Katar izgubio 17 odsto izvoznog kapaciteta, dok tanker sa 211.986 kubnih metara LNG-a prolazi ka Pakistanu

Državna naftna kompanija Saudijske Arabije, Aramco, saopštila je da je svet u poslednja dva meseca ostao bez oko milijardu barela nafte usled zatvaranja Ormuskog moreuza za protok energenata i druge robe tokom sukoba u Iranu. Istovremeno, katarski tanker “Al Haraitijat” sa tečnim prirodnim gasom kapaciteta 211.986 kubnih metara uspešno je prošao kroz Ormus, predstavljajući prvi izvoz energenata iz regiona od početka rata, prema podacima Agencije za praćenje brodova.

Tanker “Al Haraitijat”, natovaren u katarskom postrojenju Ras Lafan, ušao je u Omanski zaliv, a sledeća destinacija je Pakistan. Iako je prolazak ovog broda nagoveštaj mogućeg nastavka protoka LNG-a, to je i dalje značajno ispod predratnih nivoa od oko tri pošiljke dnevno iz Persijskog zaliva.

Trgovački brodovi i dalje se suočavaju sa bezbednosnim pretnjama zbog blokada koje su uvele i Iran i Sjedinjene Američke Države. Prethodni pokušaji Katara da izveze LNG preko Ormuskog moreuza završeni su povratkom tankera. Tankerom “Al Haraitijat” upravlja katarska kompanija Nakilat Shipping Qatar, a brod plovi pod zastavom Maršalskih ostrva.

Iranska Revolucionarna garda zaustavila je 6. aprila dva katarska tankera za tečni prirodni gas, “Al Dajen” i “Rašida”, koji su kretali ka Ormuskom moreuzu i naredila im da ostanu u mestu, bez navođenja razloga. Katar je drugi najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu, a pošiljke su pretežno upućene kupcima iz Azije.

Tokom poslednjih iranskih napada na Katar, uništeno je 17 odsto katarskog izvoznog kapaciteta, pri čemu se očekuje da će popravke obustaviti proizvodnju 12,8 miliona tona goriva godišnje u periodu od tri do pet godina.

Izvršni direktor Aramca, Amin Naser, izjavio je: „Naš cilj je jednostavan: da održimo protok energije, čak i kada je sistem pod opterećenjem.“ On je istakao da će, čak i ako se protok energenata obnovi, biti potrebno vreme da se tržište vrati u normalu.

Sukobi u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza izazvali su snažne poremećaje na globalnom energetskom tržištu, povećanje troškova poslovanja i dodatni pritisak na budžete država, kompanija i domaćinstava. Domaćinstva širom sveta osećaju posledice rasta cena i životnih troškova, dok naftne kompanije ostvaruju visoke profite.

Srbija obezbedila rezerve za 83 do 84 dana potrošnje, akcize na gorivo smanjene za 25 odsto

Mađarska kompanija MOL treba da dostavi novi predlog u vezi sa preuzimanjem Naftne industrije Srbije (NIS) najkasnije do 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je naglasila da pregovori još nisu zaključeni, jer postoje otvorena pitanja oko budućeg rada Rafinerije Pančevo, pokrivenosti tržišta Srbije i ispunjavanja finansijskih obaveza koje je NIS preuzeo prethodnih godina.

“Ono čime nismo zadovoljni su detalji u vezi budućeg rada Rafinerije, pokrivenosti tržišta Srbije u veleprodaji i u maloprodaji, ali i obaveza finansijskih na koje se NIS obavezao pre par godina i koje treba da ispuni”, navela je Đedović Handanović, ističući da Rafinerija mora da radi, a da je pitanje u kom kapacitetu i pod kojim uslovima.

Ministarka je dodala da Srbija neće prihvatiti kompromis na štetu državnih interesa i da insistira na jačoj kontroli rada Rafinerije, sigurnosti snabdevanja i poštovanju finansijskih obaveza. “Država želi da bude apsolutno sigurna da se MOL neće samo voditi svojim privatnim interesima, pre svega sticanja profita”, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, šanse za kompromis zavise pre svega od odnosa Amerike i Rusije, ali je Srbija spremila i alternativne planove. Dodala je da država pokušava da popravi poziciju koju je nasledila nakon prodaje NIS-a 2008. godine ruskom Gaspromnjeftu.

Đedović Handanović je istakla da Srbija nije odgovorna za uvođenje sankcija NIS-u i da je Vlada uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta u uslovima globalne energetske krize i rasta cena nafte. “Nemamo nestašica, nemamo nekontrolisan rast cena, nemamo ograničenja na pumpama, otkazanih letova i mislim da je to veliki uspeh politike Vlade Srbije sa ciljem da se zaštite interesi građana”, navela je ona.

Srbija trenutno ima državne rezerve dizela dovoljne za oko 63 dana prosečnog neto uvoza, a ukupno sa komercijalnim rezervama kompanija, pokriveno je oko 83 do 84 dana prosečne dnevne potrošnje. “Od 2022. godine više nego smo duplirali državne rezerve. Trenutno imamo oko 260.000 tona državnih rezervi dizela, što je dovoljno”, istakla je ministarka.

Država je smanjenjem akciza na gorivo za 20, a potom i 25 odsto, preuzela veliki teret na budžetske prihode kako bi ublažila posledice energetske krize po građane i privredu.

Fiskalni deficit ograničen na 3,0% BDP u periodu 2026–2027, uz privremeno smanjenje akciza na gorivo i stabilne devizne rezerve

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Beogradu aprilsko izdanje Svetskog ekonomskog izgleda, ističući da su ekonomske osnove Srbije stabilne i da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama. Prema zvaničnoj projekciji, bruto domaći proizvod Srbije u 2027. godini trebalo bi da poraste za 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, ulaganju u prerađivačku industriju, oporavku poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama vezanim za izložbu EXPO. Inflacija ostaje niska, što je posledica privremenog smanjenja akciza na gorivo i ograničenog uticaja ukidanja marži na cene hrane i osnovnih proizvoda.

Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, naveo je da je misija Fonda boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026. godine i postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji očekuje odobrenje Izvršnog odbora MMF-a. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ističu da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% BDP tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila za plate u javnom sektoru i penzije. Privremeno smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu 2026. ublažilo je naftni šok, ali iz MMF-a upozoravaju da bi produženo subvencionisanje moglo ugroziti fiskalnu održivost.

Projekcije MMF-a rađene su u uslovima visoke neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba i poremećaji na tržištu energenata povećali rizike za privredni rast i inflaciju. Uprkos ovim izazovima, istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, što omogućava da se ekonomski potresi lakše prebrode. „Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika“, navodi MMF.

Viceguvernerka NBS Ana Ivković naglasila je da centralna banka izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. „Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i velikim makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“, izjavila je Ivković.

Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda, Ipolit Balima, istakao je da trenutni rat na Bliskom istoku povećava pritiske na zemlje u razvoju, posebno na uvoznike robe. Skok cena, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja testiraju otpornost globalne privrede. Analiza MMF-a pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomijama pogođenih zemalja, dok se efekti prenose i na druge ekonomije. Oporavak je moguć, ali spor i često neujednačen, a ključni su rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga, domaće reforme i međunarodna podrška.

Balima je upozorio i na trend povećanja izdvajanja za odbranu, što je posledica globalnih tenzija. Multiplikatori potrošnje za odbranu su, u proseku, blizu 1, ali značajno variraju u zavisnosti od načina finansiranja i strukture nabavki. Preporučuje se sprovođenje odgovarajućih politika za ograničenje štete i jačanje globalne stabilnosti, uz kolektivno delovanje na međunarodnom nivou.