Ukupni prihodi Končar D&ST porasli na 142,6 miliona evra u prvom kvartalu 2026, ugovoreni novi poslovi vredni 294,6 miliona evra

Kompanija Končar – Distributivni i merni transformatori (D&ST) isporučila je dva od ukupno četiri energetska transformatora nazivne snage 125 MVA za Klimatski park Steinhöfel, najveći evropski agrosolarni projekat u nemačkoj pokrajini Brandenburg. Preostala dva transformatora, ugovorena sredinom 2024. godine, biće isporučena u naredne dve godine, čime će se zaokružiti ključna faza investicije.

Klimatski park Steinhöfel pokriva površinu od oko 500 hektara i predstavlja inovativni model koji integriše obnovljivu proizvodnju električne energije iz fotonaponskih panela sa intenzivnom poljoprivredom. Projekat obuhvata osam okruga i omogućiće priključenje na mrežu sa ukupnim instaliranim kapacitetom do 753 MVA (MWp), što je trenutno najveći agronaponski kapacitet u Evropi.

Transformatori Končara biće integrisani u transformatorsku stanicu koju razvija vodeći nemački investitor u agronaponske sisteme, a proizvedena energija biće distribuirana putem 110-kilovoltnih kablovskih sistema u visokonaponsku mrežu regionalnog operatora E.DIS. Ova tehnologija omogućava pouzdano i efikasno napajanje obnovljivom energijom, dok napredni dizajn solarnih modula omogućava dvostruko korišćenje zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju struje.

„Ulaganja u projekte dekarbonizacije, obnovljive izvore energije i električnu mobilnost, posebno na tržištima Evropske unije, rezultirala su stabilnom potražnjom za elektroenergetskom opremom, uključujući transformatore. Grupa Končar – D&ST je zahvaljujući svojoj snažnoj tržišnoj poziciji i tehnološkoj izvrsnosti uspešno kapitalizovala nove prodajne prilike, što je doprinelo uspešnim rezultatima u prvom kvartalu 2026. godine“, navodi se u zvaničnom izveštaju kompanije.

Konsolidovani poslovni prihodi Končar D&ST u prvom kvartalu 2026. iznosili su 142,6 miliona evra, što je rast od 9,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Konsolidovana dobit pre oporezivanja dostigla je 48 miliona evra, dok je neto dobit iznosila 39,3 miliona evra, oba pokazatelja veća za oko 4,5% u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. EBITDA je iznosila 49,9 miliona evra, a konsolidovana normalizovana EBITDA marža bila je 35,1%, nešto niža nego u istom razdoblju prethodne godine.

Značajna je i vrednost novih ugovorenih poslova, koja je u prvom kvartalu 2026. dostigla 294,6 miliona evra, što predstavlja rast od gotovo 25% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend potvrđuje rastuću potražnju za kvalitetnom elektroenergetskom opremom na evropskom tržištu obnovljivih izvora energije.

Projekat Klimatskog parka Steinhöfel, osim što doprinosi smanjenju emisije CO2 i unapređenju bioraznolikosti, omogućava lokalnim poljoprivrednicima nastavak proizvodnje stočne hrane i korišćenje zemljišta za pašnjake, što je posebno značajno za regije sa teškim uslovima gajenja useva.

Tržište veštačke inteligencije dostiže 813,8 milijardi dolara do 2030. godine, značajan rast sa 244 milijarde dolara iz 2025.

UniCredit Grupa je u najnovijem izveštaju Horizons Observatory, pod nazivom „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“, objavila da veštačka inteligencija, robotika, kvantne tehnologije i interfejsi nove generacije predstavljaju ključnu infrastrukturu za ekonomiju dugovečnosti. Prema izveštaju, 88% kompanija na globalnom nivou koristi veštačku inteligenciju (AI) makar u jednom segmentu poslovanja, a predviđa se da će tržište AI tehnologija porasti na 813,8 milijardi dolara do 2030. godine, što je više nego trostruko u odnosu na procenjenih 244 milijarde dolara u 2025.

Izveštaj ukazuje da dugovečnost više nije samo demografski trend, već međusektorska ekonomska prilika koja utiče na investicione odluke, strategije, nabavke, regulativu, dizajn proizvoda i korisnička očekivanja. Kompanije koje se pravovremeno prilagode biće u poziciji da iskoriste rast koji donosi starenje stanovništva i ojačaju dugoročnu konkurentnost.

U središtu transformacije, UniCredit identifikuje četiri tehnologije: veštačku inteligenciju, robotiku, kvantne tehnologije i kontrolne sisteme i interfejse čovek-mašina nove generacije. Ove tehnologije unapređuju organizacione kapacitete, podržavaju starenje radne snage i omogućavaju razvoj inkluzivnijih proizvoda i usluga, pri čemu AI postaje kognitivna infrastruktura ekonomije dugovečnosti.

Veštačka inteligencija izlazi iz faze eksperimenta i ulazi u široku primenu. UniCredit ističe značaj AI u predviđanju rizika, podršci starijim zaposlenima, unapređenju korisničkog iskustva i dugoročnom finansijskom planiranju. Navedene su praktične primene poput prediktivnog održavanja, otkrivanja prevara, personalizovanih zdravstvenih preporuka i podrške finansijskim odlukama.

Robotika je prepoznata kao ključni faktor produženja i produktivnosti radnog veka. Očekuje se rast globalnog tržišta robotike sa 74,1 milijarde dolara u 2024. na 476 milijardi dolara do 2035. godine. Takođe, do 2030. godine čak 80% ljudi svakodnevno će komunicirati sa pametnim robotima, dok je danas taj procenat ispod 10%. Pored industrijske automatizacije, robotika se sve više koristi u zdravstvu, logistici i bezbednosti na radu, povećavajući kapacitete i smanjujući fizičko opterećenje zaposlenih.

Kvantne tehnologije, iako još u razvoju, privlače rekordna ulaganja. Tržište kvantnog računarstva može dostići 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već izdvojile 44,5 milijardi dolara javnih sredstava za razvoj kvantnih tehnologija. Očekuje se rast njihove uloge u finansijskom modeliranju, upravljanju rizicima, planiranju infrastrukture i sajber bezbednosti.

Tehnologije usmerene na čoveka, poput glasovnih komandi, prepoznavanja pokreta, nosivih uređaja i interfejsa mozak–računar, dobijaju na značaju. Tržište interfejsa mozak–računar procenjuje se da će do 2029. godine dostići 506 miliona dolara, gotovo dvostruko u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024.

Prema UniCreditu, dugovečnost postaje strateška prilika za svaki sektor – od stanovanja, mobilnosti i proizvodnje, do finansijskih i digitalnih usluga. Organizacije koje dizajniraju proizvode za duže životne faze, održavaju performanse tokom dužih perioda i smanjuju rizike, steći će konkurentsku prednost u novoj ekonomiji dugovečnosti.

Ruska kompanija za sajber bezbednost postaje deo EU bezbednosnog zida, uprkos prethodnim zabranama u SAD i pozivima na isključenje iz evropskih institucija

Kompanija Kaspersky Labs GmbH, poznata ruska firma za sajber bezbednost, registrovana je kod nemačkog Saveznog zavoda za informacionu bezbednost (BSI) kao „veoma važan subjekt“ u skladu sa NIS 2 Direktivom, što važi za celu Evropsku uniju. Ova registracija dolazi nakon što su Sjedinjene Američke Države 2017. godine zabranile Kaspersky na federalnim mrežama, a Evropski parlament 2018. godine pozvao institucije EU da prestanu da koriste softver ove kompanije zbog navodnih bezbednosnih rizika.

Prema saopštenju iz Kaspersky Labs GmbH, kompanija je poslednjih godina sprovodila širok spektar mera transparentnosti i sertifikacija od strane nezavisnih trećih strana, što je omogućilo usklađenost sa zahtevima NIS 2 Direktive. Studija „Transparency Review and Accountability in Cyber Security“ organizacije AV-Comparatives dodatno je potvrdila vodeću poziciju firme u transparentnosti i odgovornosti u industriji sajber bezbednosti. Valdemar Bergštraser, generalni direktor kompanije, izjavio je: „Naši dugogodišnji napori u primeni širokog spektra mera transparentnosti i sertifikacija nezavisnih trećih strana predstavljaju čvrst temelj za usklađenost sa zahtevima NIS 2 Direktive i potvrđuju posvećenost kompanije Kaspersky proverljivim bezbednosnim praksama i odgovornosti. Nezavisne procene, poput studije ‘Transparency Review and Accountability in Cyber Security’ organizacije AV-Comparatives, dodatno su istakle vodeću poziciju kompanije u oblasti transparentnosti i odgovornosti u industriji sajber bezbednosti, naglašavajući značaj merljivog poverenja i dobrog korporativnog upravljanja u današnjem digitalnom okruženju.”

NIS 2 Direktiva se primenjuje na subjekte unutar EU, ali može da obuhvati i kompanije van Unije ukoliko su poslovno vezane za EU ili pružaju usluge i infrastrukturu na evropskom tržištu. To uključuje pružaoce digitalne infrastrukture, internet ili domenske servise sa vezom ka EU, kao i subjekte koji posluju u kritičnim sektorima kao što su energetika, transport, zdravstvo, finansije i IKT oprema.

Istorija odnosa Kaspersky-ja sa Zapadom obeležena je nizom restrikcija. Godine 2020. kompanija je premestila servere iz Rusije u Švajcarsku, dok su SAD 2024. najavile zabranu prodaje Kaspersky antivirusnog softvera i uvele sankcije za 12 rukovodilaca, navodeći rizik od ruskog državnog uticaja. Sličnu sudbinu doživeo je i kineski Huawei, koji je takođe označen kao visokorizičan dobavljač zbog mogućeg državnog uticaja.

Uprkos tome, iz kompanije poručuju da je kroz Global Transparency Inicijativu i Transparency Centre u Švajcarskoj i Južnoj Koreji moguće izvršiti nezavisnu proveru izvornog koda, pravila otkrivanja pretnji i ažuriranja. Samo pojedine američke i evropske firme nude slične mogućnosti provere, najčešće sa ograničenijim pristupom. Microsoft, na primer, ima Government Security Program (GSP) od 2003. godine, dok Cisco nudi Transparency Service Center (TSC) za pregled proizvoda u kontrolisanom okruženju.

Registracija Kaspersky-ja kao „veoma važnog subjekta“ u Nemačkoj predstavlja signal da evropske institucije u digitalnom okruženju traže veću transparentnost i diverzifikaciju bezbednosnih rešenja, uzimajući u obzir i dosadašnju dominaciju američkih tehnoloških kompanija.