za ograničenje štete i jačanje globalne stabilnosti, uz kolektivno delovanje na međunarodnom nivou.